Događaji

Izložba portreta Anastasa Jovanovića: SLIKA GRAĐANSKOG DRUŠTVA

Ljubica Obrenovic,1851.

 

 

Portreti Anastasa Jovanovića iz Zbirke Narodnog muzeja u Beogradu

Velika galerija Doma vojske, 8. septembar – 21. oktobar 2017.

 

 

Izložbom portreta Anastasa Jovanovića iz Narodnog muzeja, Slika građanskog društva, najveći i najstariji muzej Srbije i Medija centar „Odbrana“ obeležavaju 200 godina od rođenja prvog srpskog fotografa i litografa, koji je ostavio jedinstveno i nezamenlјivo svedočanstvo o životu, umetnosti i kulturi 19. veka u Srbiji.

 

Julija Obrenovic, 1854.

Jovanović svojom galerijom portreta znamenitih ličnosti pored životnih fizionomija istorijskih ličnosti pruža na slikovit način vizuru u transformaciju srpskog društva iz orijentalizujućeg ka evropskom kulturnom kontekstu prateći formiranje  građanskog društva. Najveći deo njegovog opusa čine portreti. Upravo je to bio žanrovski okvir u kojem se on iskazao u punoj stvaralačkoj snazi. Predstavlјanjem 37 odabranih radova, od kojih većinu čine litografije, pruža se uvid u dela koja u sebi nose karakter specifične građanske kulture, izražene kroz ikonografiju, kostim, fizionomiju i druge izražajne elemente.

 

Anastas se u izradi litografija oslanjao na predloške sopstvenih fotografija. Nјegove fotografije, kao umetnička dela posebne vrednosti karakteristične su za medij kojem pripadaju, dok su njegove litografije u većoj meri autentični izraz lјudske osećajnosti. Radeći po svojim predlošcima i obuzet živim emocijama, Anastas je u  litografije „upisao“ i sebe kao stvaraoca. Bez toga njegovi radovi ne bi imali izrazit kulturno-istorijski značaj i nedostajala bi im ona dragocena odlika koja potiče iz stvaralačke individualnosti i subjektivnosti jednog umetnika.

 

Najveći deo Anastasovog opusa čine portreti. Upravo je to bio žanrovski okvir u kojem se on iskazao u punoj stvaralačkoj snazi. Predstavljanjem 37 odabranih radova, od kojih većinu čine litografije, pruža se uvid u dela koja u sebi nose karakter specifične građanske kulture, izražene kroz ikonografiju, kostim, fizionomiju i druge izražajne elemente, poručuju iz Narodnog muzeja.

 

Mihailo Obrenovic, 1848.

Njegovi vladarski portreti su reprezentativni i rađeni su pod uticajem portretnog slikarstva. Najviše se ističu portreti kneza Mihaila. Knez Mihailo, ličnost određene fizionomije, emotivan, prefinjen, veoma kulturan, misaon i human, izrazito finih i harmnoničnih crta lica, bio je izvanredno pogodna tema za fotografsku kameru njegovog velikog prijatelja Anastasa.

 

Bio je savremenik Luja Dagera i Talbota likovno obrazovan, umetnički svestrana ličnost, entuzijast, vanredno produktivan sa velikim brojem sačuvanih dela. Vlasnik, treće po redu proizvedene Fojtlenderove kamere (mada je preciznije reći da je bio korisnik Fojklenderove kamere model No. 3). Odani prijatelј i saradnik vladarske porodice Obrenović a u jednom razdoblјu i upravnik dvora kneza Mihaila.

 

Miša Anastasijevic, 1844.

Kao odani prijatelj i saradnik Obrenovića, po njihovom dolasku u Srbiju on preuzima značajne javne funkcije. Naimenovanjem na položaj upravitelјa dvora kneza Mihaila 1861. godine, dostigao je najviši stepen u svojoj društvenoj karijeri. Posle ubistva kneza Mihaila  1868. povukao se s položaja upravitelјa dvora iako je bio zamolјen da ostane uz maloletnog kneza Milana. Od tada je živeo povučeno, u svojoj kući u Beogradu. Pratio je tehničke novine i bio među prvima u Srbiji koji je u svoju kuću uveo telefon. Bavio se i usavršavanjem mikrofona. Umro je 1899. godine u svojoj kući u Kosovskoj ulici br. 25 u Beogradu, okružen svojom decom. Nјegova kći Katarina zabeležila je njegove reči kratko vreme pred smrt: „Šteta, šteta! Sve je bilo toliko interesantno, sve me je toliko interesovalo, a sada je sve prošlo“.

 

Autor izložbe je viši kustos Narodnog muzeja, Evgenija Blanuša.

 

 

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .