Američki mediji o izložbi SFRJ ARHITEKTURE u Njujorku: „BRILJANTAN ODGOVOR NA SOVJETSKU ŠKOLU“

Američki mediji o izložbi SFRJ ARHITEKTURE u Njujorku: „BRILJANTAN ODGOVOR NA SOVJETSKU ŠKOLU“

MediaSfera

 

U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku  do 13. januara 2019. otvorena je izložba „Konkretna utopija: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980“, prva prezentacija graditeljske delatnosti sa ovih prostora u SAD, koja je izazvala veliku pažnju američkih medija.




Izložba je podeljena na celine: Modernizacija, Globalne mreže, Svakodnevni život i Identiteti, preko kojih se obrađuju teme urbanizacije velikih razmera, tehnoloških eksperimenata i njihovih primena na svakodnevni život, konzumerizam, spomeničku kulturu i globalni uticaj jugoslovenske arhitekture.

 

 

Osim fotografija građevina, nacrta i maketa, na izložbi su postavljene i tri video-instalacije Mile Turajlić iz Beograda i radovi savremenih umetnika Jasmine Cibic iz Ljubljane i Davida Maljkovića iz Rijeke.

 

CNN ističe kako su nekadašnja zdanja i spomenici Titove Jugoslavije sada oronuli i zaboravljeni. Kada se naša zemlja okrenula svetu, turisti su pohrlili, a novi hotelski kompleksi na Jadranu nicali su kao pečurke. CNN naročito navodi kao primer veličanstveni hotel „Haludovo“ na Krku otvoren 1972, danas u propadanja. Sličnu sudbinu doživeo je i spomenik nastradalima u bici za Sutjesku Miodraga Živkovića. Izuzetan procvat jugoslovenske arhitekture, kako zapaža CNN, bio je kratkotrajan, ali smeo.

 

„Titova Jugoslavija, ma koliko autoritarna u svojoj srži, bila je pokušaj da se pronađe treći put između sumornog sovjetskog socijalizma i glamuroznog osećaja slobode iz posleratne Amerike“, navodi CNN i podseća da je na Svetskoj izložbi u Briselu 1958. jugoslovenski paviljon (dizajnera Vjenceslava Rihtera) bio sačinjen od staklenih zidova, širokih ulaza i elegantnih stepenica, „briljantni odgovor na tešku sovjetsku školu socijalističkog realizma“.

 

„Nova jugoslovenska arhitektura, uglavnom niskobudžetna i rađena od fleksibilnog betona, bila je smeo način da se izrazi različitost zemlje u odnosu na okruženje, ali i različitost kultura unutar sopstvenih granica, različitost izražena energijom, maštom i elanom“, zaključuje autor teksta Džonatan Glansi, britanski kritičar arhitekture i pisac.

 

„Njujork tajms“ ističe da je izložba pokazatelj kako je mnoštvo spomenika imalo za cilj da preko futurističke apstrakcije ujedini multietničku državu. „Pre rata i rascepa, na vidiku je bila jedna grandioznija budućnost, modelovana u staklu i betonu“, piše Džejson Farago u tekstu za „Njujork tajms“ koji je naslovio „Mešalica za beton kao muza“, naročito pohvalivši prateći katalog (štampan u Sloveniji!) koji obuhvata oko 400 objekata.

 

Sava centar

 

Jedna od zvezda izložbe svakako će biti zgrada Sava centra, građena od 1976. do 1979. po dizajnu arhitekte Stojana Maksimovića. Dvoranu je svečano otvorio predsednik SFRJ Josip Broz Tito 15. maja 1977. godine, a već iduće u njoj je održan XI kongres Saveza komunista Jugoslavije.

 

Za svoje vreme revolucinarni kongresni centar sa najnaprednijom tehnologijom, ni danas nema čega da se stidi sa svojim daleko mlađim građevinskim srodnicima. Na ukupno sto hiljada kvadratnih metara (oko 70.000 kvadrata korisnog prostora), nalazi se 15 konferencijskih dvorana, među kojima i najveća (filmska) sala na prostoru Jugoslavije sa 3.672 mesta. U njemu je održano mnogo važnih skupova (Svetske banke, Uneska, Samita nesvrstanih zemalja, svetski kongresi rudara, ortopeda, stomatologa, hirurga…) i preko 20.000 događaja kulturno-umetničko-zabavnog karaktera. U Sava centru su gostovala najveća imena svetske umetničke scene, a u njemu se već godinama održavaju Fest, Bemus, Bitef, BFI…

 

Ovaj najreprezentativniji kulturni centar Balkana danas je u veoma teškom stanju. Posluje sa velikim gubicima i nedavno je ponuđen na javnom konkursu za rekonstrukciju i upravljanje.

 

Jedina firma koja se javila na konkurs je “Delta holding” Miroslava Miškovića, spremna da uloži 25 miliona evra u spoljašnju i unutrašnju rekonstrukciju.

Izvor: Blic