Piše: Maja Vukadinović
Medijski spektakl koji slavi sve što je površno i trivijalno, postepeno je, tokom protekle decenije, osvojio i svet vrhunske kulture. Tabloidizovane su apsolutno sve sfere života, pa i kultura. Tako najšira publika upoznaje i pamti ugledne umetnike po atraktivnom fizičkom izgledu, ogoljenom privatnom životu, tragičnim životnim okolnostima ili vestima iz crne hronike.
Kultura kao incident, kao eksces, deo je tabloidne matrice u kojoj je logika profita primarna. Ali, problem nastaje kada predstavnici vrhunske kulture počnu da usvajaju tabloidnu estetiku a neretko i etiku u cilju veće vidljivosti, popularnosti, zarade…Time rizikuju ugled i kredibilitet, a udvaranje novoj publici koju kultura, suštinski, ne interesuje najčešće je neproduktivno. Kultura kreira društvene vrednosti i oni koji je stvaraju imaju veliku odgovornost, pogotovo na malom tržištu kao što je naše.
Naravno, sve zavisi od načina na koji se vrhunska i tabloidna kultura prepliću u nečijem radu. Ironičan pristup, kritički stav i poigravanje sa lažnim sjajem spektakla apsolutno nam je potrebno, ali neophodno je majstorstvo da se tanka linija između opravdane umetničke provokacije i podilaženja vladajućem ukusu po meri tabloidne kulture ne pređe.
Bez obzira na tešku materijalnu situaciju, smatram da koketiranje vrhunske kulture sa tabloidnim i spektakularnim jedino ima smisla kao promišljena provokacija sa kritičkom oštricom. Svaki drugi pristup pretvara ozbiljno stvaralaštvo u jeftin senzacionalizam za jednokratnu upotrebu.
Dodaj komentar