Vruće teme

Dojče vele: Kosovo nije postalo nezavisno pravno – neće ni Katalonija

 

Katalonija kao ni Kosovo neće moći da pravno postane nezavisno, kao što to nije postalo ni Kosovo, koje je nezavisno samo politički, piše Dojče vele (DV) i ističe da pravo na separatizam ne postoji.

 

Dojče vele, naime, piše da katalonska regionalna vlada, posle referenduma planira da uskoro proglasi nezavisnost, ali neće moći da se pozove ni na međunarodno, ni na evropsko pravo kao što ni Kosovo nije „postalo nezavisno pravno, već politički”.

 

„Ne postoji pravo na separatizam”, objašnjava DV pravo naroda na samoopredelјenje je važan princip međunarodnog prava, ali je to i zaštita teritorijalnog integriteta jedne zemlјe – na prvi princip poziva se katalonski pokret za nezavisnost, na drugi španska vlada.

 

Međutim, napominje nemački medij, međunarodnim pravom nije predviđeno pravo na secesiju, osim ako su u tome saglasne obe strane, što u Kataloniji očigledno nije slučaj.

 

Stvaranje nove države nije uvek problem, dodaje Dojče vele i podseća da su se Česi i Slovaci razdvojili 1992. godine uz obostranu saglasnost, kao i da kada su pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka narodi Afrike proglasili nezavisnost, kolonijalne sile su delimično pružale otpor, ali pravo naroda na samoopredelјenje je u UN bio vodeći princip.

 

Profesor međunarodnog prava iz Bona Štefan Talmon smatra da Katalonci ne mogu na to da se pozovu.

 

„Pravo naroda na samoopredelјenje pretpostavlјa da postoji jedan narod koji na to pravo može da se pozove. Deo naroda u okviru nacionalne države, čak i da ima određeni identitet, u međunarodnopravnom smislu nije narod koji može da se pozove na pravo na samoopredelјenje”, kaže on za Dojče vele.

 

To ne bi, dodaje nemački medij, mogli ni Bavarci, ukoliko bi jednog dana odlučili da se odvoje od SR Nemačke, kao ni kosovski Albanci koji ne važe za narod u međunarodnopravnom smislu.

 

Dojče vele podseća da je Kosovo nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine, ali da međunarodnopravni status još nije razjašnjen.

 

Srbija na Kosovo i dalјe gleda kao na deo svoje državne teritorije, napominje nemački medij.

 

Međunarodni sud pravde 2010. godine je, doduše, došao do zaklјučka da proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava, ali, ukazuje Dojče vele, sud nije definisao statusno pitanje i potvrdio je Rezoluciju 1244 koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, čiji je pravni naslednik Srbija.

 

„U slučaju Kosova su, međutim, stvari dovedene pred svršen čin – u međuvremenu više od polovine od skoro 200 zemalјa članica Ujedinjenih nacija priznalo Kosovo kao nezavisnu državu”, navodi Dojče vele i ističe da Španija to do danas nije učinila upravo zato što vlada u Madridu strahuje da bi se na primer najnovije balkanske secesije mogle pozvati Katalonija ili neke druge oblasti koje teže nezavisnosti.

 

Kao drugi primer Dojče vele navodi Škotsku, gde britanska vlada pod premijerom Dejvidom Kameronom pravno nije bila primorana da odobri referendum o škotskoj nezavisnosti, ali je to učinila 2014. godine kako bi se pitanje politički razjasnilo.

 

Ipak, rezultat je bilo da je 55 odsto građana glasalo je za ostanak u Ujedinjenom Kralјevstvu.

 

A kada je reč o Kataloniji, koja ima veliku autonomiju, Talmon smatra da ni u španskom, ni u međunarodnom pravu nema pravnog osnova za nezavisnost Katalonije.

 

Ne samo međunarodno već i evropsko pravo štiti status kvo.

 

U članu 4. ugovora o EU stoji da države vode računa „o svom nacionalnom identitetu koji je izražen u osnovnim političkim i ustavnim strukturama, uklјučujući regionalnu i lokalnu samoupravu”, kao i o „teritorijalnom integritetu” što, tumači Dojče vele, znači da je otceplјenje nepoželјno.

 

Kada je reč o međunarodnom pravu, Talmon napominje da su za međunarodno pravo zadužene postojeće države zbog čega je ono u oblasti državnog integriteta veoma otporno na promene.

 

„Niko ne seče granu na kojoj sedi”, napominje Talmon prognozirajući da, ukoliko bi države dozvolile otceplјenja, „zbog subjektivnih osećaja identiteta” pojedinih grupa naroda ili oblasti, za kratko vreme, u svetu više ne bi bilo oko 200, već 300 ili 400 država.

 

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker već je upozorio da Katalonija, dan nakon otceplјenja, ne bi mogla da bude članica EU.

 

Dakle, zaklјučuje Dojče vele, morala bi ponovo da se kandiduje za članstvo, a u tom slučaju dovolјno bi bilo da se jedna od zemalјa članica usprotivi i da pristup EU bude sprečen.

 

„To bi u svakom slučaju učinila španska centralna vlada, a verovatno i druge zemlјe članice koje strahuju od separatizma. Dakle, separatisti ni pravno, ni politički nemaju dobre karte u rukama”, ocenjuje nemački medij. (Tanjug)

 

Izvor: Politika

 

Kategorije