Vukašin Obradović se zaključao u redakciju, pridružile mu se kolege

Vukašin Obradović se zaključao u redakciju, pridružile mu se kolege

 

Predsednica Sindikata medija Crne Gore, Marijana Camović, rekla je da će Obradović sutra predati set zahteva u kojima će od Ministarstva finansija i Poreske uprave tražiti odgovore na neka pitanja i da se odagna svaka sumnja da iza ovoga stoji politički pritisak na novine, Obradovića i njegovu porodicu.

 

U prostorije Vranjskih večeras se očekuje i dolazak predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić.

 

“Dvadeset tri godine je to bio jedini svetionik na jugu Srbije kada je u pitanju ono od čega su se svi malo pribojavali – šta će Vranjske objaviti četvrtkom”, kaže Vojkan Ristić, dopisnik Danasa.

 

Sada su tu samo oni koji se pribojavaju šta će biti sa Vukašinom Obradovićem, glavnim i odgovornim urednikom Vranjskih koji je u redakciji sam i štrajkuje glađu.

 

Obradović se javnosti obratio pismom u kom poručuje da štrajkom glađu želi da skrene pažnju javnosti na besmisao borbe za slobodu medija koju vodi u poslednjih godina. Bez nezavisnih medija Vranjem se vest o gašenju Vranjskih sporo širi.

 

Oni koji znaju da više neće izlaziti kažu da je ovaj list potreban ljudima “da znaju šta se zbiva”.

 

Da li je za gašenje Vranjskih odgovorna politika? Dok su iz redakcije prethodnih meseci stizala upozorenja da su pod pritiskom, da se povlače oglašivači, a na medijskim konkursima ostaju bez novca, od predstavnika države dolazi objašnjenje: država se iz medija povukla, a pravila reguliše liberalno tržište.

 

“Ja nisam sigurna na koji način Vlada Republike Srbije može da pomogne, ne znam koliko Vlada može da da subvencije lokalnom mediju. Svakako nisam osoba koja je najpozvanija da priča o tome”, rekla je premijerka Ana Brnabić.

 

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže da mediji moraju samostalno da postoje na tržištu u svirepim uslovima i da se bore za sponzore i finansijere, a pre svega za svoj kvalitet kako bi imali tiraž.

 

Da je tržište surovo samo za nezavisne medije, kaže novinar Vojkan Ristić, slučaj Vranjske je slikovna ilustracija.

 

“To otvara prostor samo za opstanak tabloida, žute štampe i onih medija koji su totalno prorežimski. Vranjske to nikada nisu bile, borile su se protiv ljudske gluposti i primitivizma, pohlepe, skretale pažnju na probleme”, podseća Ristić.

 

U poslednjem objavljenom broju, problem o kom su Vranjske pisale jeste da su članovi SNS-a u ovom gradu pravili proslavu sa vatrometom i izazvali požar u blizini naselja u Vranjskoj Banji.

 

Udruženja: Nova faza gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara

 

Novinarska i medijska udruženja upozoravaju građane i međunarodne institucije da je vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara, sa ciljem da u potpunosti onemogući kontrolnu ulogu medija i slomi bilo kakav slobodni kritički glas.

 

„U samo dva dana desilo se nekoliko više nego zabrinjavajućih događaja: portal Krik i njegov urednik Stevan Dojčinović izloženi su zastrašujućem napadu vladajućeg Pokreta socijalista i pojedinih medija zbog objavljivanja istraživačkih priloga o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina; pod političkim pritiskom ugašen je jedan od najznačajnijih lokalnih medija, nedeljnik Vranjske,  a njen vlasnik i urednik Vukašin Obradović započeo je štrajk glađu; novinarke Antonela Riha, Nataša Mijušković i Jelena Obućina brutalna su meta današnjeg Informera, koji ih naziva ‘žutim RTS licemerkama’ i praktično poziva na obračun sa njima“, kaže se u saopštenju koje su potpisali Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija onlajn medija, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija Lokal pres.

 

„Iako na prvi pogled različiti, ovi događaji imaju nedvosmisleno jasan zajednički sadržilac, a to je vlast koja je u obračun sa nepodobnim medijima i novinarima upregla sve državne institucije i sebi bliske medije, kao i nepostojanje adekvatne reakcije građana, domaćih i međunarodnih organizacija na konstantne pritiske na medijske slobode.

 

Novinarska i medijska udruženja pozivaju građane i organizacije civilnog društva da se u većoj meri uključe u borbu za medijske slobode i slobodu izražavanja, jer to svakako nije samo pitanje koje se tiče samo medijskih profesionalaca, već preduslov bilo kakvog demokratskog procesa i zaštite ljudskih prava.

Pozivamo i međunarodne organizacije da prestanu da ignorišu veoma ozbiljne probleme koje novinari i mediji u Srbiji imaju, i aktivnije se uključe u zaštitu demokratskih vrednosti za koje se zalažu”.

 

Slobodni mediji su hleb demokratije

 

Biro za društvena istraživanja već pet godina ukazuje na činjenicu da je medijska tranzicija u Srbiji došla u fazu kada se može postaviti pitanje da li u Srbiji ima medija?

 

Prihvatanje koncepta da su mediji, pre svega, tržišna stvar, tj. da njihova održivost zavisi od “uspeha” na tržištu u državi upitne i niske ekonomske aktivnosti, odnosno gde mediji mogu dobiti novac iz izvora koj su visokorizično koruptivni, za posledicu ima da je većina medija izabrala da postane sredstvo promocije, zabave i propaganda, neki i odmazde. Oni koji su ostali verni funkciji medija suočeni su sa preživljavanjem, pre svega podrškom kroz strano i domaće sufinansiranje koje je nedovoljno i neizvesno.

 

Čak i sam proces raspodele novac na lokalnom nivou, koji je doživljen kao zamena za izostanak državnog finansiranja medija, a kojem su glavni protagonisti predstavnici novinarske profesije, nije doprineo funkcionalnoj održivosti lokalnih medija, a to znači da su glas kritičke javnosti.

 

Iz tog ugla, prestanak izlaženja Vranjskih novina, predstavlja dokaz tačnosti stavova koje smo iznosili, ali i potrebu da se preispita koncept u kojem su mediji dominantno tržišna stvar.

 

Koncept za koji se BIRODI zalaže je da su mediji, tačnije medijske potrebe i prava građana stvar od javnog interesa, te da je sufinansiranje iz javnih izvora i za javni interes polazna tačka u kreiranju budućeg strateškog i normativnog medijskog okvira.

 

Ovo posebno važi za nivo gradova i opština kojima preti, a to već neki sada jesu (npr. Kragujevac), da postanu gradovi-neinformisanosti.

 

Bez lokalnih medija koji su nosioci kritičke javnosti nema ni suštinske borbe protiv korupcije, na šta nas podseća iskustvo Niša, gde su mediji bili u prvim redovima borbe protiv korupcije.

 

Promenom paradigme, građanima, koji sve to finansiraju, omogućilo bi se da ostvaruju Ustavom garantovano pravo na informisanje, a ne na promociju i propagandu, koja sada dominira medijskim prostorom Srbije kada je u pitanju informativni program.

 

Takođe, želimo da verujemo da je postupak poreske kontrole Vranjskih plod nasumičnog odabira, a ne plod namere da se izvrši odmazda prema ovom mediju. Ovo naglasavamo, jer je najveći broj medija u ozbiljnim finansijskim problemima. Selektivnost u izboru medija koji su predmet poreske kontrole je vrsta pritiska na medije, jer se time šalje poruke da oni mediji koji obavljaju svoju funkciju mogu postati predmet kontrole, odnosno da se nekritičkim izveštavanjem i promocijom vlasti može izbeći inspekcijska kontrola.

 

Ovo posebno treba imati na umu ako se zna da je Vlada nekim medijima pomagala, a neke “ostavljala u životu”, a neke lokalne samouprave, što je slučaj u Kragujevcu, posle neuspešne privatizacije preuzele lokalne medije.

 

Slobodni mediji su hleb demokratije, a pravo građana da budu tačno, opširno, pravovremeno i relevantno je garantovano ustavom i zakonom, ali I Kodeksom novinara Srbije. To bi trebalo da imaju na um autori još jedne medijske strategije.

 

Izvor: N1, Cenzolovka, NUNS