Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Fotografije: Dragan Obrić, privatna arhiva
Gotovo da nema značajnijeg umetnika i ntelektualca koji nije imao svoje putovanje na jug. Kontakt sa Mediteranom donosio je novi sveži zamah njihovim kreacijama. Relacija Flandrija – Venecija je kičma evropske umetnosti sa puno ruku i nogu, objašnjava svoj odnos prema Mediteranu slikar Predrag Peđa Milošević. A da je Mediteran i te kako prisutan u njegovom slikarstvu vidi se po dve boje koje dominiraju njegovim slikama – boji purpura, simbolu sunca, topline i tirkiznoj, simbolu dubina Mediterana. Njegova umetnost, snažno oslonjena na veštine i način promišlјanja starih majstora flamanskog, španskog i venecijanskog slikarstva, budi maštu posmatrača da poželi da zakorači u sliku i sam otkrije šta se dešava na platnu, ispriča svoju priču…
U slike Predraga Peđe Miloševića koji rafiniranim, felinijevskim koloritom povezuje dve umetnosti: slikarstvo i film mogli su se uveriti i posetioci njegove izlože „Purpur i tirkiz – umetnost slike”, koja je letos bila otvorena u Srpskom kulturnom centru u Istri, kao deo uvodnog programa 64. Pulskog filmskog festivala.
– Moj vid likovnog izražavanja podrazumeva novu osećajnost uobličenu slikarskim tehnikama starih majstora. Svojim radom nastojim da odgovorim na pitanje da li u slikarstvu, u svetu masovne potrošnje, u društvu spektakla i obezvređene privatnosti, ima smisla stvarati vibratom tananih emocija na način starih majstora. Leonid Šejka je tvrdio “da je slikarstvo kompleks znanja kome preti zaborav”. Nastojim upravo suprotno, da podržim taj kompleks slikarskog znanja. Moja namera nije da se estetski priklonim anahronistima, slikarima memorije i učenim slikarima koji od devedesetih godina prošlog veka potvrđuju Bodrijarovo stanovište da je sada sve aktuelno ali i retro. Postmoderna, kao još uvek važeća estetska paradigma, utvrdila je načelo ravnopravnosti svih vrsta izražavanja, otkriva Predrag Peđa Milošević.
Borba za slikarstvo
-Mislim da je klasično slikarstvo danas retkost i da zbog toga predstavlja avangardu u umetnosti. Estetski postulat ‚‚nije važno šta već kako” nikad nije bio opravdaniji. Danas ima toliko digital printa. U tom kontekstu moje slikarstvo je rađeno skoro najklasičnijom tehnikom koja postoji, a da pri tom istu svrhu kao kod Flamanaca. Svrha slikarstva u Flandriji je pre svega, prikazivanja porteta,predela, kao i žanr scena. Naručivala ih je gilda za članove uprave i slika je koštala po glavi,po detalju. Danas slikarstvo nema tu upotrebnu svrhu ,možda pomalo dekorativnu.Prava svrha je u samom biću Čoveka. Meni se dopada što je film dobio nešto od slikarsva. Recimo Felini je bio odličan slikar, crtač, tako da je u svojim filmovima koristio scene starih majstora kao predloške.
Šta znači biti umetnik
-Još su stari Grci o tome govorili. On mora da ima dozu samovanja. S druge strane treba nam doživljaj, da ne izgubimo kontakt sa stvarnošću. Bez te interakcije nema šta da nas pokrene. Umetnik mora da reaguje. Umetnost je ta koja nam pomaže da izgradimo etiku a bez etike nema ni kulture nema ni nauke…. Etika se ne gradi bez umetnosti. Dokaz je pećinsko slikarstvo. Te slike uvek imaju neku dinamiku. Imam utisak ako bi se baklja pomerala da bi se i crteži ponašali kao crtani film. Još kao student sam postavio pitanje da li je Firenca prvo postala ekonomski moćna pa se razvila umetnosti ili se prvo razvila umetnost pa je onda krenulo ekonomsko jačanje Firence?
Flandrija
-Protestantska skromnost i stalna borba sa vodenom stihijom donela im je racionalnost, jednostavnost, posvećenost radu i otvorila vrata mnogih vrednosti. Svako kolonijalno otkriće, svaki pronalazak iz Novog sveta oni su upotrebili u zanatstvu, umetnosti. Ja koristim smole koju su oni prvi doneli iz Indokine,Konga. I dan danas se najbolje boje i slikarska platna proizvode na teritoriji nekadašnje Flandrije,danas delovi Belgije i Holandije . U njihovim kućama slike su se držale pod zavesicom. Kada vam dođu gosti poređaju se kao u bioskopu, zavesica se skloni, gleda se slika, sluša muzika, pa se o njoj priča, diskutuje.
Ta brižnost, posvećenost svakom detalju, to je nešto čemu se ja vraćam i koristim kao elemente na slici – flamanski ćilim ili holandski prozor, na primer. Zbignjev Herbert je u svom eseju „Mrtva priroda sa đemom“ pisao o flamanskoj umetnosti. On je prvu čovek koji je ušao u suštinu i počeo da tumači da svaki predmet na slici nije slučajno tu, da ima svoju ulogu. Kao što u pozorištu nema suvišnih likova. Još kao student sam shvatio da svaki detalj na slici mora da ima svoje zašto, da nije tu radi ukrasa.
Svetlo Mediterana
-Kada bi čoveka pitali koja su dva najbitnija elementa morali bi da priznamo da su to svetlost i voda. Sve drugo nastane iz toga. Zašto čovek ima potrebu da ide na topla mora? Treba mu ta svetlost. Na svakoj mojoj slici prisutan je utisak da pada neko svetlo, da sve vibrira.
Slika danas nije naručena. Mogu da se igram. Mogu sve. Igram se bojama (imao sam tirkiznu fazu, zlatnu, bordo…). Nekada je važilo pravilo da svaka slika treba da sliči, da budete prepoznatljivi. Ja nemam taj pritisak. Na nekim slikama se vidi veći uticaj Venecije, na nekima Flandrije – slobodan sam da biram.
Španija
-Krajem osamdesetih razmišljao sam gde da nastavim karijeru. Putovao sam dosta po Evropi i video sam da ta klima nije toliko otvorena prema umetnosti, da je sve začinjeno politikom. Odabrao sam Španiju zato što mi je bila intrigantna kultura, zbog čuvene škole slikanja, a nisam znao ni reč španskog, pa mi je i to bio izazov. Znao sam engleski, malo nemački, pomalo italijanski. Hteo sam da odem negde gde sam potpuno nezavistan, gde nemam nikavu pomoć. Da proverim ko sam, šta sam, šta umem i tako sam otišao. Namerno nisam odabrao ni Madrid ni Barselonu nego sam odabrao Gran Kanariju. Dopadala mi se ta udaljenost od Evrope. Srećna okolnost je što je to omiljena destinacija za turiste iz Evrope. U to vreme nije bilo interneta, mobilnih telefona, a ipak oni su sami dolazili kod mene. Što se komercijalnog dela tiče,verovatno sam bolje prolazio nego da sam bio u Berlinu ili Madridu.
Slikarska kutija
-Da bi se omogućilo gospodarenje praenergijom slike – tom iluzijom gospodarenja vremenom – potrebna je tehnološko-alhemijska veština. To podrazumeva upotrebu materijala vrhunskog kvaliteta. Najfinije laneno platno, uljane boje i medijume najboljeg kvaliteta. U akvarel tehnici to je 100% pamučni papir, kao i boje u najboljoj “umetničkoj klasi“.
Danas je tehnologija omogućila da se potpuno eliminiše vazduh u procesu kuvanja ulja. Ja mogu da vam potvrdim: imam ulje koje sam kuvao po receptima starih majstora i imam ulje koje prave veliki proizvođači koje tehnološki jeste bolje, ali kada uzmete da slikate lično pripremljeno ulje pokaže se kao mnogo bolje!
Akvareli
-On ne voli veliku promišljenost. On traži spontanost, pa čak i grešku. Ta energija mi je često potrebna kada radim na uljanoj slici. Uljana slika traži pored ideje i koncepta i dobru pripremu, a kada krenete u pripremu, nekada, vidite da to nije dobro. Akvarel vam pomaže da odmah reagujete. On pomaže da odmah radite samokorekciju. Zato poštujem akvarel, omogućava mi da lakše oslušnem i svoj emotivni naboj bez koga ne bi mogao da slikam.
Izložbe
-Živimo u doba kada imamo dosta informacija, dosta izazova. Kada napravimo izložbu nateramo publiku da ona malo suzi svoj fokus i da svoju pažnju usmeri ka našem radu. Tu nam pomažu mediji. Svaka priča o izložbi uzdiže naš rad. Na izložbi umetnik dobija informaciju kako publika reaguje na njegov rad. Lepo je videti kako ljudi imaju potrebu da priđu slici, da je dodirnu. Koliko je izložba potrebna nama umetnicima, potrebna je i ostalima. Nažalost, zbog nedostatka novca u kulturi umetnik je prinuđen da celu produkciju od slanja obaveštenja medijima, štampanja kataloga, banera, postera,do transporta, … sam finansira,pa često i odustaje od predstavljanja,izložbe.
Kratka biografija
Rođen 26.11.1960. godine u Zemunu. Gimnaziju Završio u Gornjem Milanovcu. Diplomirao na Akademiji Primenjenih Umetnosti u Beogradu, katedra slikarstva,1985. Iste godine započinje profesionalno bavljenje slikarstvom. 1992. godine odlazi u Španiju gde do 1996. živi i radi kao profesionalni umetnik. Izlaže i sarađuje sa više galerija u zemlji i inostranstvu. Živi u Beogradu. Član ULUPUDS-a, umetničkog društva „RASART“.
Dodaj komentar