Medijske inicijative

Mladi, nepoznati, ali uspešni: 277.000 evra za portale koje spaja podrška vlastima

 

Na čak 16 medijskih konkursa Brifing Banat iz Pančeva i Brif media net iz Novog Sada inkasirali su oko 277.000 evra građana Vojvodine. Njihove portale juznibanat.rs i brif.rs, osim sličnosti u imenu firmi koje su ih osnovale i činjenice da su obe registrovane svega nekoliko meseci pre raspisivanja konkursa, povezuje i otvorena podrška naprednjacima

 

Iz zasad neobjašnjivih razloga, engleska reč brief (otuda nam brifovanjebrifing…) prošle jeseni nekim ljudima očito se učinila važnom. Da je, hm, i talična, ispostaviće se samo nekoliko meseci docnije.

 

Toliko im je bila važna da se, u razmaku od svega nekoliko nedelja, ta reč našla u nazivu čak dve novoregistrovane firme. Početkom septembra u Pančevu je počeo da radi Brifing Banat. Krajem oktobra, sa sedištem u Novom Sadu, registrovana je firma Brif media net.

 

Brifing Banat je u Agenciji za privredne registre (APR) kao pretežnu delatnost naveo „delatnost reklamnih agencija“Brif media net, s druge strane, veb portale. Osim ključne reči u nazivima firmi i identičnog osnivačkog kapitala od po 100 dinara, veb portali su im postali nova zajednička tačka: pančevačka firma je 5. oktobra upisala u Registar medija portal juznibanat.rs, a istog dana novosadska firma registrovala je domen brif.rs. Portal, takođe informativni, pod tim nazivom registrovan je 16. januara ove godine.

 

Već posle nekoliko meseci ove godine pokazalo se da obe firme imaju još toga zajedničkog: i te kako umeju da napišu takve projekte za konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja, da nadležne komisije prosto ne umeju da ih ne nagrade.

 

Na čak 16 ovogodišnjih konkursa (u 15 lokalnih samouprava u Vojvodini, te na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama), kako pokazuje istraživanje Cenzolovke, Brifing Banat i Brif media net, kao osnivači portala, inkasirali su ukupno 32.955.000 dinara, ili oko 277.000 evra, odnosno 16 odsto od ukupno 198.876.659 dinara (blizu 1,7 miliona evra) koliko je dodeljeno medijskim projektima na konkursima na kojima su se dve firme oparile.

 

Strategija obeju firmi bila je, inače, da „gađaju“ konkurse u opštinama koje pripadaju njihovim matičnim okruzima.

 

Tako se, od 12 opština Južnobačkog okruga, Brif media netu posrećilo u sedam (na koliko je i konkurisao), i na konkursu pokrajinskog sekretarijata pride, gde je ukupno podeljeno 125.537.850 dinara, od čega je novosadska firma inkasirala 13.200.000 dinara ili 10,5 odsto.

 

Firma Brifing Banatbukvalno je poharala Južnobanatski okrug. Od osam opština tog okruga, Brifing Banat našao se među dobitnicima u, gle, svih osam opština. Od ukupno 73.338.809 dinara, projekti te firme dobili su 19.755.000 dinara, odnosno – više od četvrtine!

 

Taj procenat je u slučaju Brifing Banata daleko veći budući da je ta firma svoj okrug, Južnobanatski, bukvalno poharala. Naime, od osam opština tog okruga, Brifing Banat našao se među dobitnicima u, gle, svih osam opština, i od ukupno 73.338.809 dinara, projekti te firme dobili su 19.755.000 dinara, odnosno – više od četvrtine!

 

Firma Brifing Banat bukvalno je poharala Južnobanatski okrug. Od osam opština tog okruga, Brifing Banat našao se među dobitnicima u, gle, svih osam opština. Od ukupno 73.338.809 dinara, projekti te firme dobili su 19.755.000 dinara, odnosno – više od četvrtine!

 

Opštinske konkursne komisije imale su, očito, visoko mišljenje o kandidovanim projektima obeju firmi – redovno im je dodeljivano između milion i pet miliona dinara na ime sufinansiranja, uz tek jedan projekat koji nije uspeo da prebaci granicu od milion dinara (975.000). Upravo su projekti tih firmi neretko bili i najizdašnije nagrađivani.

 

U prvoj polovini ove godine, kad je i sproveden najveći broj konkursa za sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja, obe firme, koliko i njihovi sajtovi, postojale su svega nekoliko meseci. Nekome bi delovalo da su konkursne komisije radile ono što im je i bio zadatak – ocenjivale kvalitet projekata, a ne one koji su ih podnosili.

 

NDNV i NUNS su, međutim, u svojim brojnim saopštenjima tokom ove godine, ukazivali na to da su konkursne komisije upravo najviše vodile računa o tome kome daju novac. Proces konkursnog sufinansiranja pretvoren je u mehanizam za plaćanje medija bliskih vlasti, što je dovelo do njegovog potpunog obesmišljavanja, ocenila su ta dva novinarska udruženja.

 

Analiza rezultata ne samo ovogodišnjih „medijskih konkursa“ pokazuje izrazitu blagonaklonost komisija prema provladinim medijima – onim etabliranim, poput Informera, Srpskog telegrafa i novosadskog Dnevnika, ali i prema junošama u medijskoj sferi, kakvi su brif.rs i juznibanat.rs.

 

Potonji se, međutim, razlikuju po tome što se, osim imena glavnih/odgovornih urednika, koja takođe ne otkrivaju mnogo, o tim medijima ništa drugo ne zna. Ključna pitanje bez odgovora jesu:

 

  • Ko su ljudi koji su angažovani na tim portalima?
  • Koliko ih je?
  • Poseduju li ti mediji potrebne kapacitete za ispunjavanje ciljeva iz projekta koji je budžetski sufinansiran kako bi bio ostvaren javni interes iz sfere javnog informisanja?

Glavni urednici brif.rs i juznibanat.rs nisu prihvatili ponudu Cenzolovke za intervju.

 

LEĐENAC: U INTERESU VLASTI, A NE GRAĐANA

 

Jedan od važnih kriterijuma u bodovnoj listi za članove komisija, kako je propisano Priručnikom za članove komisija za ocenjivanje projekata za ostvarivanje javnog interesa u javnom informisanju, jeste i ocena institucionalnih i profesionalnih kapaciteta, odnosno ocenjuje se da li podnosilac projekta može da izvede ono što planira, navodi za Cenzolovku novinarka Maja Leđenac, članica nekoliko lokalnih konkursnih komisija u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

 

– To, drugim rečima, znači da bi komisija trebalo da ocenjuje da li podnosioci projekata imaju dovoljno iskustva, znanja i veštine da realizuju aktivnosti. Pojedinim članovima komisija, međutim, nije glavno pitanje da li projekat ispunjava sve kriterijume i da li će ispuniti potrebe ciljne publike, već su u komisijama kako bi se novac na kraju slio tačno onim medijima za koje se zna da će raditi u interesu lokalnih vlasti, a ne građana – ističe Leđenac.

 

Izvor: NUNS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .