Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Fotografije: Tanja Agapy, Sanja Ratković
Maja Rogan je turistički vodič za strane turiste na engleskom i italijanskom jeziku. Ovu energičnu sitnu damu širokog osmeha možete videti okruženu stranim turistima na Kalemegdanu ili ispred hrama Svetog Save. Priča brzo, gestikulirajući, a osmeh ne skida sa lica. Napisala je dve knjige provokativnih naslova „Turistički vešeraj“ i „Turistički tartufi“ u kojima je sažela priče iz turističke prakse iz ugla turističkog vodiča, o zgodama i nezgodama na putovanjima. Pisane u duhovitom tonu, priče ukazuju na vrline i mane modernog turiste.
– Počela sam da pišem na -13. Tada nema turista, tada je Dunav zaleđen, tada niko ne izlazi. Da ne budem namćorasta žena mužu i deci, da ne bih poludela od dosade ja sam počela da pišem. Svi kukaju na zimu i dosadu, a ja kod kuće pišem. Kažem: „joj, samo da potraje ovaj -13 pa ću ja da se raspišem, tako mi dobro ide“. Tako da sam najveći profiter na -13 stepeni, priča Maja Rogan preduhitrivši moje pitanje kada je počela da zapisuje svoje dogodovštine sa stranim turistima.
Nakon uspeha „Turističkog vešeraja„, koji je na šaljiv način opisivao goste naše zemlje, ali i nas kao domaćine, Maja Rogan je nedavno objavila novu knjigu – „Turistički tartufi„. Ovog puta, podelila je s javnošću zanimljive crtice sa iskustvima drugih vodiča, ali opisala i Srbe kao turiste.
– Sve sam sama uradila. Našla sam saradnike, lektora, karakturistu, izdavačku kuću – to je sve plod moga rada. Ja nemam izdavačku kuću koja stoji iza mene, koja mene prezentuje. Zašto? Zato što u tom slučaju dolazite u situaciju da zavisite od nekoga. Na primer, mogu da vam kažu: „Majo pred katolički Božić idemo da pravimo promociju po Srbiji“. Izvinjavam se, ali ja tada imam najviše posla. Meni je to sezona. Posao vodiča znači da vi radite i subotom i nedeljom. Za ljude koji rade od ponedeljka do petka to je „Vau“. Meni je to najnormalnija stvar.
Kako kaže u decembru planira promociju u Novom Sadu, a za februar je u Srpskom društvu u Trstu zakazana promocija „Turističkih tartufa“. Namera joj je da obe knjige – i „vešeraj“ i „tartufe“ – prevede na engleski . Naravno, ne sve priče, već samo one koje odgovaraju engleskom govornom području.
– Ja sam svoj pi-ar . Ja imam sreću da moji gosti, pre svega, iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine kupuju moje knjige. Niko nije prorok u svom selu, pa ni ja. Tako da je moja popularnost veća van Srbije.
Da bi se neko bavio ovim poslom koje preduslove mora da ispunjava?
– Za turističkog vodiča je najvažnije da je savršeno fleksibilan i to nije karakteristika jednog prosečnog čoveka u Srbiji. Naš čovek je jako ponosan, naš čovek je jako dostojanstven, i naš čovek fleksibilnost smatra nekarakternošću (slabošću). Pored toga, morate da budete ekstrovertni, da volite ljude, da shvatite i razumete različite ljudske prirode, bez obzira da li se one kose s onim što ste vi, što vi želite. Niko ne sme da vas nervira. Morate da shvatite da ste u kontaktu sa različitim kulturama, da vam se oni sviđaju ili ne sviđaju ali da je to vaša stvar.
Strani turisti koji se zadržavaju u Srbiji dan-dva sliku o našoj zemlji stiču i na osnovu onoga što im Vi prezentujete. Na izvestan način Vi i Vaše kolege ste i kulturne diplomate. Da li svoje prezentacije prilagođavate interesovanjima turista?
– To ste dobro primetili. Nije ista prezentacija ako imate goste iz Italije i ako imate goste iz Kine. Goste iz Italije interesuje freskoslikarstvo, goste iz Kine najviše interesuje dobar pogled da može da fotografiše. Različiti gosti, različita interesovanja, različita prezentacija.
Moj posao je receptivni turizam. Ja sam danas radila sa gostima iz Trsta. Juče sam im rekla: „ako hoćete da osetite duh Srbije morate da idete na pijacu. Na pijaci to smo mi“. I danas smo bili na pijaci. Mi smo probali čvarke, mi smo probali šunku, mi smo probali slaninu, mi smo probali mešani sir sa Sjenice, mi smo probali zlatiborac kajmak, mi smo probali burek sa mesom i burek sa sirom…. i svi su kupili 100 grama mlevene kafe da prave kod kuće tursku kafu.
Da li ste imali neko neprijatno iskustvo?
– Neprijatna iskustva imate sa onima koji ne poštuju pravila grupe. I to su ljudi koji, najčešće, dolaze iz istočne Evrope. Oni smatraju da su platili putovanje i da mogu da rade šta žele. Ja ne vodim naše turiste iz više razloga. Naši ljudi, na žalost, nemaju kulturu putovanja, naši ljudi nemaju turističke navike. Najveći problem je što ne poštuju pravila grupe. A ako ste se odlučili da idete na grupno putvanje pravilo broj 1 je da poštujete pravila grupe. Ako vam se to ne sviđa onda putujete sami. Niste za grupu.
Koja pitanja strani turisti, najčešće, postavljaju?
– Gde je toalet? Zašto nemate dovoljno javnih toaleta? Kako ljudi ovde imaju dvoje dece a puše? Da li imate kampanju protiv pušenja? A zašto se ne naplaćuje ulaz u hram Svetog Save? A zašto se ne naplaćuje ulazak na Kalemegdan? To su najčešća pitanja. Ako neko misli da vas pitaju o Miloševiću, da vas pitaju o bombardovanju – greši.
Šta nam zameraju?
– Moramo da se modernizujemo. Turista je došao sa kartom. On kada je otvori na karti piše Zmaj Jovina ulica, jer se tu nalazi restoran koji on želi da poseti. A on ne može da ga poseti jer je latinični naziv ulice precrtan ili je preko njega stavljena neka nalepnica. Turisti tako ne mogu da se snađu kada žele samostalno da obilaze grad. Njima to jako smeta i predstavlja im ozbiljan problem.
Nisu naši političari, ma kakvi oni bili, najveće štetočine. Ne. Najveće štetočine su fudbalski huligani. A zašto. Ja o tome pišem. Strane goste baš briga šta se dešava na političkoj sceni, ali svi prate fudbal. Svi znaju da se Srbija plasirala na svetsko prvenstvo. Zato što to svi prate. Kada navijači naprave neku glupost svi o tome sve znaju. Ti huligani koji prave gluposti i ljudi koji im to dozvoljavaju su najveće štetočine našeg turizma.
S druge strane naši ljudi su jako dobri. Naši ljudi vam pružaju toplinu, pružaju vam toplu komunikaciju, naši ljudi su, kao što moji turisti kažu, infantilni. Mi moramo da shvatimo da strani gosti koji dolaze u Srbiju ne mrze Srbiju, oni imaju ovakve ili onakve predrasude, kao što i mi imamo ovakve ili onakve predrasude. Oni nisu ništa bolji i ništa gori. Oni samo više putuju.
Naslovi vaših knjiga su provokativni, a vaše priče pomalo ironične.
– Tartufi su afrodizijak. I putovanja su afrodizijak. Kada počnete da putujete teraju vas da ponovo putujete. Ta želja za putovanjima treba da traje. Ja provociram ljude da putuju. Ja sam ironična, ja ih provociram, ja imam želju da oni imaju želju, volju da putuju. To je moj način izražavanja.
Preporučila bih da ljudi budu sami organizatori svog putovanja. Za početak treba da se proputuje Srbija, da se obiđe najbliža okolina, da se ode malo do bivših jugoslovenskih republika. Stvar je u tome što smo mi pasivni, nemamo organizacionih sposobnosti. Nije da se nema para. Istina je sledeća: ljudi troše novac na garderobu, da kupe nešto po poslednjoj modi. Verovali ili ne turisti iz arapskih zemalja koji dolaze ovde, kojima je ovo 86 država koju posećuju, utrkuju se međusobno ko će jeftinije šta da kupi. Za njih je kupovina skupe garderobe zabava za sirotinju. Bogati ljudi pričaju o tome kako su kupili novu barku.
Na koje „skriveno mesto“ vodite svoje turiste?
– Na Košutnjak. I Avala ima odličan vidikovac. Gosti vole da vide dobar vidikovac. Svi vidikovci u Srbiji treba da se obiđu. Inače, turisti u Beogradu najčešće obilaze Muzej Nikole Tesle, Skadarliju, Kalemegdan, Terazije, Stari dvor, Kuću cveća, Beli dvor, hram Svetog Save. Obično se potom organizuje ručak, ili večera u Skadarliji i to je standardna ruta.
Statistike govore da je stranih turista sve više…
– Mi sada ovde sada imamo malo više turista nego obično. Međutim, da bih razbila sve ilizije svi ti gosti ne dolaze zbog nas. Svi oni koji dolaze u Srbiju prave “Jugo-ture“. U proseku u Beogradu ostaju samo dva dana i to su najčešće turisti koji obilaze kompletan region bivše Jugoslavije. Standardni turista, s izuzetkom posetilaca koji su došli poslovno, dolazi porodično ili s prijateljima, u grupi i obilazi ceo region. Kod njih se to zove “Jugo-tura” i ukupno traje od 10 do 15 dana.
Knjigu „Turistički tartufi“ možete kupiti u knjižari „Papirna krila“ u Knez Mihailovoj ulici 35.
Dodaj komentar