Život i delo Ludviga van Betovena neraskidivo su povezani sa austrijskom prestonicom. Betoven 1787. godine dolazi u Beč da studira kod Mocarta, a od 1792. godine ostaje tu da živi. Iako postoje tri stana koja se dovode u vezu sa kompozitorom i sastavni su deo Bečkog muzeja, do sada nije postojao muzej u Beču posvećen njemu. Betovenov stan u bečkoj četvrti Hajligenštat biće proširen i pretvoren u muzej posvećen životu i delu ovog kompozitora.
U ovom stanu Betoven je 1802. godine sastavio pismo „Testament u Hajligenštatu“, upućeno njegovom bratu, koje nikada nije poslao. U pismu izražava svoj očaj povodom progresivnog gubitka sluha. Istovremeno radi na nekim od svojih najvažnijih dela, između ostalog na Simfoniji br. 2 i prvim skicama Simfonije br. 3.
Kurator izložbe je naučnica u oblasti kulture Liza Nogler-Girtler, a naučnu podršku pružili su joj Vilijam Kinderman, profesor sa univerziteta Ilinois u Urbani-Šampejn i jedan od vodećih stručnjaka za Betovena, i Aleksandra Henigman-Tempelmajer iz Bečkog muzeja. Betovenov muzej će biti otvoren za posetioce 25. novembra 2017. godine.
Betovenova pisma u biblioteci Beča dostupna onlajn
Zbirka obuhvata period od 1805, godine kada je premijerno izvedena njegova opera Leonore (kasnije Fidelio), do 1826. godine, nekoliko meseci pre smrti kompozitora. Pisma su adresirana na članove porodice, plemićke mecene, pravnike, bankare, kolege, a najviše na izdavače Zigmunda Antona Štajnera i Tobijasa Hazlingera. Betoven ih je u pismima oslovljavao sa „Generalisimus“ i „Ađutant“.
Pisma izdavačima su koncentrisana u godinama 1816-1817. U to vreme Betoven objavljuje 7. i 8. simfoniju, ciklus pesama „Dalekoj voljenoj“ i sonatu za klavir op. 101. Najznačajniji eksponat zbirke je pismo upućeno Francu Grilparceru, u kome Betoven piše o Grilparcerovom libretu za operu „Meluzina“.
Pisma možete pogledati OVDE.
Dodaj komentar