Objavljeni rezultati istraživanja „Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije“

Objavljeni rezultati istraživanja „Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije“

MediaSfera

 

U Sarajevu se predstavljeni rezultati istraživanja „Nevidljivo nasilje: Priče iz redakcije“ koje je pokazalo da novinari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosovo obavljaju posao u uslovima diskriminacije, cenzure i otvorenih pritisaka, koji rezultiraju autocenzurom.




U istraživanju je učestvovalo 50 novinara zaposlenih u javnim, komercijalnim i neprofitnim medijima, a rađeno je od januara do maja 2018. godine, objavio je Radio slobodna Evropa.

 

Većina novinara koji su pristali da odgovaraju na pitanja zatražila je da budu anonimni, što prema oceni istraživača dovoljno govori o tome koliko se suočavaju sa strahom prilikom obavljanja svog posla.

 

„Uglavnom su nam govorili da je situacija ista u svim zemljama – plate, sa kojima nisu zadovoljni, ili nemaju stalni ugovor, ili su honorarci. Samim tim se onda ne poštuju do kraja sva ona njihova prava koja su zakonom propisana“, rekla je novinarka iz Crne Gore Milica Bogdanović.

 

Prema njenim rečima, posebno je zanimljivo to što su novinari davali ocenu tri ili četiri, kada su odgovarali na pitanje kako bi ocenili slobodu izveštavanja od jedan do pet.

 

„Bilo je dosta primera ljudi koji su govorili da imaju jako dobar odnos sa urednicima i da taj interni pritisak i pritisak raznih interesnih grupa oglašivača nije direktno na njih, nego da to nekako dođe indirektno, preko menadžmenta ili urednika“, rekla je ona.

 

Biljana Sekulovska, novinarka iz Makedonije kazala je da je posebno zabrinjavajući finansijski položaj medija koji su plaćeni od sto do trista evra.

 

„To su honorari, nisu prijavljeni. Novinari su svesni toga, ali se boje da će izgubiti svoj posao i zato su prinudjeni da ćute. Ali, mladji novinari su insistirali da pričaju, sa imenom i prezimenom. Ja mislim da je progresivna snaga u Makedoniji u mladosti“, ocenila je Sekulovska.

 

Novinarka sa Kosova Una Hajdari kazala je da je sloboda izražavanja poslednjih godina bolja, jer je stvorena atmosfera da je dozvoljeno da se kritikuju i najviši političari.

 

„Ne naravno na javnom servisu, ali u svim drugim medijima, a da ne dolazi do nekih reperkusija za novinare“, rekla je Una Hajdari.

 

Problemi s kojima se suočavaju sve zemlje jesu i slabi sindikati, nedovoljno fokusirana novinarska udruženja i generalno nezadovoljstvo zbog situacije u kojem se novinarstvo nalazi.

 

U Bosni i Hercegovini zabrinjavajuće je to što je sve manje medija koji nisu pod uticajem političkih struktura, rekla je novinarka Nidžara Ahmetašević i dodala da je kranje vreme da se nešto promeni u novinarstvu.

 

„Ta promena sigurno neće doći izvana, ta promena neće doći sa stranim donacijama – kako je pokušano pre dvadeset i više godina, ta promena naprosto mora doći iz nekog drugog pravca. I to nije promjena koju će doneti novac, to je promena koju će doneti drugi način razmišljanja i hrabriji novinari, bolje obrazovani i bolja škola novinarstva, koju mi, nažalost, nemamo“, poručila je Nidžara Ahmetašević.

Izvor: NUNS