Magazin

Oranž, nova boja srpskih vina!

 

Italijanski restoran i vinoteka Saporibelli pokazao se kao dobar domaćin ljubiteljima oranž i prirodnih vina koja su se našla protekle subote na Wine Jam – Natural & Orange Wines skupu u Beogradu.

 

Kako piše portal Vino.rs vinarije Dukay-Sagmeister, Maurer, Imperator, Jelić, McC, Bikicki, Tri međe i oblak, Stojanović, Madžić, Baša, Malča, Kovačević, Lipovac, Tošić, Jovanović i specijalno punjenje pod nazivom „Deda Buda“ iz vinarije Budimir pružili su konkretan dokaz da do juče u Srbiji neobična oranž i prirodna vina iz dana u dan kvalitetom i raznolikošću zavređuju sve više pažnje. “Zaista je bilo zadovoljstvo probati neke novitete i brojna predstavljena vina koja su se iz dekantera najčešće presijavala bojom starog zlata, pa čak i pomalo fosforescentno, kakva je već poznata Nesanica vinarije Tošić“.

 

Narandžasta vina okupiraju sve više pažnje, kako kod iskusnih vinskih kritičara, tako i kod običnih konzumenata. A u središtu pažnje je dilema – da li je ova „narandžasta revolucija” povratak korenima vinarstva i prirodi, ili samo nov marketingu dragi proizvod koji se (novom bojom) izdvaja na vinskom tržistu?

 

Oranž, četvrta boja vina

 

Možemo s mnogo razloga da pretpostavimo kako je prvo belo vino zapravo i bilo narandžaste boje. Napravljeno je verovatno negde na području današnje Gruzije, Irana ili Jermenije, pre otprilike 6.000 godina, o čemu svedoče brojni arheološki ostaci amfora nađenih na prodručju tih država. Danas se narandžasta vina sve intenzivnije proizvode u više zemalja sveta, a kao najveće centre proizvodnje možemo izdvojiti Sloveniju, Italiju i Austriju. Tako je i najveći broj vinarija koje proizvode narandžasta vina skoncentrisan oko regije Friulija, na granici Italije i Slovenije.

 

Vino.rs podseća da trenutno ne postoji jasna definicija narandžastih vina, ali najprostija je ona da su to vina nastala od belih sorti grožđa tehnologijom koju danas koristimo u proizvodnji crvenih vina. Znači, bukvalno suprotno u slučaju rozea. Ova vina se inače odlikuju izraženom bojom, najčešće različitim nijansama narandžaste, amber i zlatne, aromama pčelinjeg voska, meda, kruške, zrele breskve, tropskog voća, citrusa, jezgrastog voća i vanile, piše portal Vino.rs. Varijacije u boji i aromi uslovljene su tehnikom koja je primenjena u podrumu, odnosno dužinom maceracije, koja varira od svega nekoliko dana do više od jedne godine, zatim sortom i, konačno, sudovima u kojima se odvijaju procesi. Dug period kontakta pokožice i soka odgovoran je za povećano izdvajanje polifenolnih jedinjena, koja uglavnom do sada nisu bila karakteristika vina dobijenih od belih sorti.

 

Narandžasta vina su najviše zastupljena na vinskim kartama renomiranih restorana Japana, Amerike, ali i skandinavskih zemalja Danske, Norveške i Švedske, gde imaju veliku potporu iskusnih somelijera. Oni znaju kako ovo vino da uklope sa specijalitetima lokalne i internacionalne kuhinje, ali i da opčine bogate i zahtevne goste raspoložene da probaju nešto novo i egzotično.

 

Konačno, vreme će pokazati da li ovo vino može da postane trend, ili će ostati više kao eksperiment vinara željnih da izađu iz uobičajenih okvira belog vina.

 

Penušava varijanta

 

Potpuno novu viziju uživanja u vinu pruža narandžasta penušava varijanta. Ovakvo cava vino proizvodi se u Španiji tradicionalnom metodom. Orange Pit-Roig kupaža je sorti xarel-lo, parellada i macabeo, sadrži 11,5 % alkohola, a veoma fini stub mehurića kao kičma podržava krajnje voćno, osvežavajuće, ali istovremeno balansirano i elegantno vino. Idealno za raznovrsne koktele i napitke.

 

Izvor: Vino.rs

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .