PETROVDAN: Praznik Svetih apostola Petra i Pavla

PETROVDAN: Praznik Svetih apostola Petra i Pavla

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević  – Jočić

 

 

 

Praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere slave istovremeno 12. jula sve pravoslavne crkve koje poštuju Julijanski kalendar, dok su zapadne hrišćanske crkve ovaj praznik obeležile 13 dana ranije (29. juna).




U našem narodu ovaj praznik je poznat kao Petrovdan i obeležava se kao slava mnogobrojnih porodica. Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

 

Sveti Petar

 

Sveti apostol, Petar, rođen je u Vitsaidi. Bio je ribar i zvao se prvo Simon. Gospod mu je dao ime Kif, što je na grčkom bilo Petar (Πέτρος) (Jov. 1,42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Mat. 16, 16). Njegova vera se postepeno utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja Posle jedne njegove besede tri hiljade ljudi se obratilo u veru. Propovedao je u Palestini, maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Pomagao je i verom isceljivao ljude.

 

Posle provedenih tridesetak godina kao sveštenik Petar je krenuo za Rim gde će postati mučenik.  Postoji još jedna često pominjana legenda koja se vezuje za mučeništvo i smrt Svetog Petra. Po njoj je Petar pokušao da pobegne iz Rima, a na putu ga je srela vizija Isusa. Na pitanje: „Kuda ideš gospodaru?“ (lat. Quo vadis, Dominie?), Isus mu je odgovorio: „Idem u Rim da me ponovo raspnu“. Na ovo se Petar predomislio i vratio u Rim prihvativši svoje mučeništvo.

 

Po zapovesti cara Nerona Sveti Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga razapnu glavom okrenutom na dole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao – Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

Crkva svetih apostola Petra i Pavla (Petrova crkva), Novi Pazar

Sveti Pavle


Sveti apostol Pavle
, rođen je u Tarsu u plemenu Venijaminovu. Najpre se zvao Savle, učio kod Gamalila i bio farisej i progonitelj hrišćana. Na putu za Damask, da uhapsi grupu hrišćana, doživeo je svoje preobraćenje. Prema sopstvenim rečima, oslepeo je od jakog nebeskog svetla i čuo Isusove reči : ”Pavle, zašto me progoniš? ”

 

Kada se čudesno obratio u veru postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen u svojoj veri u Gospoda dostigavši takvo savršenstvo da je mogao reći: “Ne živim ja, nego Hristos u meni”.

 

Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo ali da je u njega poverovao i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve. Njegove poslanice, koje je pisao pojedinim pomesnim crkvama, postale su, takođe, sastavni deo Novog zaveta. Najpoznatije su “Poslanice Rimljanima”, “Poslanice Jevrejima” i “Poslanice Korinćanima”.

 

Sećanje na prve hrišćane

 

Rimokatolička crkva smatra svetog Petra za prvog rimskog papu, a sve ostale, kasnije pape, kao naslednike svetog Petra, a namesnike Hristove. Bio je prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju. U predanju se takođe kaže da mu je Bog poverio vino, pšenicu i ključeve Carstva nebeskog, pa se s tim znamenjem i slika na pravoslavnim ikonama. Prerušen putuje po svetu i kuša ljude, donosi toplo vreme da žito brže zri. Ljudi se zaklinju imenom svetog  Petra.

 

Sveti Petar u pravoslavlju

 

Sv. Petru se drži pomen i 29. januara (16. januara). Taj dan se naziva Petrove Časne Verige, jer  se tada odaje pošta okovima, kojima je bio okovan u Jerusalimu. Naime, kad ga je car Irod bacio u tamnicu, bio je vezan dvojim verigama (kovanim lancima), a kasnije su pronađene treće, kojima ga je u Rimu okovao imperator Neron. Jerusalimske verige su čuvane i u tajnosti predavane s kolena na koleko četiri veka posle čudesnog Petrovog izbavljenja iz njih, jer su imali isceliteljsku moć. Časne verige, koje se u narodu različito nazivaju (Verižice, Verižnjaci, Kuke i verige, i dr.), uglavnom su svetkovane zbog vatre – da ne bije grom u stoku i dom, da se ne zapali i ne sagori letina, da se deca ne oprže vatrom.  Zato su ovoga dana privezivane kućne verige (gvozdeni lanac o kojem nad ognjištem visi kućni kotao). Časne verige se čuvaju u Rimu u  Crkvi svetog Petra u lancima.

 

Naši običaji

 

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve. Kod Srba postoji običaj da se uoči praznika, na mestima gde se narod okuplja, pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

 

Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove. Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola.

 

Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve. U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.

 

 

Običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama “petrovača”.

 

Na Petrovdan…

 

1859. godine crnogorski knez Danilo Petrović zabranio je običaj sečenja i izlaganja odsečenih glava neprijatelja. On je sečenje glava ocenio kao kukavičluk, a zarobljavanje neprijatelja kao vrlinu.

 

Na ovja praznik 1941. godine u Cetinju je u II svetskom ratu, na skupštini crnogorskih kvislinga, proglašena „suverena i nezavisna“ Crna Gora pod italijanskim protektoratom. Vlada te „nezavisne države“ pala je već sutradan, izbijanjem opštenarodnog ustanka protiv okupatorskih snaga fašističke Italije.