Istorija

EVO zašto je VOJVODINA zaista BILA (nova) KATALONIJA

 

 

Doseljavani su u Pančevo, Temišvar, Vršac. Onda su u jednom trenutku vlasti u Temišvaru odlučile da u tadašnjem Bečkereku osnuju posebno naselje pod nazivom Nova Barselona. Bile su sagrađene i kuće, ali ti ljudi se nisu uselili u njih, jer nisu mogli da se adaptiraju na ovdašnje uslove i klimu“

 

Habzburška dinastija je jedno vreme, u 16. i 17. veku, vladala i Španijom. Početkom 18. veka Habzburzi su oterani sa Pirineja, a jedan deo stanovništva koji je bio na njihovoj strani je morao da se preseli na teritorije koje su i dalje bile pod kontrolom monarhije.

 

Posle Austrijsko-turskog rata 1718. godine, Habzburška dinastija je zavladala Banatom i Velikim Bečkerekom. Španski kralj Filip Peti 1735. godine, napao je Napulj i Siciliju. Naizgled dva događaja koja nisu povezana, zapravo kreirali su jednu malo poznatu priču o katalonskoj koloniji u današnjoj Vojvodini, koja nema nikakve veze sa nastupima Nenada Čanka oko referenduma u Kataloniji i povlačenja paralela između srpske severne pokrajine i dela Španije koji traži nezavisnost. Ali svakako prestavlja malo poznatu istorijsku zanimljivost.

 

Kada su napadnuti Napulj i Sicilija, to je za mnoge Katalonce koji su tu došli posle Rata za špansko nasleđe s početka 18. veka, predstavljalo početak drugog egzila. Ovog puta destinacija je bila – Beč. Izbeglice su predstavljale veliki ekonomski teret za Sveto Rimsko Carstvo, car Karlo Šesti je odlučio da ih naseli na obale Dunava. Novo naselje namenjeno katalonskim izbeglicama je trebalo da se nazove Nova Barselona.

 

Ove pridošlice su donele karakter koji se nije uklapao. Tvrdoglavi, lenji, skloni tuči… To je, verovatno, bio još jedan razlog da ih pošalju u istočne krajeve Carstva.

 

Prva grupa Katalonaca je došla u jesen 1735. godine, a već 1737. ih je bilo oko 800 u Banatu (od tri do pet hiljada koji su se nalazili na teritoriji Ugarske). Najviše ih je došli iz Katalonije i Aragona. Izbeglice iz Sicilije i Napulja su činile između 10 i 15 odsto.

 

Katalonska kolonija u Vojvodini nije bila dugog daha. Car Karlo Šesti je preminuo 1740, a carica Marija Terezija se nije previše bavila ovim projektom. A mnogi iseljenici su već naselili gradove po monarhiji. Jedan od katalonskih došljakasa prezimenom Perles je bio guverner Temišvara u 18. veku, a prema nekim verzijama, današnji Perlez nosi ime baš po njemu.

 

Ovom temom se bavio istoričar Filip Krčmar, autor rada „Tragom španskih kolonista u Banatu“. U njegovom radu se može naći i zaključak da su „nevični poslu i lenji“ u Banatu prionuli na obradu zemlje. Doseljenici iz Biskaja i Barselone neko vreme radili su i na raskopavanju ostataka Bečkerečke tvrđave, koja je bila srušena 1701. kad su oterani Turci.

 

Filip Krčmar je objasnio je da su Katalonci najpre preseljeni u Beč i Budim, pa su tamošnje vlasti, zbog problematičnog ponašanja, rešile da ih pošalju na teritoriju Južne Ugarske, koja je nakon turske vladavine ostala nenaseljena.

 

„Doseljavani su u Pančevo, Temišvar, Vršac. Onda su u jednom trenutku vlasti u Temišvaru odlučile da u tadašnjem Bečkereku osnuju posebno naselje pod nazivom Nova Barselona. Bile su sagrađene i kuće, ali ti ljudi se nisu uselili u njih, jer nisu mogli da se adaptiraju na ovdašnje uslove i klimu. Pomrli su od kuge koja je u to vreme harala, a izbio je u međuvremenu i austro-turski rat“, rekao je svojevremeno za RTV Filip Krčmar.

 

„U zrenjaninskim istorijatima i hronikama postoji priča da su Španci bili angažovani na raskopavanju ostataka Bečkerečke tvrđave, njenih temelja, i da su od tih ostataka sagradili Žitni magacin, koji je kasnije preuređen u pozorište. Danas je to Narodno pozorište ‘Toša Jovanović’, a ovo je najstarija pozorišna zgrada u Srbiji“, istakao je Krčmar.

 

Kako je naveo, polazna osnova za njegova istraživanja bila je knjiga čuvenog banatskog istoričara Feliksa Milekera iz 1937. godine, napisana na nemačkom jeziku. Jedan od dokaza je i mapa Banata iz 1740. godine sa označenim naseljem „Nova Barselona“ u Bečkerečkom distriktu, koja se čuva u zrenjaninskom Narodnom muzeju.

 

U svom radu na ovu temu, Krčmar navodi podatak da su u proleće 1738. godine, vlasti dozvolile preostalim malobrojnim Kataloncima da napuste Banat, i vrate se u Budim i Peštu, te da se nakon toga njihova imena sve ređe susreću u banatskim matičnim knjigama.

 

 

Izvor: Nedeljnik

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .