Fenomeni

Savamala: Zdanja Luke Ćelovića Trebinjca

MediaSfera

 

Nekada je Savamala bila određena Karađorđevom ulicom, potom Bosanskom koja danas nosi ime po Gavrilu Principu, Kraljice Natalije, Sarajevskom, pa Savskom, a dosezala je do Miloševe.  Danas njen severni deo pripada opštini Stari Grad dok centralni i južni deo pripadaju opštini Savski Venac.

 

Piše: Gordana Radisavljević- Jočić

Fotografije: Aleksandar Jočić

 

Danas je Savamala sinonim za nezakonito rušenje pod okriljem noći i kao deo projekta “Beograd na vodi”. A nije uvek bilo tako. Iako u samom centru Beograda, Savamala kao da je njegova periferija. Stare, oronule i pomalo zapuštene fasade podsećaju na vreme kada su bogati trgovci i ministri Karađorđevu ulicu birali kao najpoželjniju lokaciju za gradnju svojih kuća. Nemi svedoci vremena podsećaju da su se, nekada, bogati i uspešni ljudi vodili mišlju: Ako je Gospod pogledao na mene i omogućio mi da u blagostanju provedem život, onda je moj zadatak da deo te blagodeti podelim s onima koji su rođeni bez takve milosti.




Poseban pečat Savamali podario je Luka Ćelović Trebinjac. U Beograd je došao 1872, kao osamnaestogodišnjak, a šest godina kasnije započinje samostalno da se bavi trgovinom. U prvim poduhvatima nesebično mu pomoć pružaju zemljaci, čuveni beogradski trgovci Paranos i Krsmanović. Trguje žitom, šljivama i svom vrstom hrane.Bez iskustva i bez najosnovnijeg obrazovanja, svojom prirodnom bistrinom i upornošću postiže vrlo brzo prve uspehe. Uskoro napušta svoju prvu magazu na Savi i bavi se liferacijom ovsa za vojsku i hleba za opštinske stražare.

Njegova je nesumnjiva zasluga što je deo nekadašnje Savamale od Javorske ulice do Železničke stanice uređena po uzoru na velike evropske gradove. Tu je nekada bio prlјav, neuređen Mali Pijac za koga jedna stara pesma kaže: „Beogradski Mali Pijac /Poplavila Sava ….“ . Beograđani su morali da se prevoze čemcima po tom prostoru, a zvali su ga i Bara Venecija. U toj zapuštenoj i „poplavlјenoj“ Savamali Luka Ćelović je sazidao niz zgrada na četiri sprata dajući Savamali izgled dostojan svih evropskih metropola tadašnjeg vrema. U Savamali Luka Ćelović u ulici Kraljevića Marka br. 1 podiže prvo svoju porodičnu kuću sa predivnim parkom, današnja oaza ispred Ekonomskog fakulteta. Ta kuća je sazidana 1903. godine a gradio je inž. Miloš Savčić u saradnji sa nepoznatim arhitektom koji je bio zaposlen u Savčićevoj inženjersko-tehničkoj kancelariji.

Hotel “Bristol”, pogled iz Hercegovačke ulice

Kao ugledan trgovac učestvuje u osnivanju Beogradske zadruge i velelepnog zdanja “Bristola”.

Beogradska zadruga je prva deoničarska banka malih i srednjih trgovaca, zanatlija i činovnika. Strogi Ćelovićev kodeks koji su morali da poštuju deoničari od zadruge stvara moćnu instituciju koja je iznedrila generaciju najvećih privrednika Srbije. Ćelović živi skromno i usamljenički, a novac tajno ulaže u oslobađanje srpskih krajeva.

Beogradska zadruga, tada pod nazivom “Zavod za udeonice”, osnovana je u jesen 1882. godine. Nekoliko malih preduzetnika se udružilo, uložilo kapital i stvorilo prvu nacionalnu štedionicu, želeći da na taj način pomogne sirotinju i izbegne zelenaše. Upravo, među njima se našao i Ćelović, koji je pet godina kasnije postao i njen doživotni predsednik, a do 1929. uspeo je da učini zadrugu jednom od najsnažnijih organizacija koja je svesrdno pomagala svojim članovima. Posle Prvog svetskog rata Beogradska zadruga je otvorila svoje filijale u Skoplju i Zadru.

Hotel „Bristol“ podignut je kao zgrada Osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge između 1910. i 1912. godine po projektu Nikole Nestorovića, jednog od tada vodećih srpskih arhitekata. Zgrada predstavlјa jedan od prvih velikih modernih beogradskih hotela i antologijski je primerak savremene srpske arhitekture. Stilska obrada zgrade, izvedena sa secesijskim elementima i motivima, predstavlјa zrelu fazu beogradske secesije. Zbog značajnog doprinosa građevinskom, arhitektonskom i urbanističkom razvoju Beograda predstavlјa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Zgrada Beogradske zadruge

U ono vreme su dobrostojeći ljudi smatrali osnivanje zadužbina jednom vrstom duhovne i materijalne obaveze. Trebinjac je bio među najvećima od njih, pa je Beogradskom univerzitetu ostavio najznačajniji deo svoje imovine. Osnovao je „Zadužbinu Luke Ćelovića – Trebinjca, beogradskog trgovca“ 1926. u sklopu proslave dana Svetog Save na Beogradskom univerzitetu.

Sve svoje imanje testamentom ostavio je Beogradskom univerzitetu što je ukupno iznosilo više od 50 miliona tadašnjih dinara. Istorijski zapisi kažu da je, nakon njegove smrti, fond Luke Ćelovića preko rentiranja stambenog prostora mesečno donosio 260.000 dinara, što je u ono vreme moglo da pokrije više od 50 profesorskih plata. Tim novcem su finansirani brojni naučni radovi.

Hotel Bristol,pogled iz Karađorđeve ulice

Njegovo pismo pročitao je tadašnji rektor Pavle Popović. Osim dvospratne kuće u kojoj je umro, u njen sastav ulazile su i kuća i plac u Javorskoj ulici 7 i 9,  a ostalo imanje se priklјučilo fondu zadužbine posle njegove smrti.

Zahvaljujući “Bogu i prijateljima koji su mu pomogli da stekne svoje imanje u Srbiji koja ga je primila kao najrođenijeg”, rođeni Trebinjac u pismu-oporuci ostavio je i  dvospratnu kuću u Ulici Kralјevića Marka 1 sa četiri stana i četiri dućana u parteru, palata na uglu Karađorđeve 65 i Zagrebačke ulice broj 1 sa 24 stana sa tri lifta i šest dućana sa tri teretna lifta, i palata duž cele Zagrebačke ulice (brojevima 3, 5, 7, 9) i Bosanske (danas ulica Gavrila Principa) broj 16 sa trideset jednim stanom, sedam dućana i četiri teretna lifta.

Kuća i plac u Javorskoj prešli su u Zadužbinu pod upravom Univerziteta za Ćelovićevog života, a ostale nekretnine početkom 1930, posle njegove smrti. U Zadužbinu je posle Ćelovićeve smrti ušla petospratna palata na današnjem Andrićevom vencu 12, delo arhitekte Grigorija Samojlova, sagrađena 1938. godine od prihoda Zadužbine.

Sav prihod od ovih imanja upravnik zadužbine Uroš Stajić je svakog meseca predavao upravi Beogradskog univerziteta, koja je zahvalјujući ovoj potpori štampala knjige i naučne studije, simpozijume i kongrese i istraživali u arhivama i bibliotekama najpoznatijih univerzitetskih centara.

Uslov ostavioca bio je da samo čist prihod Zadužbine može da se troši za naučne potrebe Univerziteta, a osnovni kapital ni u kom slučaju ne sme da se umanji. O radu ove ogromne zadužbine podnošen je jednom godišnje izveštaj i, tako, sve do 1969. godine.

Zadužbina je posle rata oduzeta i ustupljena na korišćenje državnim firmama. Univerzitetu je ostala zbirka od 1.100 knjiga koje su date Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Univerzitetu su ostale i dve zgrade u Zagrebačkoj koje su postale Studentski dom, ali ih je Univerzitet čudnom odlukom 1970. ustupio preduzeću “Metalservis” u zamenu za nekoliko stanova, ne hajući za taj dragoceni poklon i poslednju volju osnivača Zadužbine. O tom potezu Univerziteta se nije puno govorilo iako je bilo teško objasniti kako nekoliko stanova može da bude vredno kao dve palate sa više od 20 stanova. Univerzitet se tek posle 2000. godine setio da obnovi Zadužbinu Luke Ćelovića, ali nju čini veoma mali deo njegove imovine.

Ulaz u porodičnu kuću Luke Ćelovića u ul. Kraljevica Marka br. 1

Luka Ćelović Trebinjac, uz veliki lični trud, dobio je od Beogradske opštine dozvolu da na svom imanju podigne veliki, lep, pravi evropski park.

Taj park je podignut u Karađorđevoj ulici prema Železničkoj stanici. Još uvek u Beogradu živi sećanje njegovih stanovnika, koji su rođeni u Savamali između 1910. i 1920. godine, na usamljenog starog gospodina koji svakog jutra obilazi park nadgledajući svog baštovana kako neguje i kreše ukrasno rastinje i prelepe ruže donete iz ko zna koje zemlje, a koje su se tim dečacima činile visoke kao drveće. Očevi su tim dečacima govorili da je to Luka Ćelović, da ga pozdrave i priđu mu ruci, što je usamljenog starca uvek radovalo.

Zgrada Beogradske zadruge

O Luki Ćeloviću, kao trgovcu i dobrotvoru, pisano je u srpskim novinama i listovima (Vreme i Pravda) koji su izlazili krajem 19. i početkom 20. veka, a koji su deo fonda Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”. Ovaj korpus novina i listova digitalizovan je u okviru projekta “Europeana Newspapers” (2012-2015) u kome je Univerzitetska biblioteka bila punopravni partner.

Zgrada Beogradske zadruge, detalj

Nјegov portret u prirodnoj veličini, delo Bate Vukanovića kojem je izgublјen trag 1943. godine, otkuplјen je 2016. godine i nalazi se u rektoratu Univerziteta u Beogradu.

Jedini trag u Beogradu koji upućuje na Luku Ćelovića je ime parka koji se nalazi ispred zgrade Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .