Reči iz arije „Toske“: Vissi D’Arte, Vissi D’Amore – Živela sam za umetnost, živela sam za ljubav – najbolje opisuju život operske dive koja je strastveno unela sebe u umetnost i posle koje opera više nikad nije bila ista
Na današnji dan pre četiri decenije, u zamračenom apartmanu u Parizu, umrla je u 53. godini jedan od najvećih soprana u istoriji opere – Marija Kalas. Zvali su je Tigrica. Oni koji su poznavali Mariju Kalas tvrde da je najveća operska diva 20. veka bila otelotvorenje ženstvenosti: nežna, temperamentna, ambiciozna, uporna i požrtvovana. Ipak, saglasni su u oceni da je ljubav prema brodovlasniku Aristotelu Onazisu najveća greška slavne Grkinje. Kada su se 1957. godine prvi put sreli na balu u Veneciji, oboje su bili u brakovima. Ona sa trideset godina starijim impresarijem Đovani Batista Meneginijem, a on sa Atinom, ćerkom brodograditelja Stavrosa Livanosa. Slovili su za najzanimljiviji, najpopularniji i najintrigantniji par 60-ih godina prošlog veka. Predstavnici medija u stopu su pratili njihov burni život, koji je povremeno podsećao na libreto verističke opere. Ali i starogrčku dramu.
Uvertira
Marija je rođena je na Menhetnu, u Njujorku, 2. decembra 1923, u porodici grčkih emigranata kao Sofija Cecilija Kalogeropulos. Traumatična borba njenog oca da svojim potomcima obezbedi ostvarenje „američkog sna“, završava se neuspehom. Majka Evangelija uspeva 1937. godine da kupi karte za brod u pravcu Pireja. Uverena u Marijin talenat, ne bira sredstva da školuje kćerkin glas. Na svoj dvadeset drugi rođendan, posle otpevanih sedam ozbiljnih rola i 56 nastupa u atinskoj operi, 1945. godine Marija napušta Grčku i kreće u Ameriku. Koliko je odlazak iz Njujorka bio težak i tužan, toliko je povratak obećavao. Svetsku promociju doživela je godinu dana kasnije, 1946, kao Đokonda u veronskoj Areni. U publici je bio Menegini.Venčali su se 1949, od kada nastupa kao Marija Menegini – Kalas. Ispisuju se zlatne stranice u istoriji opere i pevanja.
Aristotel je rođen 1906. godine u Izmiru u grčkoj porodici srednje klase koja je sve izgubila po proterivanju Grka iz Turske 1922. Porodica je tada izbegla u Grčku. Već sledeće godine Aristotel je krenuo za Argentinu gde je uprkos finansijskim poteškoćama uspeo da oživi porodični posao prerade duvana. Okušao se u raznim poslovima, ali svoj prvi milion je zaradio u poslu sa brodovima i tankerima. Često je optuživan za prevaru Sjedinjenih Američkih Država. Platio je kaznu od sedam miliona, posle čega je osnovao „Olimpik ervejz”.
Pri čin: Fatalni susret
Nemirni duh nije joj ostavio prostora za uživanje. Tragala je za izazovom, misterijom koja će je ispuniti i kao ženu. Na vrhuncu karijere Marija je naglo smršala, izgubivši 35 kilograma. Vitka linija i atraktivan izgled, imali su svoju cenu. Jedinstven glas polako gubi sigurnost. Bravure na visokim tonovima, po kojima je bila nedostižna, sve više postaju nepremostivi problemi. Razdirana sumnjama, potvrdu genijalnosti u koju su je svi ubeđivali, traži na drugoj strani. I tada se u njenom životu pojavljuje on – Aristotel Onazis. Kada su uloge podeljene tragedija je mogla da počne.
Marija uz Meneginija nije upoznala veliku strast. Onazis je uvek bio mačo, i u javnosti je održavao ovakvu reputaciju o sebi. Već na prvom susretu, između njih se rasplamsala vatra. Sa 34 godine, Marija je bila na vrhuncu slave. Kritičari su pisali hvalospeve o boginji jedinstvenog glasa. Dve godine posle prvog susreta poziva je na krstarenje Mediteranom. Krenula je sa mužem. U susret svojoj sudbini. Aristotel je uzvratio na izliv njenih emocija. Vatreno. Svako na palubi “Kristine”, uključujući i njegovu ženu Atinu, znao da se sprema oluja. Kada se završilo ovo putovanje, Marija je molila Meneginija da se razvedu: „Hoću da ostanem kod Arista“, rekla je. Van sebe Menegini je javno napao Onazisa, koji je u svom stilu pokušao da ga smiri. “Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona?”, pitao ga je. Ipak, on nije mislio na razvod. Hteo je i ljubavnicu i suprugu. Kada se, konačno, razveo, Mariji nije ponudio brak.
Drugi čin: Burna ljubav
Poslovnu imperiju Onazis činile su flota naftnih tankera, aviokompanija, duga lista najluksuznijih nekretnina od Njujorka do Pariza, ostrvo Skorpion i u to doba najluksuznija privatna jahta na svetu kojoj je dao ime po ćerki Kristini. Na “Kristini” je gostio najslavnije ličnosti svog doba: Vinstona Čerčila, Josipa Broza Tita, Rudolfa Nurejeva, Gretu Garbo, Elizabet Tejlor… Nije mario za operu, govoreći da zvuči kao „dovikivanje kelnera u italijanskom restoranu“, ali je bio ponosan na Marijin uspeh. Ona mu je uzvratila osećanja i prijateljima pričala da je prvi put u životu iskreno zaljubljena. Zbog ljubavi operska diva je rešila da napravi pauzu u karijeri i bude samo „žena koja voli“. Često je pratila Onazisa na putovanjima širom sveta, uživajući u njegovim poklonima, pažnji i raskošnim haljinama.
Kada je ostala u drugom stanju, Onazis je reagovao grubo. Imam je već dvoje i pitao se “čemu još jedno?” Za vreme trudnoće Marija je odbijala da je bilo ko vidi. Rodila je 30. marta 1960. dečaka koji je živeo samo nekoliko sati. Loš odnos sa Onazisom, duševni bolovi koji su pratili ovu burnu ljubav, odrazili su se i na njenu karijeru. Sve je više posezala za tabletama za smirenje. Glas čuvene božanske Kalas izgubio je sjaj. Ariju, kako su ga zvali, sve je bilo nedovoljno za milijarde kojima je raspolagao. I jedna zemlja, i jedan kontinent, čak i jedna žena, makar ona bila i Marija Kalas. Niti je znao niti je mogao da nosi preteško breme tuge kojom je Kalasova zračila.
Treći čin: I posle rastanka zajedno
Godine 1964, Onazis se prvi put pojavio u javnosti sa Džeki Kenedi. Marija se našla u paklenim mukama ljubomore. Drama se sa operske scene seli u stvarni život. Onazis ne preza od laži. Prevarom je ubedio Mariju da se iskrca sa “Kristine”, a Džeki je sproveo na palubu. Iz novina je 1968. godine saznala da se oženio “najpoželjnijom udovicom na planeti”, potpisavši, zapravo, najatraktivniji marketinški ugovor tog vremena. Ipak, neposredno po venčanju zatražio je razvod. Džeki nije htela ni da čuje.
Nije mu dugo trebalo da potraži Mariju. Nedelju dana posle venčanja, Onazis je zazviždao pod njenim prozorom. Baš kao nekada. Nije se krio ni od Džeki ni od novinara. Pisali su da je u noćnom klubu „Maksim”, posle brojnih čaša šampanjca, uzviknuo: „Kako je dobro opet osetiti Marijine debele kukove. Kostiju sam sit kod kuće.” Džeki se pred kraj njihovog braka preselila u Njujork. Marija se nadala da će njihovo pomirenje ovoga puta biti konačno. Iz svog zlatnog kaveza u Parizu, očajnički pokušava da povrati delić nekadašnje slave. Započela je koncertnu turneju sa tenorom Đuzepeom di Stefanom. Onazisovi službenici su organizovali Marijin život, a on je svakodnevno provodio sate pričajući s njom telefonom, žaleći se na Džeki. Kada je shvatila da više nema potrebe da bilo kome dokazuje da je velika pevačica i poželjna žena, napustila je i operu i Di Stefana 1971. godine.
Epilog
Posle smrti sina Aleksandra 1973. godine, Ari je počeo sve više da oboleva. Kada je osetio da je kraj blizu, pozvao je Mariju: „Ona treba da dođe, supruga treba da dođe.” Bliski prijatelji kažu da je Marija Kalas cele jedne noći preležala budna u njegovom bolesničkom krevetu. „Voleo sam te. Ne uvek dobro, ali toliko koliko sam samo mogao”, rekao joj je. Sve mu je oprostila. Ostala je primadona i u operi, i u životu. Dovoljno velika da oprosti i najveću izdaju. Petnaestog maja 1975. godine umro je kralj brodova. Marija se vratila u svoj pariski apartman i živela skoro pustinjačkim životom. Poslednje dane života provela je u depresiji, omamljena sedativima, slušajući svoj glas sa gramofonskih ploča.
Umrla je 16. septembra 1977. godine u 53. godini, od srčanog udara. Kada su joj pepeo rasuli po Egejskom moru, prisutni su tvrdili da im se pod naletom vetra vratio pravo u lica, što su tumačili kao Marijin poslednji hir.
Zavesa je konačno mogla da se spusti.
Dodaj komentar