Fenomeni

Rimski bunar: Najveća misterija Kalemegdana

 

Piše: Gordana Radisavljević – Joči

Fotografije: Aleksandar Jočić

 

 

Kalemegdan krije mnoge tajne, ali najveća misterija, svakako, je Rimski bunar. Uprkos imenu  Rimski bunar niti je bunar, niti je Rimski. A nije ni pupak sveta, mesto odakle se zaljubljeni antički pevač Orfej spustio u Had po svoju voljenu Euridiku. Lepo zvuči, naročito, ako volite misterije. Novinar Zoran Nikolić, hroničar gradske istorije, kaže da ako želite da iznervirate beogradske arheologe, pitajte ih da li je Rimski bunar povezan tajnim prolazom sa Zemunom i Milenijumskom kulom. Iako je to jedna od najčešće demantovanih teza u istoriji modernog Beograda mašta radoznalih uvek je bila jača.

 

Rimski bunar se nalazi uz jugozapadni bedem Gornjeg grada, u neposrednoj blizini spomenika Pobednik i Kralј kapije. Što se imena tiče, Beograđani su mu kumovali u želji da mu daju na mističnosti, autentičnosti i starosti. To ime prvi put se pominje u 19. veku. Bunar nije, budući da nema izvor. To je, u stvari, svojevrsna cisterna koja se napaja atmosferskim padavinama. Pretpostavlja se da postoji dotok podzemnih voda sistemom sifona, prostora u koje se voda skriva i iz kojih izvire zbog razlike u pritisku. Stručnjaci kažu da je teško objasniti zašto nivo vode raste u vreme kad nema padavina i dok vodostaj Save opada.

 

Turistička atrakcija

 

Rimski bunar je turistička atrakcija, koju treba iskoristiti. Da je ovaj mistični prostor i te kako filmičan potvrđuje jedna urbana legenda. U novinskim arhivama iz 1964. koje su pisale o poseti Alfreda Hičkoka Beogradu može se pročitati da je slavni režiser bio oduševljen Rimskim bunarom. Takav ambijent za njega je oduvek predstavljao pravu poslasticu, rekao je.

 

Dugo je Rimski bunar bio zatovren za posetioce. Šta se krije iza teških metalnih vrata? Za 120 dinara, koliko košta ulaznica, možete otkriti. Kada se spustite kamenim stepenicama zakoračićete u hodnik dugačak oko dvadeset metara, koji vodi do centralnog prostora sa bunarom prečnika 3.40 m i dubine oko 51m. Dno bunara se nalazi 17 m ispod nivoa reke Save, kažu istraživači. Bićete oduševljeni kamenim ukrasima.

 

Kolege koje su se se spuštale niz 212 stepenika do nivoa vode, pričaju o neobičnim i hladnim vetrovima koji struje iz podzemlja prestonice. Stepenište se sastoji od dva spiralna hodnika, obavijena i upletena niz bunarski cilindar. Nažalost, Rimski bunar je previše dotrajao da bi mogla da se garantuje sigurnost posetilaca, pa je silazak niz ove stepenice do dna trenutno nemoguća.

 

Rimski bunar kao žitnica

 

Zvanično izgradili su ga Austrijanci u periodu od 1717. do 1731. godine, za vreme barokne rekonstrukcije tvrđave. Na planovima tvrđave tog vremena ovo zdanje označeno je kao Veliki bunar. Pretpostavlja se da je delo arhitekte Baltazara Nojmana koji je osmislio i Karlovu kapiju. Više pisanih dokaza svedoči da je on postojao i pre Austrijanaca. Tako je Konstantin Konstanecki, biograf despota Stefana Lazarevića (1304–1427), pisao da je despot, obezbeđujući grad hranom, ovu smestio u Rimski bunar. Doktor Vidoje B. Golubović i Zoran Lj. Nikolić, autori knjige Beograd ispod Beograda, pitaju se da li su još stari vladari Singidunuma napravili Rimski bunar kako bi legionare snabdevli vodom u slučaju da budu opkoljeni.

 

Surova istorija

 

U Rimskom bunaru su mnogi izgubili život na surov način. Kako beleži Vladimir Bunjac, autor monografije Beogradski vodovod, 1494. godine, u ratu s Turcima, kojima su jedva odolevali,  Austrijanci su zarobili 37 zaverenika. Odlukom Prekog suda svi su konopcima spušteni na tada suvo dno Rimskog bunara i ostavljeni bez hrane i vode. Kada su ocenili da im se um pomračio, Austrijanci su im bacili noževe da se međusobno poubijaju.
Kasnija istorija beleži da su na dan krunisanja kralja Milana Obrenovića 1882. godine na njega pokušale atentat Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin. Obe su bile uhapšene, a uskoro je Ilka pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, dok je Lena zatvorena u Rimski bunar. Tamo je ubrzo pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva. I OZNA je neko vreme koristila zloslutni Rimski bunar.

 

Ipak na filmskom platnu

 

Hičkok nije nikada snimio film u Rimskom bunaru, ali Dušan Makavejev jeste. U rubrici Crna hronika 1956. pisalo se o izvesnom Beograđaninu koji je svoju ljubavnicu gurnuo u duboki ambis Rimskog bunara. Iako su je ronioci tražili, telo nesrećne žene je tek nakon deset dana isplivalo. Moguće da ubica nikada i ne bi bio pronađen da u džepu nije imao sačuvanu tramvajsku kartu sa istim serijskim brojem koji je pronađen kod žrtve. Makavejev je uprvao ovu priču iskoristio za film Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT. Zaštitna rešetka je tada postavljena da se nešto slično ne bi ponovo dogodilo. I film Lavirint Miroslava Lekića sniman je u Rimskom bunaru.

 

Prva istraživanja Rimskog bunara

 

Istraživanja dna Rimskog bunara vodila je pre Drugog svetskog rata i Vojska Kraljevine Jugoslavije i Uprava vodovoda. Zabeležili su da je ispod dna veliki sloj šljunka ispod koga izvire voda. I Nemci su po okupaciji istraživali dno bunara, a dvojica ronilaca nikada nisu izronila iz njega. Možda su to ona dva ljudska skeleta koja, su uz nekoliko životinjskih, pronašli speleoronioci kada su sredinom šezdesetih godina počeli sa istraživanjem podzemnog Beograda.

 

Rimski bunar može se posetiti svakog dana (i vikendom) od 11.00 do 19.00 časova. Cena pojedinačne ulaznice je 120 dinara, a za studente, đake i penzionere 60 dinara.

 

IMG_3206 ps
« 1 od 5 »

 

 

Kategorije