DA LI STE SREĆNI: Novac, možda ne donosi sreću, ali čini život podnošljivijim

DA LI STE SREĆNI: Novac, možda ne donosi sreću, ali čini život podnošljivijim

Piše: Ljuba Đorđević

Foto: Pixabay

 

 

Pojam sreće je naširoko proučavan i objašnjavan kroz čitavu ljudsku istoriju, što oslikava univerzalni ljudski značaj koji ljudi pridaju sreći. Mnogi etičari su sreću smatali najvećim dobrom i ciljem ljudskog ponašanja. U stanja blisko povezana sa srećom uključena su: zdravlje, bogatstvo, uživanje u životu, sigursnost, zadovoljstvo i ljubav.




Sreća se često povezuje sa prisustvom povoljnih uslova kao što su porodični život ispunjen ljubavlju i ekonomska stabilnost. Međutim, mnogi mislioci smatraju da sreća umnogome zavisi od stava koji čovek zauzme u nepovoljnim uslovima!

 

Sreća nema sadašnjost

 

Premda ideal sreće sadrži težnju za beskonačnim trajanjem, sreća se u stvarnom životu, tvrde psiholozi, uglavnom javlja na trenutke, a trajnija kao projekcija u budućnost -u vidu nade, ili prošlost kao podsećanje na drage uspomene. Štaviše, pojedini psiholozi i filozofi su skloni da tvrde da “sreća uopšte nema sadašnjost”, jer je čovek spoznaje tek na njenim ruševinama.

 

 

Dramaturg i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti dr Maja Volk tvrdi da je sreća trenutak, trenutni doživljaj, osećanje ispunjenosti, savršenstva, i da nije trajanje, niti kontinuitet.

 

 

-Kako je čovek neurotičnim životom zaboravio da se raduje i da živi utemeljen u sadašnjosti i ovdašnjosti, on ni ne primećuje sreću niti je doživljava. Svaki udah života je sreća, svako jutro je sreća, svaki pogled na nešto lepo što nam daje životnu radost je sreća. Osećanje trajnog zdravlja je sreća. Nagrada za brigu i ljubav prema sebi i drugima je sreća. Svako svitanje je sreća, svaki zalazak sunca je sreća.

 

Prema njenom mišljenju univerzalna definicija sreće ne postoji.

 

Ne postoji na žalost univerzalna definicija sreće. To je osećanje, ali i talenat. Ljudi osećaju različitim intenzitetom i doživljavaju stvari različito. Ali može se ‘trenirati’ osećanje sreće ako čovek izađe iz neuroze u kojoj je pobrkao prioritete i onda će se osećati srećno i ispunjeno svakoga dana. To zahteva veliki trud i rad u sebi, na sebi i oko sebe, pojašnjava.

 

Ljudi žele slavu i bogatstvo da bi bili srećni!

 

Aristotel je tvrdio da je sreća jedina stvar koju ljudi žele samo radi sebe samih. On primećuje da čovek želi bogatstvo, ne zbog toga da bi postao bogat, već da bi bio srećan. Oni koji žele slavu, ne žele to da bi postali slavni, nego zato što veruju da će im slava doneti sreću!

 

Ovu Aristotelovu tvrdnju je, na neki način potvrdilo jedno “Gallupovo” istraživanje, koje je pokazalo da se “blagostanje povećava s prihodom”. Drugim rečima, novac – kupuje sreću!

 

Otkriveno je i da su sreća i bogatstvo usko povezane u smislu da jedno povećava drugo. Odnosno, veće bogatstvo povećava sreću, a što je čovek srećniji lakše zaradi bogatstvo.

 

Dr Maja Volk u potpunosti baš ne deli ovaj stav.

 

Ona smatra da: “novac može da pruži trenutnu sreću ali ne i trajnije osećanje sreće. Jer sreća je osećanje zadovoljstva sobom i dolazi iznutra. Mogu biti srećan što sam kupio stan i obezbedio porodicu, ali ako porodica ne funkcioniše, to nije nikakva sreća. Dakle, mi samo mislimo da novac može da nešto učini, a zapravo samo mi možemo sami nešto da učinimo, ljubavlju i razumevanjem. Materjalna dobra daju iluziju sreće. Sreća je u deljenju a ne sticanju.

 

Da komšiji crkne krava!

 

 

Kako meriti sreću? Srećom našeg komšije, naravno! Evo i primera iz jedne ankete sprovedene među studentima prestižnog univerziteta “Harvard”.

Pitali su ih šta bi ih učinilo srećnim: da zarađuju 50.000 dolara, a ostali 25.000 ili da zarađuju 100.000, a ostali 200.000 dolara. Većina njih se odlučila za 50.000! ne možemo a da se ne upitamo: koliko bi ljudi bilo srećno kada bi se o tuđim stvarima brinuli isto toliko malo kao o svojim?

 

Psiholozi iz SAD došli su do saznanja da novac čini zadovoljnim, pre svih, neurotične ljude. Oni teže da se mere sa ostalim ljudima, i posebno su nezadovoljni kada ustanove da manje zarađuju od ostalih kolega, prijatelja ili rođaka!

 

Međutim, čini se da sreća i nije tako skupa. Istraživanje, koje je sproveo američki “Marist Institute for Public Opinion”, pokazalo je da je za opšti osećaj zadovoljstva članova jedne porodice u SAD dovoljno oko 50.000 dolara godišnje. Ankete su otkrile da je godišnji prihod od 50.000 dolara presudna tačka koja razdvaja srećne od nesrećnih. Na osnovu studije je zaključeno da “novac ne može direktno da kupi sreću, ali da je on važan faktor zadovoljstva kvalitetom života”.

 

Pozitivne misli “prizivaju” blagostanje

  

Zanimljivo je da ljudi koji se smatraju srećnima, zaista imaju više sreće u životu. To, na svu sreću, nema veze sa božanskom intervencijom ni sa mehaničkim ponavljanjem: “Ja imam sreće” pred ogledalom, već sa načinom razmišljanja koji je relativno jednostavan i dostupan svima.

 

Prvi psiholog koji je taj način razmišljanja uspeo eksperimentalno da istraži je Britanac Ričard Vajzman. On je u svom eksperimentu ispitanike podelio u dve grupe. U prvoj su bili ljudi koji smatraju da nemaju sreće, a u drugoj ljudi koji misle suprotno, da im je život pun iznenadnih srećnih okolnosti.

 

I jedni i drugi su dobili isti zadatak – da prelistaju novine i a prebroje u njima sve fotografije. Trik, nije bio u brojanju fotografija, već u činjenici da se negde u sredini novina nalazio veliki natpis na kome je pisalo:”Reci voditelju eksperimenta da si video ovu poruku i dobićeš 250 funti”.

 

Vajzmanovo istraživanje pokazalo je da su ljudi koji se smatraju srećnima mnogo češće uočavali tu poruku od onih kojih se smatraju nesećnima. Naravno, to je samo potvrdilo njihovo uverenje da imaju sreće, jer su odmah posle toga dobili nagradu od 250 funti. Vajzman je zaključio kako je jedna od najbitnijih faktora za stvaranje osećaja sreće (i generisanje srećnih okolnosti) otvorenost neočekivanim mogućnostima, odnosno otvorenost uma.

 

Prihvatanjem razmišljanja kakvo imaju ljudi koji se smatraju srećnima nećemo steći magične moći koje će nam omogućiti da kontrolišemo stvarnost, već ćemo u ovoj nepredvidivoj stvarnosti početi da uočavamo više srećnih okolnosti i istovremeno početi da se osećamo bolje, poručuje Vajzman.

 

Mnogi narodi su skloni da veruju da izvesni “rituali” i predmeti “donose” sreću – kao što su detelina, potkovica, figura praseta, zmaja…

 

-Rituali za prizivanje sreće ne postoje, postoji veliki rad na ljubavi, razumevanju drugih ljudi, razumevanju mehanizama ljudske prirode. Sreća je harmonija izmedju prirode i čoveka. …. To je proces ljudskog razvoja, saznavanja, učenja, brige, pažnje, razmišljanja i doživljavanja. Kad čovek hrabro krene da radi na sopstvenom bolu, strahovima, gnevu, oživi ih, doživi i razume, onda dolazi do istinske životne radosti. A to je sreća. Upoznati, razumeti, i zavoleti sebe, sada i ovde, zaključuje Maja Volk.

 

Dakle, ako hoćete da budete srećni – budi srećni!

 

Prepoznajte sreću i zgrabite je sada i odmah!

 

A Loto i Bingo premija, možada i nekada dođu…

 

 

REKLI SU O SREĆI

 

  

Ivo Andrić: “Čudno je to kako je malo potrebno da budemo srećni, i još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje”.

 

Dositej Obradović: “Samo je dobar čovek – srećan”

 

Sokrat: “Čoveka mogu usrećiti samo dobra dela, a nikako zemaljsko blago”.

 

Ernest Hemingvej: “Sreća je nešto što dolazi u raznim oblicima, a ko je taj ko će je prepoznati?”.

 

Frensis Bekon: “Kalup sreće čovek drži u svojim rukama”.

 

Ogist Roden: “Ništa na svetu ne čini tako srećnim kao sanjarenje”.

 

Abraham Linkoln :”Većina ljudi je srećna, koliko odluči u umu”.