NAJVEĆI SKANDALI ZA GOVORNICOM UN: Ruski lider je mahao cipelom, Indijac kolabirao od priče…

NAJVEĆI SKANDALI ZA GOVORNICOM UN: Ruski lider je mahao cipelom, Indijac kolabirao od priče…

 

 

Trampov prvi govor u UN jeste uzburkao duhove, ali nije i najskandaloznije što smo videli na zasedanju Generalne skupštine. I pre Trampa, u toj sali događale su se čudne stvari, od udaranja cipelom u sto, preko kolabiranja za govornicom.

 

Hruščov i cipela

 

Prvi sovjetski lider koji je učestvovao u radu Generalne skupštine UN, oktobra 1960. godine, bio je Nikita Hruščov. Čuveno mahanje cipelom navodno se dogodilo nakon što je Hruščov reagovao na govor filipinskog delegata koji je izneo optužbu da je Sovjetski Savez “progutao” Istočnu Evropu i “lišio je političkih i ljudskih prava”.

 

Hruščov je prema tvrdnji nekih svedoka “izuo svoju desnu cipelu, ustao i cipelom pripretio filipinskom delegatu na drugom kraju sale. Onda je svojom cipelom odalamio po stolu.”

 

– Gospodine predsedniče, smirite tu marionetu američkog imperijalizma – čuvena je rečenica koju je Hruščov izgovorio.

 

Sa druge strane, stoje oni koji tvrde da se lupanje po stolu nikada nije ni dogodilo, već da je to Hruščov samo skinuo cipelu i mahao njom. Kako kog bilo, ovaj nastup ušlo je u legendu, kao istorijski, ali i skandalozan, a ostala je zabeležena i naslovna strana “Njujork tajms” na kojoj Hruščov zamahuje cipelom, uz komentar: “Rusija ponovo preti svetu, ovaj put – cipelom svog lidera”.

 

Kastrov govor

 

Kubanski lider govorio je puna četiri sata pred govornicom UN, a možda najupamćenija ostala je rečenica: “Da Kenedi nije milioner, neobrazovan i neznalica, onda bi očigledno razumeo da ne možeš da se buniš protiv seljaka”.

 

Kastrov govor bio je najduži održan pred govornicom Generalne skupštine UN, koji je iskoristio da napadne tadašnje američke predsedničke kandidate Džona F. Kenedija i Ričarda Niksona. Ostao je zabeležen i jedan bizaran detalj – Kastro je u svojoj hotelskoj sobi držao žive kokoške.

 

Indijac govorio osam sati i kolabirao

 

Najduži govor pred Savetom bezbednosti održao je indijski diplomata Krišna Menon koji je govorio punih osam sati 1995. godine. Tema je bila Kašmir, a govor je obeležio i jedan neobičan trenutak.

 

Menon je kolabirao za govornicom, zbog čega su morali da reaguju lekari. Indijski diplomata privremeno je hospitalizovan, da bi se ubrzo vratio za govornicu i nastavio da priča još sat vremena.

 

Čavez, Buš i sumpor

 

Pokojni predsednik Venecuele Ugo Čaves uvek je voleo da bude u centru pažnje, a najupečatljiviji trenutak u UN imao je kada je predsednika SAD Buša uporedio sa sotonom. Redovno je u svojim govorima promovisao levičarske autore poput Noama Čomskog, a nakon dolaska Baraka Obame na mesto predsednika SAD na zasedanju skupštine UN 2009. godine rekao je da se više ne “oseća miris sumpora kao u vreme Džordža Buša”.

 

– Miris sumpora je iščezao. Oseća se nada – rekao je Čaves.

 

Tri godine ranije, govoreći o Džordžu Bušu, za istom govornicom izgovorio je: “Juče je ovde bio đavo. Baš ovde. Đavo koji misli i ponaša se kao da je ceo svet njegov. Ova govornica i dalje smrdi na sumpor.”

 

Stominutni govor

 

Nakon 40 godina na vlasti, Moamer el Gadafi prvi put u UN govorio je 2009.

 

– To ne treba da se zove Savet bezbednosti, nego bi ga trebalo nazvati savetom terora – rekao je bivši libijski lider.

 

U stominutnom govoru Gadafi je nabrojao nepravde i teorije zavere tokom prethodnih pola veka, optužio SAD za izazivanje svinjskog gripa i doveo je u pitanje njihov zvanični izveštaj o ubistvu Kenedija. Svoj bes uglavnom je usmerio na Savet bezbednosti UN, povezujući ga sa Al Kaidom. Dodatan “šou” Gadafi je priredio pokušajima da podigne šator na nekoliko lokacija u Njujorku, pre nego što bi se konačno smestio u dvorištu Donalda Trampa.

 

Izvor: Blic