Stanje u medijima u Srbiji je loše, a odgovornost za takvo stanje u određenoj meri preuzimaju sami novinari koji su nedovoljno aktivni, što ne znači da ne mogu da budu aktivniji, rečeno je u Beogradu na predstavljanju knjige „Pasivni aktivizam novinara“.
Na predstavljanju knjige nastale na osnovu istraživanja u Medija centru iznete su ocene novinara ispitanih tokom istraživanja po kojim u Srbiji nema slobode medija, država kontroliše medije, autocenzura je veoma raširena i sami novinari u određenoj meri su krivi za takvo stanje.
Istraživanje „Kapaciteti novinara u zastupanju javnog interesa, odbrani profesije i u deprekarizaciji rada“, koje je tokom 2016. i 2017. godine realizovao istraživački tim Centra za razvoj sindikalizma, pokazalo je da novinari za loše stanje medija odgovornost smeštaju u medijsko okruženje koje čini aktuelna vlast, partije, vlasnici medija.
„Prihvaćenost medijskih sindikata i profesionalnih udruženja je prilično slaba. U članstvu sindikata je 22 odsto novinara, a poverenje u sindikate ima tek devet odsto novinara. U članstvu profesionalnih udruženja je 21 odsto novinara, poverenje u UNS ima 21 odsto novinara, a u NUNS tek nešto više 25 odsto“, navodi se u istraživanju i dodaje da je odnos prema aktivizmu konfuzan i protivrečan.
Autori istraživanja i knjige su Srećko Mihailović, Đokica Jovanović, Miroslav Ružica, Galjina Ognjanov, Zorica Miladinović, Đorđe Vlajić, Gradimir Zajić, Dejan Kožul, Tanja Jakobi, Zoran Stojiljković, Vera Didanović, Zoran Stanojević, Vojislav Mihailović.
Mihailović: Novinar koji ćuti o pitanjima od javnog interesa nije novinar
Srećko Mihailović rekao je da se od novinara danas traži da oni kažu ono što drugi ne govore uz obrazloženje da je to njihov posao zbog čega je postavio pitanje: „Nije li posao svih nas da stvaramo takve društvene uslove u kojima javna reč neće povlačiti posledice onoga koji ih je javno izrekao?“.
„Ako to ne učinimo svi ćemo postati žrtve prekarizacije kao procesa prisilnog kreiranja poslušnika i doušnika, beskičmenjaka, marioneta i sadizma“, rekao je Mihailović, koji je i citirao filozofa Milana Kangrgu da „novinar koji ćuti o pitanjima od javnog interesa nije novinar“.
On je kazao da su tabloidi naličje javnosti u Srbiji, da su oni „slika i prilika“ današnje Srbije i da se novinari umesto da kukaju treba da se aktiviraju.
Jakobi: Medijska strategija se piše bez novinara
Tanja Jakobi kazala je da se danas tokom pisanja nove medijske strategije može videti da će ona možda sa lakoćom moći da se napiše bez udruženja novinara.
Đorđe Vlajić rekao je da pretpostavlja da koren problema sa medijskom scenom u Srbiji leži u krhkim državnim institucijama.
Navodeći da je medijska scena Srbije veoma kompleksna, Vlajić je rekao da nije dovoljno da neki drugi brinu o novinarima već da novinari treba da brinu sami o sebi i da moraju postaviti meru i uslove pod kojima hoće da rade.
„Novinarska profesija je stvar izbora i vrednosti“, kazao je on.
Knjigu „Pasivni aktivizam novinara“ objavili su Centar za razvoj sindikalizma i DanGraf. U knjizi nastavljeno je istraživanje prekarnosti započeto 2015. godine sa istraživanjem „Prekarizacija rada i radnika. Radnici bez zanimanja i medijski radnici“ i knjizi „Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život“. Oba istraživanja finansijski je podržala Fondacija za otvoreno društvo.
Izvor: NUNS
Dodaj komentar