Fenomeni

Nostalgija: Neponovljivi zvuk vinila

 

 

U vreme kada ovdašnje zvezde i zvezdice umesto albuma snimaju materijale, kada kompakt diskovi suvereno vladaju svetom, nostalgično zvuče reči s početka teksta. Ali, verovali ili ne gramofonske ploče još uvek postoje. Ima ljudi koji ne žele da se odreknu magije koja nastaje samo u kontaktu gramofonske igle s žljebovima ploče od vinila, stvarajući neponovljivi pucketavi zvuk. Niko pri tom ne spori da digitalni zvuk ima svojih prednosti kada su kvalitet reprodukcije tona i dugotrajnost snimka u pitanju. Ipak, na opšte zaprepašćenje, vinil poslednjih godina doživljava pravu renesansu.

 

 

Krajem osamdesetih godina pojavili su se CD-ovi. Oduševljeni novom, modernom tehnologijom mnogi od nas su bacili ili prodali svoje brižljivo pravljenje kolekcije. Verujem, da je svako, ako ništa drugo neko iz emotivnih razloga, sačuvao bar neki primerak. A kada su vinili polako, rekla bih, neprimetno nestali iz naših života zaljubljenici u njegov zvuk i kolekcionari počeli su da naručuju ploče preko interneta, na čijim forumima su se formirale čitave male virtuelne prodavnice. Iz godine u godinu ponuda ploča i broj specijalizovanih on-line prodavnica u kojima se osim ploča mogu nabaviti gramofoni, igle, zvučnici i svu potrebna hifi oprema, se uvećavao.

 

Sam gramofon je pronašao Emil Berliner. Igle su i početku bile čelične i menjale su se posle nekoliko ploča, kasnije od safira još kasnije dijamanata. Brzina obrtanja gramofonskih ploča je u početku bila 78 obrtaja u minutu, da bi se krajem dvadesetih godina 20. veka, za potrebe zvučnog filma,  razvila brzina od 33 obtaja u minutu, a još nešto kasnije, početkom pedesetih godina 45 obrtaja u minutu. Šezdesetih godina dvadesetog veka su se pojavile tzv Haj Fideliti (Hi-Fi) ploče, ploče sa visokim kvalitetom reprodukcije tako da deo popularnosti Bitlsi sigurno duguju i toj tehnološkoj inovaciji.

 

 

Velika zarada

 

Samo u Velikoj Britaniji  prošle godine prodato je više od dva miliona ploča, što je ujedno bila i najbolјa prodaja ovog formata još od 1994. godine. Diskografske kuće su od prodaje 2,1 miliona vinila inkasirale 25,1 miliona funti, u odnosu na 24,4 miliona funti, koliko je iznosila zarada od Jutjuba. Tako se prvi put desilo, podsetio je Gardian na svom blogu posvećenom vinilu, da Britanci više potroše na ploče nego na digitalnu muziku, ili na druge formate, poput kompakt-diskova bez obzira na relativno visoku cenu vinila, koja iznosi oko 25 funti.

 

Neverovatno zvuči podatak i da je  2009. godine, usred svetske ekonomske krize, Grupa Pallas uspela da zaradi na proizvodnji gramofonskih ploča. Ova porodična firma osnovana 1948. godine 90 odsto zarade ostvaruje  proizvodnjom CD-a, a 10 odsto odeljenje koje proizvodi nosače zvuka od vinila. Još pre 20 godina Palas je odlučio da se neće odreći svojih mašina za štampanje gramofonskih ploča, iako je sve ukazivalo da će otići u istoriju. Mnogim drugim proizvođačima gramofonskih ploča nedostajao je ovakav instinkt.

 

U čitavoj Evropi do sada se održalo samo pet velikih fabrika za proizvodnju gramofonskih ploča. PGP i Croatia records (nekadašnji Jugoton) više ne poseduju kapacitete za proizvodnju ovog nosača zvuka. Prvi je svoju presu za ploče prodao jednom engleskom partneru, koji je danas verovatno koristi za štampanje longplejki za disk-džokeje, koji, kao deo predstave, uživo, pred publikom, miksuju muziku po diskotekama. Za razliku od njih Česi su bili pametni i zadržali su proizvodnju. Sada štampaju ploče za celu Europu i dobro zarađuju.

 

Ploče nas odaju

 

Diskografi kažu da je vinil godinama formirao naklonost prema muzici. Bio je fizički uočljiv sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, činio ljude različitima. Mnogi su se javno deklarisali noseći određenu ploču pod rukom. Omot ploče je govorio da li je onaj ko je nosi ljubitelj panka, hard roka, popa, novog talasa ili folka koji se, takođe, deli na nekoliko podžanrova. Sam format ploče, takođe, nudi i puno više vremena za uživanje. Svi vinili bili su propraćeni originalnim omotima, koje su osmišljavali veliki kreativni timovi.

 

Propratna grafičko-umetnička forma idealno se uklapala s muzikom na ploči. Omogućavala je da se ona, uz slušanje, i gleda, lista i čita. Omoti ploča bili su toliko moćni i sastavni deo svetske vinilmanije. CD-ovi se danas ne gledaju, samo se stavljaju u čitač i slušaju. Setimo se samo omota 12 studijskih albuma legendarnih Bitlsa koji su doprineli vinilimaniji. Čuvena ploča Dark Side of the Moon sastava Pink floyd prva je na listi želјa lјubitelјa vinila. Neka izdanja, poput albuma Momofuku od Elvisa Costella & Impostersa, izašla su prvo na vinilu pa tek onda na CD-u. Na forumima i kod prodavaca starih ploča najtraženiji su Led Zeppelin i Doorsi, a od novih izdanja Franz Ferdinand i KUD Idijoti.

 

Nacionalno blago na 78 obrtaja

 

 

Koliki je značaj vinilin nosača zvuka govori činjenica da Narodna biblioteka Srbije (NBS) u svoj zbirci gramofonskih ploča na 78 obrtaja čuva oko 1.150 ploča. Ploče su stare i do 100 godina; određen broj je u jako lošem stanju. Lomljive su i krte, višedecenijska prašina se nataložila u brazde. Prikupljane su poklonom i kupovinom. Zbirku čine snimci domaćih i stranih autora i izvođača, različitih žanrova muzike, kao i govorni snimci kojih ima najmanje. Najstarija ploča na 78 obrtaja u fondu NBS je izdanje HMV iz 1902, sa snimkom arije iz Verdijeve opere Don Karlos.

 

Što se srpskih ploča u fondu NBS tiče, najranije datiraju iz 1907. i 1910. godine. Pored čuvanja, odnosno digitalizacije sedamdesetosmica, novost je i njihov izlazak iz zaključanih arhiva. Oko 150 ploča do sada je postavljeno na sajt Narodne biblioteke (www.digital.nbs.rs), što znači da svaki surfer može, ako hoće, postati i pasionirani slušalac ove muzike. Već otvaranjem spiska ploča, verovatno bi se najveći broj posetilaca prvo opredelio za Himnu Srba, Hrvata i Slovenaca. Dragoceni su i prvi susreti sa Sofkom Nikolić, kraljicom Skadarlije, pevačicom narodnih pesama i serenada, koja je do 1939. godine pevala i snimala u svim velikim evropskim gradovima. Mogu se naći i narodne pesme koje peva operska pevačica iz dvadesetih godina Teodora Arsenović.

 

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .