Tekst i fotografije: Ljuba Đorđević
Hteli smo da izbegnemo gužve na većim graničnim prelazima, koje su u julu uobičajene, pa smo birali manje. „Izvinite, ne možemo da vas pustimo. Ovaj prelaz je samo za građane EU. Mi bismo vas i pustili, ali nismo sigurni da li će vas pustiti kolege sa slovenačke strane“, ljubazno nam je kazao hrvatski pogranični policajac, kada smo hteli da uđemo u Sloveniju, nedaleko od čuvenog Kumrovca. Uputio nas je na sledeći prelaz, malo dalje, oko pet kilometara. I ušli smo u deželu. Cilj je – Laško.
U turističkom bedekeru, čitam da je Laško grad i sedište istoimene opštine u Republici Sloveniji u Donjoj Štajerskoj, da je poznat kao banjsko lečilište, po pivari Laško i Festivalu pivo i cveće! E ovo poslednje je razlog našeg dolaska!
Stigli smo predveče. Taman da se malo odmorimo, prođiramo gradom – pa na terevenku!
Festival pivo i cveće
Od našeg hotela, promenadom pored reke Savinje, gde su izložene razne vrste cveća i gde su nas “pozdravile” ljupke mažoretkinje, preko mosta, kaldrmisanom ulicom, pored zgrade opštine stigosmo do Valvasorjevog trga, na kome je sedište Turističke organizacije Laško. Nedaleko je i manji Oržonov trg, a u bliziji, malo naviše je i glavni trg koji nosi ime pesnika Antona Aškerca. Tu su statua Deve Marije, pivnica i Crkva Sv. Martina. Okolo u uzanim, strmim, vrludavim uličicama “tiskaju se”, kao niska perli pastelnih boja, jednospratnice i dvospratnice. Svaka “hiša” je sigurno prevalila stoleće, ali se dobro drže, jer su “negovane” i odolevaju zubu vremena. Prozori, terase, ulazi, okićeni su žardinjerama cveća. Sve odiše spokojom, mirom, tišinom, lepotom življenja. Sumrak je. Nekako je bajkovito.
Pivska groznica
Slovenci na sve misle. Tako su ograde privatnih kuća zaštićene debelim ceradama, koje ih štite od buke! I od nepoželjnih pogleda, i od nepristojnih pijanih posetilaca. Tako je to u EU!
Sutradan dok sam sedeo i ispijao pivo, nedaleko od mosta, primetio sam neko lagano komešanje među narodom. Ustajali su, izvirivali se… gledali negde u stranu. U tom trenutku sam spazio jedan beli kombi iz koga izlazi slovenački predsednik Borut Pahor. Sam! Tačnije sa DVA telohranitelja. Slobodno ulazi u narod, koji ga ljubazno pozdravlja, rukuje se, fotografiše se sa njime. Nigde ogromne svite, ni traga od pompe, rulje koja “štiti” predsednika, nadmenosti, na šta smo navikli na ovim našim prostorima, kada su u pitanju “veličine” poput predsednika države! E, i to je demokratija, kada možeš slobodno da priđeš svome predsedniku, pozdraviš se sa njim i pitaš ga šta želiš! No, o tome drugom prilikom.
Dan posle
Slovenci zaista mnogo vode računa o prirodi. Tačnije – poštuju je!
Da vam kažemo i ovo. Ako budete išli na festival, preporučujemo da kupujete pivo u obližnjem supermarketu, jer je mnogo jeftinije nego na festivalu. A za poklone kupite specijalne vrste piva, pakovano u retro-flaše, sa žičanim mehanizmom za otvaranje. I njih ima u supermarketu i znatno su jefitnije nego u turističkim prodavnicama! Uzgred, primećujemo da nude i votku “Broz”, na čijoj flaši je slika druga Tita! Slovenci su nostalgični za “drugom starim”.
Izreka kaže: In vino veritas! Kada je Laško u pitanju ona bi mogla da glasi i: In pivo veritas!
Bar za vreme trajanja festivala!
Dodaj komentar