Unutar Saudijske Arabije, pravila su bila – i ostala – naročito tegobna za žene. Manal je bila neophodna očeva dozvola da upiše fakultet. Morala je da ima dozvolu da traži posao. A kada se zaposlila u saudijskoj naftnoj kompaniji Aramco, morala je da dobije dozvolu da putuje
Piše: Somini Sengupta, The New York Times
Manal el Šarif bila je tinejdžerka kada je spalila majčine modne časopise. Prestala je da crta ljudske siluete i čita romane Agate Kristi – to je zabranjeno, shvatila je, pod puritanskom spregom islama koji je tada obuzeo njenu rodnu Saudijsku Arabiju. Zabranjeno za žene i devojčice: čupanje gustih obrva, češljanje kose na stranu, otkrivanje lica u javnosti.
Manal (38) je prošla kroz radikalnu promenu. Sada je najpoznatija po tome što se bori protiv zakona i običaja koji sputavaju žene u Saudijskoj Arabiji, uključujući i restrikcije u vožnji koje infantilizuju žene.
Njena knjiga „Usuditi se da voziš: Buđenje saudijskih žena“ predstavlja memoare njenog političkog sazrevanja. Jednako je, međutim, i portret vreve i tiranije u Saudijskoj Arabiji.
Manal je rođena 1979. godine, kao druga ćerka Saudijca koji je radio kao taksista, i majke Libijke, švalje. Živeli su u skučenom stanu u Meki. Bilo je mnogo nasilja: otac je tukao majku, sestra je tukla nju, a onda ju je zlostavljao i prvi muž.
Njena generacija bila je okovana rigidnim oblikom islama. Sećala se verskih vođa koji su u njenoj školi držali lekcije. Tetke, inače u šarenoj tradicionalnoj odeći, koja je odjednom počela da se pokriva. Mladića koji su ohrabrivani da idu u Avganistan i bore se protiv sovjetskih snaga.
Biti dosledan takvoj vrsti doktrine, kako je to pamtila, zahtevalo je mržnju prema nevernicima.
„Moja generacija, rođena sedamdesetih i osamdesetih, svi smo radikalizovani“, kaže. „Odreknete se toliko toga da biste sledili pravila. Uvuče vam se pod kožu.“
Iz njene kože je polako nestajalo.
Na fakultetu je bila devojka koja nije pokrivala lice – Sara. Bila je tako nežna i ljubazna. Desio se 11. septembar. Nije mogla da veruje da je ekstremistička doktrina u kojoj je odrasla navela 19 otmičara – 15 iz Saudijske Arabije – da ubiju toliko ljudi. Bilo joj je dosta mržnje.
Unutar Saudijske Arabije, pravila su bila – i ostala – naročito tegobna za žene. Manal je bila neophodna očeva dozvola da upiše fakultet. Morala je da ima dozvolu da traži posao. A kada se zaposlila u saudijskoj naftnoj kompaniji Aramco, morala je da dobije dozvolu da putuje.
Poslovno putovanje u Nju Hempšir promenilo joj je pogled na svet. U pozorištu je videla dvojicu muškaraca kako se ljube. Išla je na skijanje. Naučila je da vozi.
A onda je 2011. počeo talas prodemokratskih protesta širom arapskog sveta. Manal se vratila u Saudijsku Arabiju kao razvedena samohrana majka dečaka Abdale.
Vožnja koja je promenila sve
Kupila je auto. Bilo joj je dozvoljeno da vozi unutar poseda kompanije u kojoj je radila. Jednog majskog jutra 2011. odvezla se dalje, dok ju je prijateljica snimala. Snimak je do podneva postao senzacija na Jutjubu.
Manal je brzo strpana u ženski zatvor.
Godinu dana kasnije, na Forumu za slobodu u Oslu dobila je nagradu „Vaclav Havel“ za kreativno disidentstvo.
Podići glas prvo je značilo izgubiti posao. Put u Oslo bio je prekretnica na nekoliko načina. Želela je da napiše knjigu. Agent ju je ubedio da piše o sebi, što nije bilo nimalo lako, pogotovo kada je reč o onoj stvari o kojoj Saudijci ne govore: genitalnom sakaćenju, koje opisuje kao „najteži deo detinjstva“.
Sada živi u egzilu u Australiji, sa mužem Brazilcem i njihovim trogodišnjim sinom. Podnela je molbu saudijskoj vladi da prizna njen drugi brak.
Njen prvi sin živi sa ocem u Saudijskoj Arabiji. Manal ga posećuje što češće može.
On joj postavlja pitanja; treba li da razgovara sa devojčicama, na primer.
„Kažem mu: ‘Abdala, ti si veoma inteligentan dečak. Daću ti dva odgovora. Jedan u koji ja verujem, i jedan koji će te poštedeti nevolje'“, kaže Manal.
On sada ima 12 godina i Manal se nada da će on jednog dana pročitati knjigu i razumeti njene odluke. „Unutra je čitava moja priča.“
Izvor: Nedeljnik
Dodaj komentar