MediaSfera
Foto: Beobuild
Beograd je kroz svoju dugu istoriju često menjao vladare i vlade. Grad je neiminovno menjao i svoj izgled. Dolaskom komunističke vlasti 1945. godine Beograd je pretrpeo najdrastičnije arhitektonske i urbanističke promene. Nestale su bista „Sima Igumanov sa siročićima“ sa Igumanovljeve palate, Terazijska fontana, ograda ispred Narodne skupštine, porušena je zgrada Maršalata u sklopu dvorskog kompleksa na Terazijama...
Ali Kalemegdanska tvrđava je opstala u svom izvornom obiliku.
Sada se postavlja pitanje da li će preživeti i naše vreme. Naime, nedavno je Saobraćajni institut CIP predstavio 3D model toga kako će izgledati saobraćajna pasarela koja će povezivati Donji grad i pristanište kod Kalemegdana.
Projekat je vredan 1,8 miliona evra, a podeljen je u dva dela.
Radi se rampa sa liftovskom kulom i skulptura na vrhu. A zida se i pešački most koji prelazi iznad železničke i kolske saobraćajnice i završava se stepeništem koje vodi do Velikog stepeništa Beogradske tvrđave, pišu Večernje novosti.
Gradnja tobogana koji povezuje Kalemegdan i Savski kej počela je pre desetak dana, a završetak radova je planiran za kraj 2018. godine.
Jedno je sigurno – posle ovih radova Kalemegdanska tvrđava više neće biti ista. Kada se pogleda na Beograd, sa novobeogradske strane, dominiraće pasarela i Beograd na vodi. Obrisi tvrđave koja je vekovima bila simbol grada, Beograđanka i hram Svetog Save u daljini zauvek će biti zaklonjeni. „Beogradski tobogan“ će, vidi se i na promotivnim slikama, prelaziti preko zidina tvrđave nadkriljujući je…
Tvrđava „silazi“ na reku
Kalemegdan i Savsko šetalište biće povezani pasarelom koja će grad koštati 214 miliona dinara. Radovi verovatno počinju sledećeg meseca i trebalo bi da budu završeni za 270 dana. Posao je poveren lazarevačkoj firmi „Bauvesen“, s kojom je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda u petak potpisala ugovor. Ako sve bude po planu, preko pasarele će prvi pešaci preći na leto 2018. godine.
Pored pasarele, planom je predviđeno uređenje slobodnih površina Savskog šetališta, kao i staze na padini Beogradske tvrđave. Za ovaj deo, izvođaču je određen rok od 150 dana od uvođenja u posao.
Pored praktične funkcije, na pasareli će dominirati i umetničko delo koje su zajedno projektovali Mrđan Bajić, poznatiji srpski apstraktni skulptor, i Britanac Ričard Dikon. Arhitektonski potpis pripada akademiku Branislavu Mitroviću, pišu Večernje novosti.
Skulptura na crvenom mermeru zove se „Odande dovde“. Jedan deo upravo se završava u Londonu, a drugi deo odliva u Smederevu.
– Ovaj projekat, na inicijativu Marine Andrić, započeo sam još 2006. zajedno sa Ričardom Dikonom, britanskim autorom za koga nije preterano reći da je jedan od najvećih živih skulptora današnjice – za „Novosti“ priča Mrđan Bajić. – Nadam se takođe da će ovaj projekat biti i tačka prihvatanja mogućnosti da savremena vizuelna umetnost i savremeni skulptorski jezik imaju svoje legitimno mesto i platformu u rešavanju gradskih čvorišta.
Idejno rešenje za pasarelu pre osam godina naručilo je JP „Beogradska tvrđava“, a od 2015. godine implementirano je u gradski projekat IME, u okviru pešačke zone Knez Mihailove ulice.
Pešačku pasarelu činiće dve celine – rampa sa liftovskom kulom i skulpturom na vrhu i pešački most, koji će prelaziti iznad kolske i železničke saobraćajnice. U nastavku pasarele biće stepenište. Most će imati dve pešačke grane koje će ga povezivati sa parkingom na krovu Beton hale i sa zelenom padinom na obodu Beogradske tvrđave. Postojeće čelično stepenište kojim se silazi na šetalište sa bočne strane hale predviđeno je za rušenje. Zadržava se stepenište koje je pozicionirano na glavnoj fasadi hale.
SKRAĆUJE PUT
– Pasarela je jedan od najznačajnijih projekata u okviru realizacije širenja pešačke zone u centru grada. Omogućavanjem nesmetanog prelaska preko pruge i Bulevara vojvode Bojovića, koji dele Kalemegdan od Save, pravi se mogućnost da građani i turisti od Kosančićevog venca, Knez Mihailove i Kalemegdana lako dođu do Savskog šetališta – objašnjava glavni gradski urbanista Milutin Folić.
UMETNOST – PRAKSA U SVETU
– U inostranstvu je pravilo, zakonom pripisano, da prilikom izgradnje nekog objekta ili mosta u budžetu bude odvojeno 0,5 odsto vrednosti za umetnost, odnosno za umetničke sadržaje u javnom prostoru. Cilj nam je da te standarde postavimo i kod nas – objašnjava glavni gradski arhitekta Milutin Folić.
Dodaj komentar