Umetnost

Tretjakovska galerija u Moskvi: Deset malo poznatih podataka o čuvenoj galeriji

 

 

Tretjakovska galerija u Moskvi, jedan od najvažnijih ruskih muzeja, obeležava 22. maja svoju 160. godišnjicu. Tim povodom se prisećamo pojedinih detalјa iz istorije glavne riznice ruskog slikarstva koje čak ni mnogi Rusi ne znaju.

 

Sve je počelo kupovinom jedne žanrovske umetničke slike

 

Galerija vodi svoj „letopis” od dana kada je ruski trgovac i kolekcionar Pavel Tretjakov kupio umetničku sliku Vasilija Hudjakova „Sukob sa finskim krijumčarima”. Kupio ju je 1856. godine u slikarevom peterburškom atelјeu za 450 rubalјa (danas bi to bilo oko 7.700 dolara). Posle „krijumčara” Tretjakov je nastavio da sakuplјa umetničke slike, a njegova kolekcija je kasnije prerasla u ogromnu riznicu ruske umetnosti. Sada se ta slika nalazi u sali br. 16.

 

Galeriju su osnovala dva brata, a ne jedan, kao što mnogi misle

 

Mlađi brat Pavla Tretjakova Sergej u početku je i sam sakuplјao radove ruskih slikara. Prva slika ruskog umetnika u njegovoj kolekciji je bio pejzaž Alekseja Bogolјubova „Ipatjevski manastir blizu Kostrome”. Tu sliku je on kupio po savetu Pavla Mihajloviča. Kasnije, kada stariji brat iz nekog razloga nije mogao da nabavi određenu sliku, kupovao ju je mlađi brat.

 

 „Tretjakovka” je nekada bila zbirka i ruskog, ali i zapadnog slikarstva

 

Vremenom se mlađi Tretjakov preorijentisao na zapadnoevropsko slikarstvo, i to uglavnom na francuske romantičare i realiste. Svoju zbirku je po zaveštanju ostavio bratu. Te slike su prenete u vilu u Lavrušinskom sokaku, da bi 1892. godine Pavel Tretjakov poklonio gradu ujedinjenu kolekciju sa sve vilom. Za vreme sovjetske vlasti slike stranih umetnika su 1925. godine preuzeli i podelili Puškinov muzej likovnih umetnosti i Ermitaž. Tako se, na primer, u Puškinovom muzeju našlo remek-delo Žila Bastijena Lepaža „Seoska lјubav”.

 

Galerija je poklonjena narodu Rusije

 

Prvo zaveštanje u kome se pominje osnivanje galerije Tretjakov je napisao kada je imao 28 godina. Kasnije, poklanjajući kolekciju gradu, postavio je nekoliko uslova: da galerija mora biti otvorena „večno”, da ulaz bude slobodan, i da izložbeni prostor bude otvoren bar četiri dana u nedelјi, izuzev na Vaskrs, Božić i Novu godinu.

 

Caru se nije dopala prva „istorijska tema”

 

Prva slika u Tretjakovlјevoj kolekciji posvećena ruskoj istoriji bilo je platno Konstantina Flavickog „Kneginjica Tarakanova u tamnici”. Tarakanova se lažno predstavlјala kao ćerka carice Jelizavete Petrovne i grofa Alekseja Razumovskog. Po naredbi Katarine Druge dovedena je iz Italije u Rusiju i zatočena u Petropavlovsku tvrđavu u Sankt Peterburgu, gde je i umrla. Caru Aleksandru Drugom se ta slika nije dopala, te je naredio da se u katalogu izložbe Akademije umetnosti ubaci beleška da scena prikazana na slici ne odgovara istini.

 

Na otvaranju galerije gotovo da nije bilo žena

 

Na dan otvaranja u avgustu 1893. godine Moskovsku gradsku galeriju „Pavel i Sergej Tretjakov” posetilo je oko 700 lјudi. Novine su pisale da su to bili umetnici raznih generacija, studenti, zanatlije, sitni trgovci, upravitelјi spahijskih imanja i selјaci. Među posetiocima gotovo da nije bilo žena.

 

Čuvena Rjepinova slika bila je cenzurisana

 

Pojedina platna iz ogromne kolekcije bilo je zabranjeno izlagati kao eksponat. Prva cenzurisana slika je čuveno delo Ilјe Rjepina „Ivan Grozni i njegov sin Ivan 16. novembra 1581. godine” (poznato pod nazivom „Ivan Grozni ubija sina”). Slika se uopšte nije dopala caru Aleksandru Trećem, tako da je 1. aprila 1885. godine zabranjeno njeno javno izlaganje. Tretjakov je za nju čak dogradio prostoriju da bi je mogao pokazivati odabranim posetiocima. Zabrana je ukinuta tri meseca kasnije.

 

Kolekcionar je među umetnicima bio cenjeniji od cara

 

Autoritet Pavla Tretjakova među umetnicima bio je tako visok, da su mu prećutno davali prednost prilikom prodaje svojih slika. Nјegova fraza „Molim vas da sliku rezervišete za mene” mogla se tretirati kao svojevrsna „garancija kvaliteta”, jer je bilo neosporno da Tretjakov ima dovolјno istančan ukus i ume da prepozna remek-delo. Ako se za neku sliku interesovao Pavel Tretjakov, onda niko drugi nije mogao da je kupi, pa čak ni članovi carske porodice.

 

Za platno Aleksandra Ivanova sagrađen je poseban objekat

 

Sliku „Javlјanje Hrista narodu” kupio je imperator Aleksandar Drugi za 15.000 rubalјa (danas bi to bilo oko 245.500 dolara), i to bukvalno nekoliko časova posle slikareve smrti. Pavel Tretjakov je stigao da kupi samo njene skice. U sovjetskom periodu (1925. godine) odlučeno je da se slika prenese u „Tretjakovku”. Specijalno za nju je uz zgradu galerije dograđena sala u koju može da se smesti platno veličine 5,4h7,5 metara. Tamo se ono nalazi od 1932. godine.

 

Bista osnivača galerije postavlјena je umesto Stalјinove skulpture

 

Ispred zdanja Tretjakovske galerije do 1938. godine je stajao spomenik Lenjinu. Na istom mestu se 1939. pojavila skulptura Josifa Stalјina. Tek 1980. je na njeno mesto postavlјen spomenik osnivaču muzeja. Zanimlјivo je da je Stalјinova skulptura još uvek u vlasništvu „Tretjakovke”, samo što je premeštena u atrijum.

 

Izvor: Russia Beyond

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .