Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Pre nego što je napisala hit roman Nina od Arabije koji je osvojio čitaoce svojom toplinom i nostalgičnim prisećanjem na odrastanje u Jugoslaviji šezdesetih godina, a potom i decenije uspeha i putovanja po svetu, Marina Bulatović Barny, jedan od pionira PR u Srbiji, tokom petnaestogodišnje karijere radila je u vodećim domaćim kompanijama i marketinškim agencijama. Svoju karijeru opisuje kao seriju Opstanak. Bila je, između ostalog, direktor PR sektora u agenciji Ogilvy & Mather, PR konsultant u agenciji Communis i PR menadžer u EUnet-u, a od nje su učili mnogi današnji PR profesionalci. Novinarstvo je bilo i ostalo njen hobi. Piše za Danas, Biznis Magazin, Lisu, Moj stan… kao i za Mi Magazin iz Toronta.
Nakon udaje 2007. godine Marina se seli u Saudijsku Arabiju. Kako kaže, jednog decembarskog dana našla se zastrašujuće daleko od dobre poslovne reputacije koju je stekla u Beogradu. Njen radni dan koji je trajao po 12 sati odjednom je stao – telefon više nije zvonio, niko je nije poznavao u kampu za strance u kome je živela u Džubailu. Njen suprug je radio po ceo dan – a ona je po prvi put bila sama sa sobom, posle dugo godina. Ubrzo je počela da piše za novine u Srbiji i Crnoj Gori o Saudijskoj Arabiji, organizovala je u Beogradu i Podgorici izložbe fotografija njenog supruga Budislava Saudijska Arabija iz mog objektiva, o čemu su izveštavali naši, crnogorski, kuvajtski i saudijski mediji.
Otkriva da je njen izdavač Vulkan dobio prava za prostor bivše Jugoslavije i da se knjiga već prevodi na engleski. Marina će sama ići u pohod na Njujork – grad koji u njenom romanu i njenom srcu ima posebno mesto.
Nina od Arabije je vaš književni prvenac koji je za kratko vreme doživeo dva izdanja.Koja su vaša očekivanja od trećeg izdanja i kada ga možemo očekivati u beogradskim knjižarama?
Treće, dodatno uređeno, izdanje pojaviće se u Srbiji uskoro. Urednik prvog izdanja bio je Žarko Jokanović, a drugog Hilda Urošević. Zbog svoje prirode i stava – da rukopis uvek može da bude bolji nego što jeste, rado bih angažovala i trećeg urednika. Ali sam, ipak, odlučila da na ovaj roman stavim tačku. Duže od tri godine je trajao proces nastajanja Nine od Arabije i sada je vreme za odmor. Nadam se da će moj prevodilac, g-đa Alice Copple-Tošić, najbolje što može uraditi svoj posao i da ću potom naći književnog agenta i izdavača u Njujorku.
Nina od Arbije je priča o srećnoj ženi, priča koja u sebi spaja miris Orjenta i dušu Srbije. Kako ste uspeli da pomirite te, na prvi pogled, nespojive kombinacije?
Nije uvek bilo lako. Ovde su stroga pravila u oblačenju na javnim mestima koja važe i za nas strance. Neke druge stvari, lakše su mi pale. Umesto prasetine ovde jedu kamilje meso – što mi ne smeta jer sam vegetarijanac. Nema akohola – ali nisam ga često konzumirala ni u Srbiji. Saudijska Arabija je jedina zemlja na svetu gde žene ne voze kola. Ne volim da vozim, iako imam položen vozački ispit.
Da li se sećate trenutka kada ste zavšili pisanje Nine od Arabije?
Možda će zvučati kao šala – ali bilo je to 1. aprila 2014. kada je roman otišao na prevod.
Kada ste otkrili pisca u sebi?
-Pre skoro četiri godine kada sam jednog sunčanog jutra u Džubailu sela ispred računara i napisla naslov „Nina od Arabije“.
Pre nego što ste uplovili u književne vode 15 godina ste se bavili PR-om. Kako vam iz sadašnje perspektive deluje taj period života?
-Kao serija Opstanak. Moja PR karijera počela je kod Bogoljuba Karića, a Stanko Subotić bio mi je poslednji poslodavac. Najlepše uspomene me vežu za EUnet, Ogilvy & Mather i Communis. Nerado se sećam perioda kada sam radila u kompaniji Miroljuba Aleksića.
Imponzantan je spisak ljudi i kompanija za koje ste radili PR. Da li je ključ uspeha klijenta u dobrim savetima stručnjaka za odnose sa javnošću?
-Između ostalog – da. Ali, ima tu još dosta sastojaka koji su neophodni za uspeh. PR ključ ne otvara baš svaka vrata.
Može li se danas zamisliti uspeh nekog književnog dela bez dobrog PR-a?
-Ne, izdavaštvo je biznis kao i svaki drugi. Bez PR, marketinga i promocija teško možete da se probijete na tržištu. Nažalost, na prostorima ex YU, sve nabrojano pisac radi sam. Izdavač najčešće samo ubira profit.
Kakva je medijska slika Saudijske Arabije u svetu?
-Oni imaju sličnu sudbinu na svetskoj pozornici kao i Srbija. Medijska slika o njima je loša i prepuna predrasuda. U celom svetu caruju dvostruki aršini. O tome sam pisala u svom romanu – izdvojiću samo jedan primer: u tiražnom magazinu videla sam raskošne fotografije osnivača Plejboja, Hju Hefnera, koji se verio sa zečicom – Kristal Haris. Zabavljali su se godinu dana, a nova plavuša mlađa je od njega šezdeset godina. Nekoliko meseci nakon njenog useljenja u njegovu vilu, osnivač Plejboja zamolio je bliznakinje Karisu i Kristinu, koje su takođe tu živele, da se isele… Zbog svega toga osnivač Plejboja je medijska zvezda, Mačo Men, idol muškarcima širom Planete.
U istom magazinu bila je i kratka vest (bez fotografije) sa naslovom: Novi skandal u Saudijskoj Arabiji: „Uspešni trgovac kamilama iz Medine sklopio je treći brak sa devojkom mlađom od sebe čitavih pedeset godina. Nova supruga je dobila kuću slične veličine kao što imaju i prve dve.“ Mediji iz celog sveta preneli su izjavu zadovoljnog mladoženje: „Prva supruga mi preti razvodom braka jer sam provirio ispod njenog vela u želji da vidim kako zapravo izgleda. Ona nikada nije skinula veo. Takav je običaj u selu u kome se rodila. Moja treća supruga je daleko modernijih shvatanja.“ Zbog svega toga trgovac iz Medine je predstavljen kao loš momak, a ne kao žrtva tradicije koja se vekovima prenosi s kolena na koleno u njegovoj zemlji.
Ima li žena – novinarki zaposlenih u medijima u Saudijskoj Arabiji?
-Ima, kako da ne. Ovde sve vrca od kontrasta i čudesa. Primera radi – u istom šoping centru nalazi se štand na kome tradicionalno obučeni Saudijci dele brošure i knjige o islamu, opominjući prolaznike, uglavnom strance, koji nisu obučeni kako treba, ali i štand OSN kompanije koja nudi pretplatu na satelitski program i kataloge sa golišavim filmskim zvezdama koje možete gledati na njihovim brojnim kanalima.
Koja je vaša formula uspeha?
-Nema formule – svako treba da osluškuje i upozna sebe i da u skladu sa svojom prirodom živi i radi. Bez toga nema uspeha. Moj životni put je samo moj… Moju životnu kuhinju je uvek činilo mnogo rada i hrabrosti i zrno sreće. U svakom od nas čuči po jedan Džejmi Oliver, samo je pitanje da li smo spremni da ga otkrijemo. Često u Saudijskoj Arabiji sebe bodrim na sledeći način: stanem ispred ogledala i kažem: „Od kada znaš za sebe veruješ u čuda. Svaki novi dan rađa i novu priliku. Treba samo da je prepoznaš i zgrabiš. HOP!“
Da li je pisanje najbolji način da se prevaziđe usamljenost?
-Za mene svakako jeste. Neko ko je radio i po 12 sati na dan – kao ja, morao je da nađe formulu opstanka u novom okruženju. Da bih preživela – morala sam sebi da osmislim novi posao. Oduvek sam bila sama svoj majstor. Zato mi nije bilo (naročito) teško.
