Gojko Božović: Ponovo osvojeni javni prostor

Gojko Božović: Ponovo osvojeni javni prostor

MediaSfera

Foto: Stanislav Milojkovic

 

Sinoć je u Velikoj sali Doma omladine Beograda završen 7. Beogradski festival evropske književnosti koji je organizovala Izdavačka kuća Arhipelag.




Publika je poslednjeg dana festivala mogla da prati razgovor s poznatom britanskom pesnikinjom Fionom Sampson, autorkom nedavno objavljene knjige U potrazi za Meri Šeli, devojkom koja je izmislila Frankenštajna koja je izazvala veliko interesovanje britanske javnosti. Potom je na sceni Festivala tekao razgovor s Jelenom Lengold povodom njenog novog romana Odustajanje, da bi na kraju programa usledila projekcija filma Anđeo milosti Enrika Paua, po istoimenom romanu italijanske autorke Mikele Murđije.

 

Tokom protekle nedelje vrhunske književnosti, kako je Arhipelag najavio 7. Beogradski festival evropske književnosti, publika je pratila četiri celovečernja multimedijalna književna programa sačinjena od sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, kao i izložbu crteža i fotografija Iz neposredne nestvarnosti.

 

Sedmi Beogradski festival evropske književnosti predstavio je globalno poznate autore, kao što je Havijer Serkas, jedan od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca, ali je nastavio i da domaćoj publici otkriva kod nas nedovoljno poznate evropske autore. Ove godine srpskoj publici su se na Beogradskom festivalu evropske književnosti prvi put predstavili nemačka književnica turskog porekla Hatidže Akin, koja je svojim zanimljivim, duhovitim i neposrednim nastupom oduševila publiku i izazvala mnogo interesovanja, kao i britanski romansijer i pripovedač Piter Salmon. Među piscima koji su učestvovali na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti nalaze se i jedan od najpoznatijih makedonskih romansijera, pripovedača i dramskih pisaca Venko Andonovski i Jelena Lengold čiji je roman Odustajanje imao beogradsku premijeru na Festivalu.

 

Kultura u tranziciji; Milena Dragićević-Šašić, Saas Rakezić, i Marija Nenezić

 

Na kraju 7. Beogradskog festivala evropske književnosti njegov osnivač i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović rekao je:

 

– Književnosti je potreban javni prostor, ali nam je i vrhunska književnost neophodna da bismo razumeli sopstvenu svakodnevicu. Okolnosti u kojima je kultura marginalizovana, a vrhunska književnost potisnuta tabloidnim i lakim sadržajima nisu ni dobre, ni prirodne. Otuda je neophodno oblikovati prostor u kome će, bez ikakvih kompromisa, vrhunska književnost biti stvarni izbor. Drago mi je da je toliki broj čitalaca podržao naš izbor i da je ove godine na festivalu bilo toliko čitalaca mlađih od 30 godina.

 

Publika festivala je podržala, pre svega, nedvosmisleno opredeljenje za književne vrednosti. U Srbiji postoji mnogo čitalaca vrhunske književnosti, ali je sve manje javnih okvira u kojima takva književnost ima svoje mesto. Čitaocima je potrebno pružiti mogućnost izbora i onda ne treba brinuti za njihov izbor.

 

Sedmi Beogradski festival evropske književnosti potvrdio je da publika podržava multimedijalni koncept festivala u kome, susrete i razgovore s piscima, prate paneli i izložbe, filmovi i video prezentacije. Književni festivali moraju da koriste nove forme komunikacije s publikom i oni u tom slučaju mogu da budu čvrsto uporište vrhunske književnosti i njen ponovo osvojeni javni prostor.

 

Beogradski festival evropske književnosti bi je veoma posećen i imao je neuobičajeno veliki odjek u javnosti, uz nekoliko tekstova koji su o Festivalu objavljeni u različitim evropskim zemljama. Pored velikog broja posetilaca, među kojima je značajno prisustvo mladih, programe Festivala pratili su mnogi domaći pisci, umetnici, profesori univerziteta, niz pripadnika diplomatskog kora u Beogradu, kao i predstavnici javnog, kulturnog i akademskog života.