ŠKURIN: Ča je život vengo fantažija

ŠKURIN: Ča je život vengo fantažija

MediaSfera

 

 

Tekst : Ksenija Matović

Foto: Ksenija Matović, Internet

 

 

 

Te večeri, more se prolomilo nad gradom.

Valovi su zapljusnuli tgove, progutali  skalinade, podigli zvonike… uzorali  tmine između  modrozelenih  rebara  oblaka.

Potom je potekla kiša.

Duga  i teška.




Pred jutro, nakon dvomjesečnog izbivanja,  Matavulj je konačno ušeta kroz Magareća vrata.

S glavom.

Grad je još čvrsto spava.

Gradonačelnik je dao znak i 15.000 stalno zaposlenih u lokalnoj upravi je zapljeskalo.

5.000 njih  koji su radili po ugovoru o djelu, vatalo je bilješke.

Vratija se Sime

 

Zbor novskih dječaka je izveo parodos.

„Vratija se Sime, di je bija“ ?

„Vratija se jutros, di je bija“ ?

 

 

Mali Karmelin, inače koloraturni sopran zbora,  odgovara je  u tipu  episodije.

„Kažu da je smokve ukra, kažu da je pija

Kažu da je sve do jutros u pržunu bija“.

 

 

Zbor je pokosila šlapa s ponistre.

 

 

Nošena levantom, stala je levitirat  na Škver.

 

 

Sunce je peklo.

 

 

Otac Živanši je izaša iz crkve Sv. arhangela Mihaila, ugolu vodu.

 

 

Naskačući na vespu, s vjetrom u mantiji, dobacio je šjor Luki, koji je poša u hram  ukras šteriku jer su iz CEDIS-a javili mijenjat brojila na Savinu….

“ Nemoj ulazit unutra. Tamo ti je pakao”.

 

 

Padre Benjamin je izaša  iz  klimatizovanoga Sv. Jeronima  s ledenicama u nosu.

Nabra je punu vreću žižula i poša zvonit.

 

 

Ma kako je bio poluvelter, kampanela ga je vazda pustoga  vukla i spuštala.

Kad je uspio dovatiti vrh kiparisa, ugleda je zbor novskih dječaka  i maloga Karmelinoga, kako  žižule trpaju ugaće i popizdio.

 

Vraaa (gore)

titee  ( dolje)

mi moje ( gore)

Žii ( dolje)

žuulee ( gore)

 

Tek ga je u kvarat iza podna, uspjela skinut Komunalna policija, jer ga je šinjora Karmela prijavila za narušavanje javnoga reda i mira i nasilje u porodici.

 

Furešti su odbili ić ća.

 

Šjor Obrad Orbison je namjestio očale srednjim prstom,  dovatio šlapu i pogodio megafon šjor Veisa Onazisa.

Šjor Onazis se stmopizdio  s barke umore.

Ma  groma ni čuo.

Furešti, koji  su čekali izlet do Gospe od oriza, jesu.

“Kšššššššššššš….”

 

Opuncija je zaštracala vizir šjor Toma.

A baš je predvodio defile 2.000 motoraša toploga srca.

Prije nego što se prosuo, vidio je kako prima mažoretka Mimi, na tunel od Muzeja,  ždere ovi kaktus ka krava i baca kore na Šetalište.

 

Uspio je nabulat nogom u prkno i povuć zastor na grad.

Pale su noć i kiša.

Mali se Karmelin išunja oko ponoća, stavio žižule Simu u uši, opalio mu šamar i šapnio..

“Neka misle ča  ih voja, ni gore ni boje…”

 

Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE