Duhovnost

KRSNE SLAVE: Jedinstveno duhovno nasleđe našeg naroda

 

Već smo zakoračili u period koji obeležavaju krsne slave. Odlikuje ih: zajedništvo, duhovnost, poštovanje radost, veselje i najmiliji

 

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski svetitelj zaštitnik i davalac. Slava je naročito obeležje srpskog naroda, jer se proslavlјa samo među Srbima. Srpska krsna slava nalazi se na Uneskovoj reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. U vreme komunističke vladavine ovaj obiičaj skoro je iščezao, ali su oni najuporniji očuvali uspomenu na svoje porodično i nacionalno poreklo.

 

Sa oca na sina

 

Međutim, priča o slavama ne bi bila potpuna kada se ne bismo vratili u vreme kada su se naši preci doselili na Balkan. Verovali su u više bogova i u još mnoga polubožanska i natprirodna bića: vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vukodlake. Da bi ih umilostivili, pagani su bogovima prinosili žrtve: stoku, žito, jelo i piće, prve plodove. Živeli u plemenskim zajednicama, koje su bile podeljene na zadruge i porodice. Svaka ta porodica i pleme, pored opštih, imala je i svog plemenskog ili domaćeg boga, zaštitnika kuće. Taj zaštitnik je personifikovan u liku nekog pretka čiji je duh čuvao kuću od zlih duhova i pomagao porodici u svakodnevnom životu.

 

Mnogi antropolozi smatraju da današnja slava predstavlja sećanje na pokojne pretke – kućne zaštitnike dok drugi smatraju da je običaj slave najverovatnije predstavlja zamenu paganskog zaštitnika hrišćanskim svetiteljem zaštitnikom. Ovo drugo tumačenje je i zvanično crkveno objašnjenje postanka slave. U utemeljivanju krsne slave najznačajniju ulogu imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić, koji je „blagoslovio srpsku porodičnu slavu“. Današnju formu slave je konačno uobličio mitropolit Mihailo 1862. godine. Od brojnih imena koje je imao ovaj obred danas su ostali samo: slava, krsna slava i svečari.

 

Za razliku od većine običaja koji su zajednički za ceo narod, svaka porodica odvojeno slavi svog sveca. Sveca sinovi nasleđuju od oca. Ćerke nasleđuju slavu samo ako ostanu u kući; udate žene obično slave muževljevu slavu. Izuzetak je ako bi muž došao ženi u kuću u tom slučaju slavile su se dve slave – muželjeva kao slava porodice i ženina kao slava imanja. Čim se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovu kad se oženi,  uz očevu dozvolu, može da proslavlja slavu u svom domu. Tkođe ako ima više sinova, i oni žele da osnuju svoju porodicu sin koji želi da slavi slavu, dolazi kod oca na slavu, i otac mu od kolača u desnu ruku predaje jednu četvrtinu kolača. Iduće godine i on slavi slavu u svojoj kući.

 

Slavski bonton

 

Slava se proslavlja u krugu porodice i prijatelja. Pripremaju se svečana jela i kolači, sprema se kuća i u domu vlada praznična atmosfera. Krsnu slavu ne treba svesti samo na dobar ručak ili večeru, povod da se vidimo sa prijateljima i rođacima, ili prekomerno najedanje i opijanje. To, onda i nije slava. Neke slave padaju u vreme postova (Sveti Nikola, Ivanjdan, Sveti Alimpije) i tada goste treba posluži isključivo posnom hranom. Isto važi i za slave koje padaju van postova, ali u posne dane – sredu ili petak.  Od pića obično se služi rakija šljivovica ili komovica. Prepečenica veoma retko. Rakija se pije hladna ili vruća. Hladna rakija pije se i uz jelo, u nekim krajevima i posle jela. Najčešće se pije i crno vino, a negde i belo.

 

Kada osvane dan slave, u crkvu se nosi slavski kolač, žito i crno vino. U crkvi se vrši zajedničko osvećenje žita i blagosiljanje hleba i vina, a onda sveštenik svako žito posebno prelije, i svaki kolač posebno reže. Onaj ko je pozvan, na slavu treba da dođe u vreme koje je domaćin odredio. Ako iz nekog razloga mora da zakasni više od pola sata, onda je običaj da to domaćinu blagovremeno javi. Na slavu se, pre svega, odlazi sa radošću i raspoložen. Svakodnevne brige i problemi ostavljaju se pred vratima. Kad vas domaćin dočeka na vratima svoga doma, vi mu sa osmehom jednostavno recite: „Srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!“. Uobičajeno da se domaćinu ponese boca pića i cveće domaćici.

 

Kod Srba postoji čak 78 kućanskih slava, krsnih imena, koji se proslavljaju kao krsna slava. Najčešće slave su Sveti Nikola, 19. decembar (Nikoljdan), Sveti Georgije, 6. maj (Đurđevdan), Sveti Jovan Krstitelj, 20. januar (Jovanjdan), Sveti Dimitrije Solunski, 8. novembar (Mitrovdan) i Arhanđel Mihajlo, 21. novembar.

 

 

 

 

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .