ŠKURIN : Teşekküler Deutschland, više ne vonja … ( sad štipa za oči)

ŠKURIN : Teşekküler Deutschland, više ne vonja … ( sad štipa za oči)

MediaSfera

 

Tekst: Ksenija Matović

foto : FB stranica Dnevna doza prosječnog Dalmatinca, Internet

 

 

Po pitanju dreka, njemačkom kapitalu i turskom neimaru, niko ne može parirat.




Tako su domaći apetiti,  otvorivši  poglavlje o tretmanu ekskrementa, ( iako sa zamašnim iskustvom u ovoj oblasti), smjelo odlučili, da sinhrono potegnu vodokotlić s Evropom i promptno objave rat šporkici u moru.

 

U  pomoć su pozvali dokazane prijatelje naše nepokorne zemlje,  Švabe i Turke,  jer … “ Prijatelj se u nuždi poznaje”.

 

Rentabilan sistem, trebalo je da  minuli kućni rad, bez obzira na agregatno stanje, na kraju procesa  pretvori u pijaću vodu, koja se uliva u more.

 

Za slučaj da zakaže tehnika

 

Meni je u to bilo teško povjerovat, jer sam septična. I Molderu isto, a on je pusti uvijek htio vjerovat.

 

Alijansa je napala  prije šest godina, sa jasnom vizijom i misijom, da  rat  traje godinu i po.

 

Testna faza

 

Završetak vojne, neprestano su  ometale mediteranske monsunske kiše, a obilježila četiri uspješna atentata na projekt menadžere  iz  tri zemlje  neposrednog okoliša, kilometarski „pojas Gaze” duž priobalja, plutajući objekti  koji su se rješavali u zaveslaju, nekoliko  mirotočivih otvorenih bazena, tipa Enterprajz i šaht koji je, kada su sistem pustili testno,  opizdio par kilometara u vazduh i zaštraco tri  cesne i jedan boing 747.

 

Tom prilikom, smrtno je stradalo  jato slijepih miševa, jer se test sprovodio u večernjim časovima.

 

U jutarnjim satima, kurenat je na obalu nanio par uginulih  primjerake ribe fugu, a Japancima nikako nije bilo jasno, što je to kraj njihovog ostrvlja izazavalo toliki pomor ovog nacionalnog kulinarskog ponosa, a da  nije  Fukušima.

 

Riba fugu koju je test zatekao nespremnu

 

Elem, kako u nas nesvršenom poslu mane nema, tripartitni organ je odlučio  da kad  se već rabota ne može zalit onom čašom  bistre vode  iz klonje (s početka priče), asfaltom može.

 

Jadran nije dobio obećanu boju Egeja, ali Jangcekjanga, jeste.

 

Kruzer u Boki nakon izgradnje kolektora i mosta na Verigama

 

Više ne vonja… sad štipa za oči.

 

Bujrum namore.

 

Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE