FELJTON Moj slalom

Milica Cincar-Popović: Moj slalom od bolesti do zdravlja (4)

 B12

 

Fotografija: Marija Ćalić

 

U krimi-filmovima, obavezno vidimo kako se neko prerušio tako što je promenio samo jedan detalj – stavio naočare ili brkove, ili promenio boju kose. Istaći detalj, privući pažnju na detalj, znači sakriti sve ostalo i time zavarati druge.

 

 

 

Famozni vitamin B12 – ne zna se pouzdano kako nastaje, ali se pouzdano zna koliko je važan i nezamenljiv. Smatra se da su vegetarijanci skloni insuficijenciji ovog vitamina, koji se može naći samo u mesu i jajima. Ali, kada čitate o ovom vitaminu, odmah posle obaveštenja kako vam je meso, dakle, neophodno, stoji dodatak koji zbunjuje: vitamin B12 se loše resorbuje pri oralnom uzimanju. Pa šta onda da radimo? Priroda sigurno nije predvidela da dajemo sebi infuzije goveđe krvi? Konfuzija dostiže vrhunac, kad pročitate da od nedostatka B12 takođe pate i bodi-bilderi, čija je hrana visoko proteinska, ukoliko ne jedu dovoljno vlakana.

 

Ovaj vitamin učestvuje u dve esencijalne biohemijske reakcije: u stvaranju DNK (i mnogih proteina, hormona, masti) i pretvaranju homocistein u metionin, što je osnovno sredstvo našeg organizma za snižavanje nivoa homocisteina. Ili, da prevedem to na jezik nas laika: održava energiju; štiti srce; neophodan je kostima; sprečava neurološka oštećenja; popravlja raspoloženje i životni elan; čuva zdravlje mozga; čuva mentalnu i telesnu mladost.

 

Zaista me nije interesovalo ama baš ništa ni o vitaminu B12, niti o ostalim vitaminima, mineralima, enzimima, hormonima… Dobro, možda bi me privukla neka zanimljivost, kao za rubriku „Verovali ili ne“, ali ne i da dublje ulazim u tu problematiku. Da jeste, učila bih za inženjera biohemije ili možda lekara, a ne za pisca i prevodioca. Ali svi su o tom prokletom vitaminu B12 počeli da mi sole pamet, krajnje dobronamerno i beskrajno nesnosno: komšije, kolege, prijatelji. Iz njihovih reči, mogla sam da zaključim samo dve stvari – 1) da nemaju pojma o čemu govore, prepričavajući mi osrednje tekstove iz magazina i 2) da se plaše; plaše se da bi sudbina koja je zadesila mene, mogla da zadesi i njih. U toj bučnoj šumi reči, šta sam drugo mogla, nego da sama sednem i počnem da čitam pouzdane izvore? Ionako sam knjiški moljac.

 

Lekari su naravno, takođe redovno kontrolisali nivo B12 u mojoj krvi. Imala sam simptome koji ukazuju na nedostatak ovog vitamina, spadam u rizičnu grupu… Međutim, analize su stalno, nedvosmisleno pokazivale da je kod mene B12 na – gornjoj granici! Krvna slika odlična, biohemija cakum-pakum, a B12 kao iz udžbenika. Sve dok nisam došla kod lekara koga ti rezultati nisu zanimali. Nije ih ni pogledao. Pogledao je mene i prepisao mi veliku dozu injekcija OHB12, uz silne druge vitamine i minerale.

 

-Ali, meni je B12 visok – rekla sam, više zbunjena nego što sam želela da negodujem, jer sam kod ovog doktora došla po dobroj preporuci, sa predosećanjem da će mi pomoći i rešena da ga slušam.

 

-Taj rezultat nema veze – odgovorio je. – Nije to pravi B12.

 

Neki od simptoma nedostatka vitamina B12: bleda ili žućkasta koža; slabost i umor; preosetljivost na ubod igle; promene u motorici; upala jezika, afte.

 

Sa originalom umesto kopije

 

I tako sam ja počela da primam injekcije svakog drugog dana, moja kičma je počela da se ispravlja, ukočena kolena su počela da se savijaju. Saznala sam da postoji analogni B12 koga ima u zelenom povrću i spirulini, ali je za naš organizam neupotrebljiv. Obična biohemijska analiza ne može da razlikuje pravi vitamin od analognog.

 

 

 

Ponovo sam mogla da se popnem na visoki stepenik tramvaja! Čak i sama, bez tuđe pomoći. Sa štapom, ali više nisam morala da zagorčavam život svojoj deci, mogla sam sama da se krećem kroz grad.

 

Kad se oduševljenje što mi ipak može biti bolje pretvorilo u izvesnost, pojavila su se i pitanja o kojima do tada nisam ni stizala da razmišljam:

 

Ako se pravi vitamin B12 nalazi samo u mesu životinja, odakle on meni svih 30 godina koje sam provela zdrava zdravcijata?

 

Ako se dobija nekako drukčije, šta sam to učinila, kad sam napravila insuficijenciju?

 

Na drugo pitanje nije bilo teško odgovoriti. Pretrpana poslom poslednjih meseci, počela sam da preskačem obroke, ne spavam, nalivam se kafom. Moj organizam, navikao na zdrav život, nije dugo izdržao. Našla sam istraživanja lekara koji su pokazali da vitamin B12 stvaraju bakterije digestivnog trakta ne samo govečeta ili svinje i kučeta ili mačeta, već i čoveka. Ove tvrdnje objasnile su i zašto se B12 loše resorbuje pri oralnom uzimanju, kao i odakle insuficijencija bodi-bilderima ako svoj režim ne sprovode pravilno: od lošeg varenja.

 

Dijete, dijete…

 

Ne znam da li postoji idealan režim ishrane, ali verujem da različim tipovima ljudi priliče i različiti režimi. Nije loše ne jesti meso; loše je ne hraniti se balansirano. Loše je ne živeti balansirano. Loše je ne trošiti svoju energiju balansirano. Svako odstupanje od harmonije pravi nemir, koji se prenosi i na druge naizgled  daleke segmente našeg postojanja; kao kolobari oko kamenčića bačenog u vodu, kad zanjišu listić koji je tu mirno plutao, bez ikakve veze s onim kamenčićem, čak ne ni blizu mesta na kome je pljusnulo.

 

Uostalom, meni je bilo važno da pronađem idealni režim ishrane za sebe a ne da dokazujem njegovu univerzalnost. Nisam htela, i neću, da zavisim od lekova celog života. Šta ću – kud ću, počela sam da čitam i isprobavam, čitam i isprobavam… Kao i mnogi drugi ljudi kad ih bolest napadne. Ne gubeći iz vida samo jedno: čovek ne živi da bi jeo (i samo se bavio hranom), već jede da bi živeo. I ne razboljeva se da bi bio bolestan, već se razboljeva da bi ozdravio (i postao malo mudriji). Neuspeh je uvek moguć. Ali i uspeh.

 

 

U sledećem nastavku: Mozak u stomaku

 

 

 

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .