Magazin

Helena Rubinštajn: Kreatorka lepote, pionirka ženskog preduzetništva

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: EurocommPR

 

Sredinom oktobra u bečkom Jevrejskom muzeju otvara se izložba pod nazivom „Helena Rubinštajn. Kreatorka lepote“. Izložba prikazuje put Helene Rubinštajn kao migrantkinje koja savlađuje kontinente, krši konvencije i u središte pažnje stavlja angažovanje za samostalnost žena. Fokus na Beč pokazuje kako je svoju umreženost u sferi umetnosti i ekonomsko umeće znalački koristila na licu mesta.

 

Helena Rubinštajn (1870–1965) pionirka ženskog preduzetništva, sa 16 godina okreće leđa uskim, malograđanskim odnosima u njenoj ortodoksnoj jevrejskoj porodici u Krakovu i odlazi najpre u Beč a potom u Australiju. Tamo bez ičije pomoći podiže svetsku imperiju, koja je trasirala put mnogim, najvećim delom jevrejskim preduzetnicima, u novoj oblasti – u kozmetici. Njeno preduzeće uskoro je činilo skoro 100 filijala u 14 zemalja sa oko 30.000 zaposlenih. Uporedo je postala značajna pokroviteljka umetnosti i nauke.

 

Krakov – Beč – Melburn – London – Pariz – Njujork – Tel Aviv značajne su stanice u njenom životu

 

Strast, smelost, upornost, preuzimanje odgovornosti, vođenje, naređivanje, u kombinaciji sa urođenim izuzetnim ukusom i izvanrednim talentom da se sagleda duh vremena, najznačajnije su karakteristike koje su Helenu Rubinštajn učinile prvom „Selfmade“-ženom u istoriji.

 

U vreme kada nega lepote nije bila tema a šminka važila za sramotnu i nepoželjnu, ona se afirmisala sa svojom idejom da bi svaka žena mogla da otkrije svoju individualnu lepotu i od toga učini najbolje moguće. Helena je bila opčinjena time da bi žene tako dobile na samopouzdanju. Za umetnine, nekretnine i njihovo uređenje davala je čitavo bogatstvo. Za arhitekturu i uređenje njenih salona lepote, instituta, kuća i stanova angažovala je najinovativnije arhitekte tog vremena. Njena deviza je bila urbana moderna“.

 

Prva je uvela podelu kože na tri tipa, proizvodila je kreme za dan i noć, tonike, maske. U salone je uvela 24-časovne tretmane lica, koji su ukljućivali kupanje u mleku, masaže, solarijum, gimnastiku i ishranu na bazi voća i žitarica. U njenom katalogu je 1923. godine bilo 28 preparata za negu, 160 artikala dekorativne kozmetike i linija krema za mršavljenje.

 

 

Vodootporna maskara „made in Vienna“

 

Godine 1932. Helena Rubinštajn otvara salon lepote u Beču na adresi Kohlmarkt 8. Nekoliko godina kasnije Beč je imao važnu ulogu za njeno preduzeće. Trku oko stvaranja vodootporne maskare osvojila je Bečlijka Helena Vinterštajn-Kamberski (Helene Winterstein-Kambersky) koju patentira 1935. godine. Kasnije je licencu prodala Heleni Rubinštajn. Bečki salon Rubinštajn zatvoren je 1939. godine a od antisemitizma Helena nije bila pošteđena ni u Njujorku gde joj je zbog jevrejskog porekla onemogućeno da iznajmi stan, nakon čega kupuje čitavu kuću u Park-aveniji.

 

Nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast Helena uspeva skoro čitavu porodicu da dovede u SAD. Sestra Regina Kolin i njen suprug pogubljeni su u Aušvicu. Iako je sudbinskih udaraca bilo još: razvod, smrt drugog supruga, pogibija sina, Helena je snagu crpela iz svog posla. Čuvena je bila njena deviza: „Quality’s nice but quantity makes a show.“

 

Ćutljiva “kozmetička revolucionarka”

 

Njen sekretar je zapisao ¨ta žena  nije dobro govorila ni jedan jezik, pa čak ni poljski, jer uopšte nije volela mnogo da govori. Pasija joj je bilo igranje bridža, jer se tokom te igre – ćuti.¨ Jedino do čega joj je istinski bilo stalo bio je posao. Govorila je da želi da njena imperija traje 300 godina. Međutim, posle njene smrti, 1965. godine, naslednici su,  samo devet meseci kasnije, sve prodali jednoj multinacionalnoj kompaniji. Ali, ime i sećanje na ovu izuzetnu ženu je ostalo.

 

Priča o ¨kozmetičkoj revolucionarki¨ počinje u Krakovu krajem 19. veka. U to vreme Helena je samo najstarija ćerka ugledne jevrejske porodice Rubinštajn iz koje su poticali mnogi bankari, naftaši i umetnici. Smatrana je ¨dobrom prilikom¨, iako je već tada bila poznata po svom teškom karkateru, prilično nepoželjnom za buduću suprugu. Posle neuspele prosidbe od strane jednog propalog siromašnog studenta,  roditelji odlučuju da je pošalju u Australiju kod ujaka.  Putovanje traje tri meseca i tokom njega Helena odbija tri prosca. Četvrto, sudbonosno ¨ne¨ izgovoriće kada odluči da napusti ujaka i mesto u kome ima više ovaca nego ljudi.

 

12 teglica kreme za 12 meseci

 

Čak i Melburnu njena koža izaziva čuđenje. Žene iz visokog društva imaju iste probleme kao i one iz provincije koju je napustila: vetar, prašinu i vrućinu. Njenu tajnu predstavlja jedna krema koju je njena majka uvek naručivala od dvojice mađarskih hemičara i lično njome svako veče mazala lice svojih kćerki. Na put je krenula “naroužana” sa 12 teglica kreme za lice. Mama joj je za svaki mesec spakovala po jednu, ne propustivši da joj poruči ¨da čuva svoje lice¨. U početku Helena pozajmljuje ženama svoju kremu, daje im savete, a kada je potrošila sve zalihe piše majci da joj pošalje još.

 

Preduzimljiva mlada žena ubrzo odlučuje se ozbiljno pozabavi ovim poslom. Stupa u kontakt sa hemičarima tražeći im recept, i upeva da ubedi jednog od njih da joj ga proda. Uskoro je kremu pravila sama i dala joj ime “valaze”. Još onda je shvatila da ništa ne može bez dobrog marketinga i angažuje Edvarda Titusa. Mladi američki novinar napisao je članak o čudotvornoj kremi. Uskoro je Helena Rubenštajn imala 15.000 narudžbi.

 

Prvi kozmetički salon

 

Sledeći korak je otvaranje sopstvene prodavnice.  Tri sobe, nekoliko stolica u čekaonici, sve to iznajmljeno od prijateljice i sa puno ukusa uređeno, a na vratima tabla koja mnogo obećava: Helena Rubinštajn, salon lepote. To je 1905. godina i Melburn je prvi grad u svetu koji ima ovakav salon. Porudžbine stižu u ogromnim količinama. U kuhini čija je jedna polovina pretvorena u laboratoriju, Helena uz pomoć doktora Likuskog meša, destiliše, sipa u flašice. Kroz nekoliko meseci ona primetno postaje bogata, ali i dalje neumorno radi i štedi.

 

Tri godine kasnije odlazi da obiđe roditelje, ali se istovremeno sprema da krene u pohod na London. Tu uči žene iz visokog društva  kako da očuvaju i kreiraju svoju svoju lepotu. Istovremeno uči od dermatologa, botaničara, nutricionista. Salon u Melburnu poverava sestri. Zaradile su tada neverovatnih 100.000 dolara. Ako je London bio simbol luksuza, Pariz je bio grad umetnosti. I njena sledeća stanica.

 

Rađanje kozmetičke imeperije

 

Sasvim očekivano i tu postize uspeh, pa poziva i treću sestru da vodi njen salon u ulici Sen Onore. Uskoro su sve njene sestre zaposlene u njenim salonima, a ona postaje mali diktatorka koja uspešno vlada u svetu žena, otvarajući jednu za drugom filijalu širom sveta. U jeku Prvog svetskog rata, 1915. godine, odlazi u Ameriku. Otvara “Institut Helena Rubenštajn” i  prvi put nailazi na rivalku – Elizabet Arden, sa kojom odmerava snage samo na distanci.

 

To kao da joj je dalo nova krila. Otvara salone u Bostonu, San Francisku, Filadelfiji, Čikagu, Torontu. Pokreće novi način distribucije. Njeni proizvodi nalaze se na policama uglednih robnih kuća, a obučene prodavačice savetovale su kupce o odgovarajućem kozmetičkom preparatu.

 

Poljske kobasice i vodka

 

Ni njen privatni život nije ništa manje zanimljiv i buran. U Londonu se udaje 1907. godine za Edvarda Tutsa. Posle samo nekoliko meseci braka i jedne žestoke svađe razbesnela Helena otkriva još jednu svoju strast. Prema skupocenim stvarima. U tome joj je pomogla kupovina jedne biserne niske. Mnogobrojne obaveze nisu joj smetale da 1909. godine raodi prvog, tri godine kasnije i drugog sina. Posle niza rastanaka i mirenja razvodi se 1930. godiine i ponovo udaje dve godine kasnije. Ovoga puta izabranik njenog srca je gruzijski princ Arhil Gureli-Čkoni.

 

Poslednjih godina života pretvorila se u statuu na koju vreme ne utiče. Radi u krevetu, čim se probudi čita ¨Wall Street Journal¨ i saziva članove svog saveta da bi im izdala naređenja. U podne, pravi pauzu da bi se okrepila poljskim kobasicama i vodkom.

 

Izložba “Helena Rubinštajn. Kreatorka lepote” može se videti od 17. oktobra 2017. do 6. maja 2018. godine.

 

 

Постави издвојену слику

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .