Sveti prokok Ilija: Od dans sunce sve milije

Sveti prokok Ilija: Od dans sunce sve milije

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević  – Jočić

 

 

Drugog dana avgusta (po novom kalendaru, odnosno 20. jula po starom) Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave jednog od najvećih i najpoštovanijih starozavetnih proroka, Svetog Iliju. 




Sveti prorok Ilija se u pravoslavlju poštuje kao strog i nepokolebljiv prorok etičkih vrednosti, čije je osobine sa strahopštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere. Inače, proroci u ta davna vremenea nisu imali ničega zajedničkoga s vračima, a ne treba ih ni poistovećivati s današnjim novokomponovanim „prorocima“. Nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja, već su to bili mudraci i narodni učitelji. Isticali su etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni rituali i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni.

 

Sedi starac s gavranom

Sv. Ilija je živeo u devetom veku pre Hrista. Rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Ime mu na jevrejskom znači Gospod je Bog. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene.

 

Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. U ikonografiji se predstavlja kao sed starac, nekad sa gavranom, koji mu donosi hranu, nekad sa nožem, plamenim mačem ili točkom. U ognjenim kolima se predstavljao na sarkofazima još u trećem veku.

 

Veruje se da se u manastiru Sv. Georgija Hozevita u Izraelu nalazi pećina gde se Sv. Ilija podvizavao i gde mu je, prema predanju, gavran donosio hranu.

 

 

Začetnik monaštva

 

Manastir Sv. Georgija Hozevita, Izrael

Glavna misija mu je bila da u svom narodu iskoreni paganstvo i idolopoklonstvo. Živeo je kao pustinjak, isposnik, te se smatra začetnikom monaštva. Ukoravao je, opominjao i kažnjavao. Čuda su mu bila upečatljiva: višegodišnje suše i gladi, nebeski oganj koji uništava letinu, podizanje iz mrtvih. Nije umro običnom smrću, već je živ uznet na nebo, na ognjenim kolima.

 

Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama. Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Isusa Hrista – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.. Prorokovao je dvadeset i pet godina.

 

Najsilovitiji ognjeni svetac

 

Svetog Iliju Gromovnika, kako ga naš naord još zove, smatraju najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem. Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.

 

Njegov praznik pada u najsušnije i najtoplije doba godine a običaj je da se na toga danane radi u polju – da usevi ne bi sagoreli od sunca. Još u Vizantiji je slavljen kao zaštitnik ratnika. Upućuju mu se molitve za kišu, ili suvo vreme, otuda u ruskom gradu Novgorodu dva hrama, „suvom“ i „mokrom“ Sv. Iliji. Kod Grka hramovi su mu zidani na visinama, vrhovima brda i planina. U nekim krajevima Evrope od njega se moli za isceljenje od boginja, raznih preloma, temperature. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci. Ponegde se slavi i dva dana. Održavaju se sabori i vašari, koje često zna da uznemiri kiša i nevreme, zato se i kaže: „Od Svetoga Ilije sunce sve milije“.

 

Slava vazduhoplovaca

 

Kao svog patrona slave ga berberi, kantardžije, potkivači, terzije, ćurčije, puškari, duvandžije, limari, a u novije vreme i autolimari, taksisti. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Sa propašću kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija. Posle obnavljanja rada Jugoslovenskog aerokluba „Naša krila“ i vraćanja vazduhoplovaca našim izvornim tradicijama 1992. obnovljeno je i slavljenje vazduhoplovne slave Svetog Ilije Gromovnika.