Kultura

“Klio”: Knjige o ratu, medijima i industriji sreće

 

 

Na 62. Sajmu knjiga „Klio“ predstavlja „Put u Sarajevo“ britanskog istoričara Džona Rola, uspomene češke glumice Lide Barove, roman Imrea Kertesa, studiju o medijskoj manipulaciji i „spin doktorima“

 

Vodeći evropski istoričar, pisac monumentalne trotomne biografije nemačkog cara Vilhelma II (1859–1941), Britanac Džon Rol (1938), predstavlja se našim čitaocima zbirkom eseja koje je posebno odabrao za srpsko izdanje. Njegovu knjigu „Put u Sarajevo“ objavila je izdavačka kuća „Klio“, a sa engleskog ju je preveo istoričar Veljko Stanić.

 

Studija svedoči o neobičnoj ličnosti nemačkog kajzera, njegovim političkim i ideološkim opredeljenjima kao i o ulozi koju je imao u upravljanju carskom Nemačkom. Rol tumači proces donošenja odluka i analizira nemačke ratne ciljeve u kontekstu istorije međunarodnih odnosa u dugom kretanju ka ratu u godinama pre 1914. „Put u Sarajevo“ donosi i razmišljanja o pojavi i značenju novog revizionizma u savremenoj istoriografiji, skidanju odgovornosti za rat s nemačkog političkog i vojnog vođstva, ali i ukupnom mestu Prvog svetskog rata u istoriji Evrope.

 

U istoj ediciji „Polis“ „Klio“ je, za predstojeći 62. Sajam knjiga, pripremio i knjigu „1917. Pad Ruske imperije“ Olega Ajrapetova, u prevodu Andrija Lavrika, koja je objavljena u okviru višegodišnje saradnje Centra za ruske i istočnoevropske studije „M. Jovanović“ Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov. Autor je vodeći ruski stručnjak za Prvi svetski rat i istoriju spoljne politike Ruske imperije.

 

U istoj ediciji je i studija „Sveto i propadljivo“ profesorke srednjovekovne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, u kojoj autorka razmatra teorijske postavke odnosa tela i društva, sagledavajući različite poglede na telo u hrišćanskoj misli i praksi.

 

Edicija „Klepsidra“ donosi „Bekstva Lide Barove“ Jozefa Škvoreckog, zapisane uspomene češke glumice koja nije bila poznata samo po lepoti i darovitosti, već i kao intimna prijateljica i ljubavnica nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. Lida Barova (1914–2000) seća se snimanja filmova u predratnom Berlinu i priča o svojoj naivnosti i lakomislenosti koje su je dovele do profesionalnog i ličnog kraha. Nekadašnja obožavana filmska diva u posleratnoj Čehoslovačkoj bila je optužena za kolaboraciju i osuđena na robiju, a posle dolaska komunista na vlast, pod dramatičnim okolnostima uspela je da prebegne preko granice i u Italiji započne karijeru. Knjigu je sa češkog prevela Danka Nikolić.

 

U ediciji „Agora“ objavljena je knjiga direktora Istraživačkog centra za političku ekonomiju u Londonu Vilijama Dejvisa, „Industrija sreće“ (prevod Jelena Petrović). Reč je o korporacijama koje zapošljavaju „direktore za sreću“ čiji je zadatak da zaposlene podsećaju na važnost aktivne pažnje i empatije.

 

Profesor psihijatrije i psihoanalitičar iz Filadelfije Salman Ahtar u knjizi „Psihologija patnje“ bavio se patnjom koja je neadekvatna, nepotrebna, prekomerna, patološka i izlečiva. Nastojao je da istakne višestruke načine na koje se susrećemo s patnjom u kliničkim i socijalnim situacijama. Knjiga, u prevodu Marine Vicanović, navodi šest izvora patnje. Ahtar je u analizu uključio i primere iz književnosti, kao i iz kliničke prakse.

 

U ediciji „Multimedija“ nalazimo knjigu „Gospodari medija“. Autor je Marčelo Foa, prevodilac s italijanskog Marin Pavić. Knjiga o „spin doktorima“ koji su političare naučili kako da prividnu medijsku svemoćnost iskoriste za sopstvene potrebe. Knjiga osvetljava pozadinu istorijskih događaja od atentata na predsednika Kenedija do rata u Siriji, otkrivajući tehnike kojima se služe medijski eksperti. Za čitaoce u Srbiji biće posebno interesantni primeri medijske manipulacije, kreirani u velikim američkim PR agencijama, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

 

Iz edicije „Gral“ pred čitaocima je knjiga Marokanca iz Pariza, dobitnika „Gonkura“ Tahara Ben Želuna koji se u romanu „Brak iz zadovoljstva“ (prevod Ljiljana Mirković) bavio temom rasizma. Tu je i „Dnevnik galiota“ mađarskog nobelovca Imrea Kertesa, u prevodu Arpada Vicka; hronika spoznavanja koja registruje pustolovine jednog hipersenzibilnog, prefinjenog duha. Gost Sajma biće pisac i diplomata Marek Toman, čiju je knjigu „Pohvala oportunizmu“ sa češkog prevela Tihana Hamović. Tomanov junak ironično beleži ključne događaje češke istorije od 17. do 20. veka. Centralna tema je misteriozna smrt Jana Masarika, čiji je život završen padom sa prozora Černjinskog dvorca u burnim danima nakon komunističkog prevrata 1948. godine…

 

Izvor: Politika

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .