Putovanja

Evo zašto je KRF možda NAJLEPŠE grčko ostrvo

Grad Krf

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: Aleksandar Jočić

 

 

Zbog raskošne prirode i izuzetnog geostrateškog položaja, Krf kao da je bio predodređen da pruži utočište junacima. Odiseja su ovde na kraju njegovih lutanja ugostili kralj Alkinos i njegova kćerka Nafsika, a Aristotel pronašao spas od progona Atinjana. Kako, uprkost brojnim naporima, Turci nikada nisu uspeli da osvoje krfske tvrđave, na njega su bežali mnogo umetnici i učeni ljudi, što je Krf učinilo duhovnim centrom cele Grčke.

 

Sa trajekta se prvo vidi Vido

Krf ima svoje mesto u srpskoj istoriji. Ako je srpska vojska tokom, skoro dvomesečnog, iscpljujućeg marša kroz albanske planine doživela golgotu, onda je vaskrs našla na Krfu. Ostrvo sa 100.000 stanovnika 1916. godine, udomilo je 150.000 srpskih vojnika i civila, kralja i vladu. Najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu njihovog boravka na Krfu je da su se u rečniku današnjih, pogotovo starijih Krfljana zadržale reči: tata, baba, glava, kuća. Nemojte se iznenaditi ako vam neki meštanin kada kažete da ste iz Srbije otpeva „Tamo daleko“.  Kada trajektom stižete na Krf pravo što ćete sa palube ugledati jeste ostrvo Vido.

 

Povezane priče:

Zašto je na Zakinotosu sve u znaku kareta – kareta kornjača

 

Najleše grčko ostrvo

 

 Krf, jedno od sedam jonskih ostrva, nalazi se pred Otrantskim vratima, gde se odvajaju Apeninsko i Balkansko poluostrvo, a spajaju Jonsko i Jadransko more. Njegova severna obala gleda prema Albaniji i Jadranu, a zapadna – na pučinu prema jugu Italije. Legenda kaže da ime duguje nimfi Kerkiri, kćerki reke Assopos, u koju se Posejdon zaljubio, kidnapovao je i doveo na Krf.

 

 Danas je Krf poznat po smaragdnim uvalama, kristalno čistom moru, lepim plažama okruženim zelenilom, nepreglednim brdima obraslim maslinjacima i luksuznim hotelima. Odiše mirisima pomorandži i limuna, a na jugu ostrva se nalaze brojni vinogradi. Razuđena obala, duga 217 kilometara, čini Krf ostrvom iz snova.

 

U duhu Venecije

Istoimeni glavni grad ostrva prepun je zelenila, divnih trgova, uskih uličica u kojima preovlađuje venecijanska i engleska arhitektura. Stari grad u gradu Krfu čuva duh različitih prošlih vremena. Najveća znamenitost grada je Venecijanska tvrđava, koju su Mleci podigli u cilju odbrane od Turaka i gusara. U severoistočnom delu grada Krfa nalazi se Neo Frourio (Nova tvrđava). Palaio Frourio je tvrđava čija je unutrašnjost u izuzetno dobrom stanju. U centru se nalazi obelisk sa kojeg se pruža jedinstvena panorama na ostrvo i na more. 2007. godine grad Krf je od strane UNESCO-a proglašen Svetskim nasleđem.

 

Palata Liston

U gradu postoji 37 crkava, od kojih su najpoznatija Crkva Sv. Spiridona i Katedralni hram posvećen Bogorodici.  Zadiviće vas mešavina uticaja Istoka i Zapada koja se ogleda na fasadama starih zgrada građenih u duhu neoklasicizma. Jedan od najpopularnijih delova grada Krf je Liston.To je kompleks zgrada na Espianadi, u kojima se nalaze banke, a u prizemlju mnogobrojne kafeterije i restorani. Ovu elegantnu i aristogratsku građevinu, projektovao je 1807. godine francuski inženjer i arhitekta Leseps, poznat po gradnji Sueckog kanala.

 

Pod zaštitom Sv. Spiridona

 

Svetac zaštitnik ostrva je Sveti Spiridon čije mošti se nalaze u istoimenoj crkvi u centru grada. Izgrađena je pre više od 400 godina. Svetitelj je bio poznat po svojim čudima zbog kojih je i nastradao mučeničkom smrću. Bio je sahranjen u Konstantinopolju u crkvi Svetih Apostola, a posle Turske okupacije 1453. godine je prenesen na Krf gde i danas počiva. Prema legendi Sv. Spiridon je u nekoliko navrata spasavao ostrvo od epidemija bolesti i osvajača. Meštani tvrde da zahvaljujući njemu, ostrvo nikada nisu osvojili Turci. Ovom Svetitelju u čast Spiridon je najpopularnije muško ime na ostrvu.

 

Mošti se iznose iz crkve i pronose ulicama grada četiri puta godišnje u litijama: na Cveti, jer se veruje da su 1690. godine mošti sveca zaustavile epidemiju kuge, na Veliku Subotu, dan kada je Sveti Spiridon sprečio glad na ostrvu 1550. godine, prve nedelje u novembru, na dan kada je 1673. Sveti Spiridon sačuvao ostrvo od kuge i 11.avgusta, na dan kada su 1716. godine Krfljani izneli mošti Svetog Spiridona na bedeme grada posle jednomesečne opsade Turaka. Molitvom svome svecu izazvali su buru koja je uplašila osvajača, nakon čega su Turci odustali od dalje opsade grada.

 

Tunel ljubavi

 

 

Krf je poznat po smaragdnim uvalama

Plaže na Krfu su među najlepšm plažama u Grčkoj. Puno njih je označeno plavom zastavicom. Sidari se nalazi na krajnjem severozapadu. Glinene stene boje peska, različitih oblika, napravile su i kanal sa pećinom nazvanom Tunel ljubavi. Veruje se da će parovi koji preplivaju tunel doživeti večnu ljubav. Voda je vrlo plitka i vrlo topla. U blizini je plaža Sanse, poznata po najlešpem zalasku sunca na Krfu. Peščana je i ima vrlo čistu vodu. Tri predivne dugačke peščane plaže Agios Stefanos, Agios Georgios i Glifada nalaze se na zapadnoj obali.

 

Najpoznatije po čarobnom zalasku Sunca je šarmantno selo Pelekas. Smešteno je visoko iznad Glifade, sa desetinama taverni i vidikovcem sa koga se pruža pogled na celo ostrvo. Na zapadnoj obali leži i čuvena Paleokastrica, mondensko mesto sa šest zaliva i poluostrvom na kome je istoimeni manastir iz 13. veka. Na ulazu u zaliv Liapades leži stena Kolovri, za koju legenda kaže da je okamenjeni Odisejev brod.

 

Divlja priroda: Stene i bistro more

Najviše velikih noćnih klubova se nalazi na plažama Kavosa, Roda, Ipsosa, Gouvie i Dasie. Posebno je obalski put do Gouvie pun dobrih barova i klubova. Od lokalnih jela preporučuju se: Bourdeto – od ribe i paprike, Mezedes – svojevrsno ukusno pecivo, Pasticada – meso u bogatom crvenom sosu, Sofrito – sa teletinom, belim lukom, peršunom i sirćetom. Ako vam je do zabave, obavezno posetite grčki Diznilend – Akvapark, koji se prostire na 75.000 kvadrata. Još jedna lepa porodična zabava jeste razgledanje podvodnog sveta brodom Kalipso star, a postoji i program sa roniocem i morskim lavovima koji čine posebnu atrakciju.

 

Pantokrator, Gospod Svedržitelj je najviša tačka na ostrvu koja se nalazi na 909 m nadmorske visine. Na ovom impresivnom mestu se nalazi i istoimeni manastir. Gotovo uvek ovim vrhom struji hladan vetar a pogled je većinom usmeren ka albanskoj obali. Do Pantokratora se stiže tako što se na istočnoj obali svega nekoliko kilometara od Ipsosa skrene zapadno ka seocu Spartilas.

 

 

Srbi na Krfu

 

Ispred Srpske kuće

Srpska kuća u ulici Moustoxidou 19, iznad cvetnog trga, nedaleko od stare i poznate ulice  Kapodistrije, koja gleda na staru tvrđavu je muzej posvećen stradanju srpske vojske 1915 – 1916. godine. Otvorena je svakoga dana od 9.00 do 14.00 sati osim nedelje. Muzejska postavka sadrži veliki broj eksponata – predmeta (oružja i opreme), dokumenata i fotografija iz tog tragičnog i slavnog perioda srpske istorije. Ni jedan  predmet u ovoj postavci nije kupljen, već je dosta toga poklonjeno od brojnih građana Srbije.

 

U palati Ahileion blizu Gastourija, koja je bila letnjikovac austrijske carice Elizabete, poznatije kao Sisi, 1916. godine bila je smeštena vojna bolnica za srpske oficire. Između Guvije i ostrva Vido postoji ostrvo Lazareto na kojem je izmučena vojska lečena u infektivnoj bolnici od prenosivih, zaraznih bolesti, a oni životno najugroženiji prebacivani su na tada nenastanjeno ostrvo Vido na kojem je bila najveća bolnica sa 1.600 kreveta.

 

Na putu ka Vidu

Iz stare luke grada Krfa na svakih sat vremena plovi brodić do ostrva Vido (u našoj istoriji upamćeno kao „ostrvo smrti“). Pre nego što krenete put Vida kupite ruže u obližnjoj cvećari kod Srpske kuće i proverite da li kod sebe imate maramice. Nema tog čoveka kome prvi susret sa Vidom neće izmamiti suze. Običaj je među srpskim hodočasnicima da cveće bacaju u vodu pri obali Vida, “plavoj grobnici”  gde su bacana tela preminulih srpskih vojnika. Mauzolej srpskim ratnicima i pristanišna kućica jedine su zgrada na ostrvu. Iz pijeteta prema srpskim vojnicima na ostrvu se ne sme ništa graditi.

 

Mauzolej sprskim junacima

Pešačkom stazom penjete se do mauzolej kosturnice srspkih junaka. Mauzolej na Vidu je izrađen po nalogu kralja Aleksandra, a po projektu arhitekte Nikole Krasnova 1938. godine. Tu leže kosti 1.232 znana vojnika po azbučnom redu i oko 1.500 neznanih. Iznad luka na ulazu postavljena je reprodukcija Albanske spomenice sa amblemom Kraljevine Jugoslavije. Postoji i Kameni krst, prvo obeležje preminulim herojima, podigao ga je 1923. godine kralj Aleksandar Karađorđević ispisavši poruku “Besmrtnim junacima“ Kraljevska mornarica.

 

 

 

 

 

1 komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .