Fenomeni

Ser Tomas Lipton u ratom zahvaćenoj Srbiji 1915: Veličanstvena mala Srbija!

 

Priredila: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Danas svaki Srbin zna za Lipton čajeve u filter vrećicama, ali veliko je pitanje koliko nas zna da je ser Tomas Lipton, kome duguju ime, u februaru 1915. boravio u Srbiji. Na vrhuncu epidemije tifusa svojom jahtom “Erin” doplovio do Soluna i došao u Srbiju. Zajedno sa njim stiglo je 30 medicinskih radnika, 15 mobilnih bolnica, osam sanitetskih automobila i 230 tona sanitetskog materijalna i lekova. Pratili su ga i najugledniji engleski mediji koji su izveštavali o tragediji i patnji srpskog naroda.

 

Nikada u životu nisam sreo narod bolji po duši, srdačniji i gostoljubiviji, Veličanstvena mala Srbija! Kako ona divno igra svoju ulogu u Velikom ratu, samo su neke od izjava koje su preneli svetski mediji. Obišao je i pomagao bolnice britanske medicinske misije u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Vrnjačkoj Banji. Sreo se sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i rado slikao sa srpskim vojnicima i oficirima. Te fotografije danas se mogu videti u starim albumima iz Prvog svetskog rata. Oduševljeni njegovom neposrednošću zvali su ga čika Toma.

 

 

 

Ser Tomas Lipton rođen je 10. maja 1850. u Glazgovu, u Irskoj porodici. S ponosom je pričao da je odrastao u sedmočlanoj porodici u malom stanu sa dve sobe. Od porodične bakalnice čaja razvio je veliki biznis kada je osmislio pakovanje čaja u male filter kesice koje su i danas u upotrebi, a uz vešto korišćenje reklame postao je svetski „kralj čaja“. Posedovao je plantaže i čajdžinice širom sveta. Već sa trideset godina postao jedan od najimućnijih ljudi svog doba i tada se okreće jedriličarstvu. Uživao je da plovi morima na svojim jahtama, pa je kapetanska kapa postala njegov zaštni znak. Opisuju ga kao šaljivdžiju, dobroćudnog i osećajnog čoveka, dirnutog ljudskom patnjom. Mnogobrojne akcije dobročinstva koje je organizovao ili u njima učestvovao, donele su mu titulu viteza 1898. godine.

 

Zanimljivo je kako se ser Tomas Lipton lično uključio u akciju pomoći srpskoj vojsci. Priča kaže da se na jednom sastanku Bolnice škotskih žena i drugih humanitarnih organizacija, doktorka Inglis požalila: Da za prijatelja imam Tomasa Liptona, lako bih rešila problem transporta sanitetskog materijala! Slučajno prisutan na tom skupu, ser Tomas Lipton je odgovorio: Da, Lipton je vaš prijatelj! Od tog momenta njegove jahte bile su na usluzi Crvenom krstu, Bolnicama škotskih žena, Srpskom potpornom fondu… Liptonova luksuzna jahta Erin, kao i njegove druge jahte, saobraćale su od Londona, preko Marseja i Atine do Soluna.

 

 

Bile su to opasne plovidbe. Liptonove jahte prevozile su sanitetski materijal za ledi Pedžet u Skoplju, za dr Beneta i Misiju britanskog Crvenog krsta u Vrnjačkoj Banji, za Društvo srpskog Crvenog krsta u Nišu, za dr Eleonoru Solto i Bolnicu škotskih žena u Kragujevcu. Poznato je da je podržao i Hanu Henking Hardi u obnavljanju bolnice Sveti Đorđe u Topoli. Finansirao je humanitarne misije u Americi, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji koje su promovisale savezničku borbu i potrebu pomaganja vojnicima i ratnim bolnicama. Njegovim apelima za pomoć odazvalo se oko 2.000 medicinara iz 48 zemalja sveta i oni su stigli u srpske ratne i civilne bolnice.

 

Bolničarka Elsi Korbet koja je radia u sastavu Berijeve misije u Vrnjačkoj Banji ovako je pisala o poseti ser Tomasa Liptona: Lipton se ponašao srdačno i nenametljivo. Posetio je manastir Žiču, upoznao mnoštvo ljudi, zavoleo narod, muziku i hranu, divio se voćnjacima, livadama punim lekovitog bilja, prirodnim lepotama Vrnjačke Banje i Srbije. Bio je iznenađen da dame iz najuglednijih porodica pomažu u privremenim bolnicama, a mnoge žene, čiji su muževi na frontu, rade na poljima, kako bi prehranile porodicu.

 

Nišlijka Slavica Popović u knjizi Za hrabrost i humanost, koja govori o bolnicama škotskih žena u Srbiji i sa Srbima u Prvom svetskom ratu, piše da je Lipton stizao da obiđe obolele, ohrabri njihove lekare i medicinske sestre, ali i da odlazi na vašare, u obilaske srpskih manastira, učestvuje u berbi kupina i u ribolovu. Tražio je uvek skroman smeštaj. Na trpezi, hranu koju jede narod… Nakon toga, boravio je u Kragujevcu gde je bio srdačno i svečano dočekan u trpezariji starog Konaka Miloša Obrenovića.

 

Srpska vlada odlikovala  je ser Tomasa Liptona ordenom Svetog Save, a u Nišu je proglašen za počasnog građanina. Po povratku u domovinu, ser Tomas Lipton je slao dopise mnogim fondovima, humanitarnim organizacijama i novinama i u njima apelovao na prikupljanje pomoći Srbiji. Posle rata nastavio je da šalje pomoć siromašnima i finansira podizanje bolnica. Umro je 1931. godin u Glazgovu, a većinu svog ogromnog bogatstva zaveštao je rodnom Glazgovu, za pomoć siromašnima i izgradnju bolnice.

Inspiracija: Srpska naučna televizija

 

 

 

 

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije