Raspisan konkurs za projekat restauracije biblioteke na Kosančićevom vencu

Fotografije: Aleksandar Jočić

Grad Beograd počeo je ostvarivanje plana da Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu oživi kao memorijalni kompleks.

Zavod za zaštitu spomenika kulture raspisao je tender za izradu tehničke dokumentacije, a posle završenog projekta započeće restauracija i konzervacija ostataka ovog porušenog zdanja. Prema ranijim najavama, radovi bi mogli da počnu sledeće godine.

Ostaci biblioteke, srušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda, poslednji put su konzervirani 70-ih godina kada je i rađeno areheološko istraživanje prostora. Gradski urbanisti su stanovišta da se na ruševinama ne gradi novi objekat, već da se postojeći obnovi i predstavi sugrađanima dekorativno osvetljen. Projekat će biti rađen u skladu sa idejnim rešenjem arhitekte Borisa Podreke.

– Ostaci Narodne biblioteke su skloni padu – kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. – Kada je poslednji put rađena konzervacija, svodovi zidani od opeke su podzidani betonskom konstrukcijom. Potrebno je obezbediti nadzemne ostatke i zaštititi ih od rušenja, a projektom je neophodno predvideti konzervaciju i restauraciju svih zidova, kao i uvođenje platforme, stepeništa i rampe. Takođe, projektom je zamišljena i prezentacija memorijalnog prostora, kako bi posetioci imali pristup. Precizni datumi početka radova biće poznati nakon izrade tehničke dokumentacije.

Kako je odranije poznato, u spomen-park moći će da se zakorači iz Ulice Kosančićev venac, a prostor će sadržati tribinu na kojoj će posetioci moći da se odmore i čuju o istorijatu Narodne biblioteke. Na delu iznad tribine biće postavljeni crni betonski monoliti od razbacanih knjiga, a na suprotnom kraju nalaziće se cvetni vrt. Ova dva prostora povezivaće rampa. U okviru memorijala biće izgrađen i mali trg sa klupama, fontanom i informativnom tablom.

Srušena u bombardovanju 1941.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu podignuta je po projektu istaknutog arhitekte Branka Tanazevića. Objekat je srušen tokom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, kada je stradao i veliki deo knjižnog fonda. Biblioteka je podignuta na mestu stare kuće Milija Markovića Raspopa, u kojoj je od 1861. godine poslovala čuvena knjižara-papirnica Velimira Valožića, a kasnije i slikarska škola Stevana Todorovića, kao i slikarska škola Čeha Kirila Kutlika. Porušena zgrada Narodne biblioteke je zdanje namenski podignuto i u njemu se čuvalo više od 300.000 štampanih knjiga.

Izvor: Novosti