Magazin Pop kultura

Nastavak kultnog filma: “Blejd Raner” – od propasti do klasika

(L-R) RYAN GOSLING as K and HARRISON FORD as Rick Deckard in Alcon EntertainmentÕs sci fi thriller ÒBLADE RUNNER 2049 in association with Columbia Pictures, domestic distribution by Warner Bros. Pictures and international distribution by Sony Pictures Releasing International.

 

 

Petog oktobra u bioskope širom Srbije stiže dugoočekivani nastavak “Blejd Raner 2049” sa Harisonom Fordom i Rajanom Gosling! Ridli Skot je ovog puta bio zadužen za produkciju novog filma “Blejd Raner 2049”, dok režiju potpisuje Denis Vilnev.

 

A kako je izgledao neverovatan put Ridlijevog filmskog klasika?

 

“Blejd Raner” Ridlija Skota važi za kultni klasik koji je ne samo pomerio granice kako specijalnih efekata već i toga kako bioskopska publika percepira naučno-fantastični film i koji je uspeo da odoli zubu vremena i postavi se kao jedan od najbolјih filmova ikada snimlјenih.

 

 

 

 

Štrajk scenarista odlaže snimanje

 

 

Po završetku snimanja “Osmog putnika”, Ridli Skot je ponuđen naučno fantastični film “Opasni dani”, po motivima knjige Filipa K. Dika “Sanjaju li androidi električne ovce?”. Priča prati penzionisanog detektiva Rika Dekarta koji biva primoran da se vrati u službu ne bi li pronašao odbeglog androida Roja Betija i njegove sadruge. Ridli se nakon početne nezainteresovanosti ipak uhvatio u koštac sa projektom koji je trajao naredne tri godine!

 

Isprva je sve delovalo da će ići kao po loju, jer su scenario i makete bili u završnoj fazi doterivanja, a uloge gotovo podelјene. Usled štrajka scenarista, početak snimanja je bio pomeren, pa je Ridli odlučio da, u pauzi, razvije sve ostale aspekte filma oko gotovo završenog pisanog šablona.

 

Štrajk je reditelјu dao vremena da se posveti traženju bolјih lokacija i mogućnosti da izgradi zanimlјivije kulise, ali i da se više posveti osmišlјavanju specijalnih efekata, vozila i dizajna sveta. Tokom ovog perioda, naziv filma je iz “Opasni dani” promenjen u “Blejd Raner”.

 

Šta se specijalnih efekata tiče, glavnu reč je dobio Daglas Trumbul, najpoznatiji po tome što je radio vizuelne efekte za “2001: Odiseju u svemiru” (1968) Stenlija Kjubrika i “Bliske susrete treće vrste” (1977) Stivena Spilberga. Dok su se holivudski pisci borili za svoja prava, Trumbul je pravio kulise, makete i osmišlјavao kako da se što manje stvari radi tokom post-produkcije, a većina tokom samog snimanja.

 

Daril Hana i Harison Ford

 

 

 

 

Takođe, imalo se i više vremena za podelu uloga. Glavnog negativca, Roja Betija, je dobio da tumači na zapadu mahom nepoznati holandski glumac Rutger Hauer, a njegovu vernu pratilјu, tada sasvim nepoznata, Deril Hana. Harison Ford je na audiciju došao pravo sa snimanja “Otimača izgublјenog kovčega” (1981) vidno umoran i još uvek u kostimu Indijane Džonsa, ali je uprkos tome, uspeo je da ubedi reditelјa da je on pravi čovek za tumačenje uloge Rika Dekarta, penzionisanog lovca na odbegle androide.

 

Posle gotovo šest meseci priprema, prva klapa je udarena 9. marta 1981. godine. Usled reditelјevih zahteva za perfekcijom, snimanje se oteglo duže no što je planirano i došlo je do probijanja budžeta. Film nije imao zadovolјavajući završetak a trebalo je snimiti i veliki okršaj između glavnih likova. Poslednjeg dana, negde oko tri ujutru, reditelј je otišao u svlačionicu Rutger Hauer da prođu još jednom scenu borbe. Međutim, glumac ga je dočekao sa sopstvenim idejama i gomilom zgužvanih papira: “Razmišlјao sam i mislim da je imam daleko bolјu ideju za kraj. Napisao sam i monolog za tu priliku. Da li želiš da čuješ? “. Skot, iako iznuren i nervozan je na kraju pristao i Rutger ideja je ušla u istoriju filma kao jedna od najčuvenijih replika.

 

Put do velikog platna još uvek nije bio gotov. “Blejd Raneru” će biti potrebno oko godinu dana pre no što se obreo u bioskopima. Iako je film isprva trebao da košta svega 15 miliona, na kraju je, posle post-produkcije i izrade svih specijalnih efekata, koštao 28 miliona dolara!

 

Nakon lošijih rezultata test projekcija, producenti su želeli da ubrzaju film i da ga preorijentišu da bude više akciona, a manje lјubavno-detektivska priča smeštena u KSKSI vek. Izbačena je većina “dramskih” scena i dodata je naracija kako bi se pojasnile rupe u priči.

 

Rediteljska verzija

 

 

 

 

Harison Ford je toliko prezirao naraciju da ju je odradio što bezvolјnije u nadi da će studio odbiti da je iskoristi, ali se iu takvom obliku ipak našla u filmu! Dodat je i obavezni “srećan kraj” sastavlјen od izbačenih scena iz samog “Blejd ranera” a delom iz neiskorišćenog materijala za uvod u film “Isijavanje” (1980) Stenlija Kjubrika. Ridli Skot je tražio da mu se ime obriše sa špice, ali usled pravila Holivuda to nije bilo izvodlјivo.

 

“Blejd Raner” je jedva uspeo da zaradi 17 miliona dolara na bioskopskim blagajnama. Međutim, usled naglog razvoja tržišta video kaseta, malobrojni fanovi filma su uočili da sa svakim ponovnim gledanjem Ridlijevog dela otkrivaju nove detalјe koji u mnogome menjaju percepciju o samom filmu. Glasine su počele da se šire a “Blejd Raner” polako dobija veoma solidnu bazu podrške koja je omogućila reditelјu da, posle 10 godina, zatraži od studija da mu omogući “reditelјsku verziju”. Ova verzija “Blejd raner” je puštena u jednom malom bioskopu u Los Anđelesu tokom 1991. godine. Odziv je bio toliki da su lideri studija brže-bolјe odobrili izradu “prave” verzije reditelјa koja je potom puštena u bioskope širom sveta i koja je doživela neverovatnu popularnost.

 

Mnoge rupe u zapletu su zakrplјene. Na većinu dugogodišnjih pitanja su dati odgovori ali su nikle neke nove nedoumice.

 

Da li je i glavni junak u stvari android?

 

Pogledajte spot filma „Blejd Raner 2049″

 

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .