Valentina Obradović: Moda je biznis, jer je njena pista ulica, a ne izlog

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Ženstvenost, nežnost, romantika, umetnost uživanja u detaljima, umetnost zavođenja, stidljivost koja krije želju, uživanje u dodiru pliša i najfinijih materijala, isticanje lepote suptilnim krojevima garderobe koju oblačimo reči su koje se provlače kroz sve kolekcije koje potpisuje Valentina Obradović.

Poznata je široj javnosti kao dizajnerka modne kuće  Afrodite Mode Collection za koju kreira od 2004. godine. Nesebično daje krila svakoj kolekciji, prenoseći deo sebe i svoje unutrašnje romantike, impresija i emocija na modele koje dizajnira.

Kreativna, preduzimljiva svojoj kreativnosti dala je krila i uradila nešto potpuno drugačije od ženstveno-poslovnih modela, koje kreira za svoju matičnu kuću. Tako je nastala kolekciju veoma zanimljivih LOVE majica, dukserica i oversized T-shirt. Doduše, napravila je i iskorak u načinu prezentacije svoje kolekcije – iskoristila je Fejsbuk i društvene mreže kao svoju modnu pistu i online butik koji se stalno dopunjava, jer njena mašta, nesputana, može baš sve što poželi.

Šta je za Vas moda? Umetnost, biznis….

Moda je biznis umetnosti i umetnost biznisa. Moda je umetnost primenjena na život. Moda je biznis, jer je njena pista ulica, a ne izlog.

 Koja su Vaša prva sećanja na modu?

Sve je počelo kolažima: šarenim isečcima iz novina, makazama i Karbofixom (lepak u čađici, koji se nanosio lopaticom). Tetka je te novine čitala, a ja ih zatim reciklirala… svojom maštom.

Kako vidite odnos modnog dizajna i drugih umetnosti?

Izučavajući modni dizajn, kao student, imala sam obavezu i zadovoljstvo da učim istoriju umetnosti od praistorije do postmoderne. Zato modno obrazovanje smatram jednako bitnim kao i obrazovanje u medicini, nauci, tehnici… Nije dovoljno imati stila i postati modni dizajner. Važno je ući u suštinu profesije, a ona je zaista studija umetnosti, psihologije, statistike…

Svaki put kada krećem iznova sa radom na novoj kolekciji u industriji (za Afrodite Mode Collection), najpre napravim analizu trenda, onda se sama vratim izvorima istorije, anatomije, konstrukcija, na sve to dodam analizu tržišta i ciljnu grupu kojoj se obraćam(o),… i sve začinim ličnim, dizajnerskim, pečatom. Nije jednostavno. Iako mnogi modu svrstavaju u zabavu, ona je zaista umetnost svakodnevnice sa tendencijom da živi.

Šta je moda podarila drugim umetnostima?

Moda je drugim umetnostima podarila to da izađu iz biblioteka, knjiga, galerija… Time što ih uzimamo za inspiraciju, činimo da žive stvarni život. Recimo, meni su inspiracija za printove majici bili vintage stripovi, poezija, muzika, klasično slikarstvo. Čak su se i savremenici, umetnici sami javljali da napravimo saradnju, da se njihove slike, crteži,… nađu na Love modelima jer tako ulaze među svet, a ne čekaju da svet uđe u galerije.

Verujući da tako možemo popularizovati umetnost, a svakog čoveka pretvoriti u umetničko delo – oberučke sam prihvatala pozive i i dalje ih prihvatam. Sećate se Love kolekcije sačinjene od crteža velikog hrvatskog slikara Nena Mikulića i stihova iz pesama Arsena Dedića na LOVE majicama?! Pa to je bila divota! Direktna veza između Splita i Beograda! Love ih je povezala na najlepši način!

Na FB uređujete stranicu posećenu pesnikinji Vislavi Šimborskoj.  Njeni stihovi su i na Vašim LOVE majicama…

Da! Poljska pesnikinja Vislava Šimborska je postala ‘moja’ još mnogo pre Love linije. Najpre sam, zahvaljujući Đorđu Matiću – pesniku, kolumnisti i prevodiocu, a pre svaga prijatelju kome verujem “na reč” i “u reč” otkrila njenu poeziju, a onda sam, sa pojavom ovih socijalnih mreža otkrila mogućnost da i ostale upoznam sa Vislavinom divotom od reči. Brižljivo uređujem tu stranicu, koliko mi vreme dozvoljava, ali ne odustajem… Čak mi je i Vislavina Fondacija poslala pismo zahvalnosti za popularizaciju poezije ove čudesne pesnikinje. I eto, sa nastankom Love linije, bilo je neminovno da vas i u Vislavine stihove obučem… (smeh)

Pokrenuli ste sopstvenu liniju dukseva i majica LOVE. Odakle ideja za samu liniju?

Love linija je nastala spontano. Kao deo Udruženja dizajenera Belgrade Fashion Week-a, trebalo je napraviti dva modela. Razmišljajući na temu mojih osećanja u tom trenutku, stvorila se želja da ono što čitam, da u to i obučem, najpre manekenke, a onda i ostale,… da napravim malu misiju i, ukoliko već nemamo toliko vremena za knjige, da (kroz svoju profesiju – kostim) modu vratim ‘u pamet’ i da pamet vratim ‘u modu’. Prva majica imala je varijaciju na rečenicu Borisa Vijana, francuskog pisca: ‘Srce joj je snažno lupalo u grudima i ona upita: Ko je?’ Uz to je najprirodnije bilo da se kao print stavi srce (otuda, prirodno, i Love kao naziv za liniju),…

Sve se našlo na pamučnoj majici,… a ostalo je istorija (smeh). Za Vijanom i srcem ređali su se stihovi Šimborske, Arsena Dedića, Partibrejkersa, EKV-a, Josipe Lisac,… Massimo Savić je bio jedan od onih čiji sam stih obožavala i, naravno, aplicirala na majicu: ‘Ti, odjednom ti u kapi kiše… Ti… A činilo se nikad više.’ Massimo je to video i poželeo istu… Ista mu je i otputovala na adresu.

Vaš “butik” su FB i Instagram. Koliko je važna ova spona?

Kada me pitaju gde mogu kupiti Love, obično im kažem da su izlog za Love liniju baš to, FB page Love by Valentina i Instagram strana valentina_obradovic. Koncipirajući tako svoju umetnost i biznis, možda sam Love liniji uskratila ‘ljubav na prvi dodir’ (da, Love za sada nema svoj butik), ali sam sa ovim novim socijanim mrežama dobila to da je čitav svet izlog za Love liniju! Kako mi stalno stižu fotografije zadovoljnih klijenata, Love(rsice) i majice mašu sa svih kontinenata, a veliki broj ih je i u Emiratima!

Kako dizajn menja svet?

Dizajn olakšava svetu. Da žiponi, korseti, perike i turniri nisu izašli iz mode i dalje bi nas žuljali, da nije izmišljen točak, a dizajneri napravili automobil, i dalje bi jahali konje i magarce (smeh). Treba li još primera? Mogla bih ja ovako da nabrajam do kraja intervjua… (smeh)

Izazov kreiranja velikih serija za jednu modnu kuću kao što je AMC?

Kada kreiram za Love, kreiram iz sebe i obraćam se lično, sličnima ili time pokušavam da zalečim današnju modu…

Kada kreiram za AMC, izađem iz sebe, pogledam sve(t) oko sebe, žene za koje kreiram, svetske tendencije u modi, mislim o stilu kuće za koju kreiram, stalno tražim savršeni balans estetike, funkcionalnosti i ekonomičnosti. Mnogo je faktora koji utiču na konačni izgled kolekcije. Sudeći po godinama koje su iza nas, a nije ih malo (četrnaest), izgleda da nam ide. I da su te kolekcije uspešne, i da ti modeli zaista žive. Najpre sam bila svaki put kada sretnem svoj kaput, haljinu ili sl., jako uzbuđena, srećna, a sada se samo nasmejem u sebi i iznutra namignem tim oživelim skicama… Vredelo je truda i ljubavi!

Kako vidite savremenu srpsku modnu scenu?

Vidim je kao zbrku. Škole izbacuju mnogo talenata, ali i onih drugih… samo da bi popunili fondove od školarina. Onda se ta deca (ljudi) bace u tu malu baru, osiromašeno malo tržište, sa velikim ambicijama, malo praktičnog znanja… Nekako imam osećaj da država ne brine o balansu. Treba filtrirati broj studenata na godišnjem nivou, da prođu prijemne samo najtalentovaniji, a onda ih pažljivo pustiti u svet, preporučiti, pomoći… Skoro sam pročitala da neka privatna škola nudi ‘kurs za modnog kreatora’, a ljuuuuudi, moda nije zanat koji se završi za mesec dana, moda nije zabava žena fudbalera, moda nije hir estradne pevačice… moda je nešto mnogo ozbiljnije, samo glumi zabavu.

Šta je potrebno da bi kreator uspeo i opstao u surovom svetu mode?

Da bi uspeo i opstao u svetu mode, kreator mora da bude: obrazovan, radoznao, obema nogama na zemlji, da voli svoj posao, da je spreman da stalno uči i uvek bude na početku (svaka nova sezona je novi start), da ne posustaje sa svog puta uprkos vetrovima koji šibaju u lice, uprkos polusvetu koji povremeno bude imenovan ‘kreatorom’ za ponos, da bude izdržljiv da će i to proći, da je vreme najbolji filter… i da bude dobar čovek! Ovo poslednje je najteže. Ostati i opstati, ili (što bi rekao Cane): ‘Biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj!’

Koliko se promenio Vaš pogled na modu od Vaše prve kolekcije?

U modu sam ušla kao veliki romantičar, bliža oblacima nego zemlji, bliža emociji nego raciju. Danas sam i dalje to, ali nekako romantičar bliži zemlji, sa večitim pogledom i u oblake. Valjda to donose zrelost, profesionalno iskustvo.

Niste zaboravili ni pozorišni kostim. Šta Vas je privuklo komadu “Tramvaj zvani Želja” ?

“Tramvaj zvani Želja” je jedan od prvih filmova koje pamtim… Deda je čitao titlove, a ja sam otvorenih usta pokušavala da shvatim šta to Brando radi Vivijen Li i zašto je  ona tako lepa, pametna, a tužna… Kasnije sam shvatila. Kasnije sam nešto i na svojoj koži iskusila (nisu laka vremena za umetnost i fine duše)… A onda je usledio poziv glumice Jelene Đokić. Oni su (reditelj Stefan Sablić, glumci Paulina Manov, Ivan Jeftović, Bojan Dimitrijević i ona) pripremali predstavu i kada je došao red na kostim, Jelena je sanjala mene. Valjda umetnici osete. “ Ti moraš obući Blanš! Ti ili niko drugi!“ I pristala sam. I obukla predstavu. Čudesno iskustvo! Hvala im!

Kako vidite saradnju sa medijima? Koliko su oni važni za prezentaciju i uspeh kolekcije? Postoji li modna kritika kod nas?…

Mediji su postali zasićeni informacijama. Gostovala sam pre neko jutro na jednoj jako gledanoj televiziji, u jednoj jako gledanoj emisiji,… Pripremila sam se ozbiljno. Došla pola sata ranije. Sa marketingom režiji poslala snimke i fotografije kampanje… onda ušla u studio. Postavljena su dva pitanja na koja sam u (v)etar odgovorila, dok su voditelji već mahali za sledećim gostima,… Nešto se mora promeniti. Gubimo razum, gubimo osećaj da saslušamo,… Kada je modna kritika u pitanju, ne vidim je. A volela bih i da je vidim, i da je čujem!