Zaštitni faktor i alergije: SUNČANJE BEZ RIZIKA

Zaštitni faktor i alergije: SUNČANJE BEZ RIZIKA

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Pixabay

 

 

Vekovima su se žene trudile da sačuvaju belinu  i svežinu tena  čuvajući se izlaganja Suncu. Tamna boja tena je bila znak nižeg društvenog statusa,  jer je bila posledica rada na otvorenom prostoru. . “Krivac” za promociju tamnog tena bila je Koko Šanel.




Šezdesetih godina dvadesetog veka preplanuo ten postaje simbol mladosti, slobode, sportskog duha, lagodnog života. Tada se još uvek nedovoljno znalo o štetnom uticaju UV zraka. Danas se, međutim, zna da je oko 80% vidljivih znakova starenja kože posledica preteranog izlaganja sunčevim zracima. Problem je u tome što najveći deo zračenja primamo u detinjstvu i mladosti, a prve vidljive znake oštećenja kože, kao što su sitne bore u uglovima očiju, gubitak tonusa kože, neujednačena boja kože, pojačana pigmetacija, crvenilo, vidljivi i popucali kapilari, hrapavost i smežuranost kože, sušenje i kidanje kose, uočavamo u zrelom dobu.

 

Ako imate alergiju

 

Ništa manji problem predstavljaju osip i alergija koji se mogu javiti posle izlaganja kože suncu. I dok su osobe svetlijeg tena sklonije opekotinama, alergija na sunce pogađa  sve. Izazvana je UVB zračenjem, koje možemo da blokiramo pomoću krema za sunčanje, ali i UVA zračenjem, koje prodire mnogo dublje u kožu. Određene kreme za sunčanje mogu samo delimično da blokiraju UVA zrake, pa zato, uprkos zaštiti dolazi do alergijske reakcije kože. Istraživanja pokazuju da je čak 50 odsto alergija na sunce nasledno.

 

Ukoliko ne želimo da se lišimo plaže, potreban nam je dobro odabran i efikasan preparat za zaštitu, koji treba da sadrži hemijske i fizičke filtere, antioksidanse, ovlaživače, da je vodootporan, da na koži stvara zaštitni film i da je prijatan. Veći zaštitni faktor (SPF) osigurava bolju zaštitu od sunčevog zračenja. Sredstva s faktorima od 15 do 30 pružaju umerenu zaštitu, a ona sa zaštitnim faktorima preko 30 obezbeđuju najveći stepen zaštite od neželjenih posledica sunčanja.

 

 

Zaštitni faktor i ten

 

Visina zaštitnog faktora označava koliko se duže možemo sunčati do pojave prvog crvenila u odnosu na vreme bez ikakve zaštite. To znači, na primer ako je koža osetljiva i crvenilo se javlja posle deset minuta sa preparatom faktora 15 crvenilo će se pojaviti posle 150 minuta sunčanja. Naravno, svetlija koža, fotosenzibilna, zahteva veći zaštitni faktor, dok je za mediteranski tip kože (tamnosmedje oči i kosa, svetla ili umereno tamna koža) i srednjoevropski tip (ten srednje svetao, koji ravnomerno i umereno tamni) kojima pripada većina našeg stanovništva, dovoljan dobar preparat sa faktorom 10-30 uz ostale mere zaštite.

 

 

Skoro sve  poznate svetske ozmetičke kuće potrudile su se da naprave do sada maksimalan faktor zaštite – SPF 50. Napravljene su tako da zaštitu od sunca pružaju čim ih nanesete, ali zbog bolje zaštite najbolje je da je nanesete bar pola sata pre izlaska na sunce da bi koža mogla da je upije. Kreme za sunčanje poželjno je nanositi  svakih sat vremena, bez obzira da li ste se kupali u moru ili na bazenu ili niste.

 

 

Ipak,  vodite računa. Hemijski filteri koji se koriste u preparatima za sunčanje nisu sasvim neutralne i bezopasne supstance. Za neke od njih je naknadno utvrđeno štetno delovanje, pa njihova visoka koncentracija u preparatima nosi i izvestan rizik. Pored toga, filtri se u toku izlaganja suncu degradiraju, gube svoja zaštitna svojstva, tako da se nesmemo osloniti samo na visinu faktora.