Fejsbuk i grad: Kada vile postanu beskućnici, čovečanstvo će se ugušiti

Fejsbuk i grad: Kada vile postanu beskućnici, čovečanstvo će se ugušiti

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Fotografija: Marija Ćalić

 

 

Dodijalo mi je da pišem o ružnim stvarima. Želim da pišem o lepom kao što su, na primer, bajkalske šume – guste, mirisne, kedrove. Senovite i tajanstvene, kako na ilustracijama bajki tako i u stvarnosti, skrivaju puteve do najbogatijih nalazišta kamenog uglja i gvožđa. U njihovim deblima stanuju vile, koje pomrse korake i zamađijaju pamćenje svakom pohlepnom čoveku koji poželi da otme ta blaga; koji u svojoj oholosti ne prizna neprikosnoveni suverenitet šume. Samo onaj koji pogne glavu i ponizno i čista srca zamoli vile, vilenjake i ostale čuvare šume za pommoć, naći će izlaz, a možda i blago među drvećem.

 

Tako kaže bajka.




Racionalna ljudska pamet, pak, kaže: ravnaj se prema zakoima sveta u kome si. U slučaju bajkalskih šuma, to znači osluškivati prirodu, ne unositi svoju gradsku logiku jer ona tu ne funkcioniše. Poštovali vi šumu i sledili njenu ćud zato što ste pažljivi posmatrač, ili zato što verujete da vam vile daju znake, na isto se hvata – spas i dobitak mogu se zadobiti jedino u poniznosti prema sili većoj i moćnijoj od čovekove.

 

Eh da, nije čovek na vrhuncu lestvice tvoraca ovog univerzuma. Ali, zato je rušitelj par excellence. Kineski preduzetnici, koji su dobili na 49 godina korišćenje bajkalskih prirodnih resursa (nadam se, ne svih), nemaju vremena da osluškuju šume, a mislim i da ne veruju u vile. Šta će njima da razumeju šumu i njene ćudi, kad za tih 49 godina mogu da se okoriste uništavajući je, što je mnogo jednostavnije? Rudnici kamenog uglja i gvožđa više nisu skriveni.

 

Veliki kamioni lako stižu do njih prolazeći kroz groblja kedrova. Za samo nekoliko dana, džinovske mašine su nekadašnju senovitu šumu pretvorile u ravnu, lako prohodnu pustinju, a posečena debla će biti iskorišćena kao ogrev i graevinski  materijal. Čist ćar. Šta se desilo sa šumskim životinjama i vilama, ne znam. Verovatno su izbegli u neku drugu šumu. I ljudi i životinje odlaze iz svojih domova u daleke svetove kada se nad njih nadvije pošast, pa što ne bi i vile.

 

Mene više zanima nešto drugo a to je, šta će učiniti na zimu vetrovi i duboki minusi, u pustinji u kojoj nijedno drvo nije ostalo? Da li će kamen pucati od studi?  Da li će vetrovi biti dovoljno jaki da sruše ulaze u nove rudnike? Volela bih da budu. Volela bih da se vile i vilenjaci dignu u pohod kao u „Gospodarima prstenova“ i da izbace pridošlice iz njihovog sitnotgovačkog arogantnog i umišljenog sveta pravo u sfere večnog straha. Bojim se, samo, da je to malo verovatno, jer vile uglavnom ni ne vidi onaj koji u njih veruje.

 

Ne pitam se samo ja kakve će biti posledice uništavanja jednog ekosistema. Pitaju se i stanovnici Bajkala:

 

 

Protestvuju baš kao i stanovnici beogradskog Petlovog brda koji već danima zaustavljaju svoje svakodnevne živote da bi pokušali da zaštite vitka stabla parka „Borići“ od seče koju sprovodi gradska uprava, da bi raščistila teren za izgradnju nove petlje. Umesto nekadašnjeg parka, na novim snimcima se vidi ledara sa po kojom tužnom, zbunjenom pticom koja ne zna gde su joj nestali i dom i ptići. I, mada su obe seče koje pominjem organizovane na nivou višem od individualnog, problem je ipak nastao i održava se u svesti oičnog, prosečnog ljudskog bića.

 

Jer, koliko se dvorišta popločava, pošto je travu „teško održavati“! Kako je malo ozelenjenih stanova, jer „biljke su zahtevne“! Običan, prosečni čovek ne želi da bude deo prirode kako to poručuju rana verovanja jer je, zaboga, prevazišao takvu svest; ali nije ni gospodar iz Biblije.

 

Sećate li se Postanja?

 

  1. Knjiga Mojsijeva – 1. glava

 

28. blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zvjerinja što se miče po zemlji. (Moj. 6, 1. 1.Moj. 9, 1. 1.Moj. 9, 7. 1.Moj. 35, 11. 3.Moj. 26, 9. Psal. 127, 3.Psal. 128, 3. Isa. 45, 18. 1.Tim. 4, 3.)

 

29. I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu. (Jov 36, 31. 136, 25. Psal. 146, 7.Dela. 14, 17).

 

30. A svjemu zvjerinju zemaljskom i svjema pticama nebeskim i svjemu što se miče na zemlji i u čem ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.

 

Dobar gospodar nije onaj koji isposti svoje imanje do beskorisnosti ostavljajući svoju decu bez ičega, već je to onaj koji neguje, oplođava i razmnožava to što mu je dato.  Ali, ne obiluje čovečanstvo tim brižnim gospodarima iz Postanja. Mnogo je više grabežljivaca koji kao termiti tamane sve čega se dokopaju, ostavljajući pustoš za sobom. Neko uništi celu šumu  jer mu se tako može, neko njivu koju zaseje GMO semenom da mu bogato rađa nekoliko godina dok se ne isposti (ali ko će da razmmišlja unapred?), a neko samo svoju okućnicu jer se s pločica lakše skida sneg. Posledice su različitih razmera, ali je princip isti.

 

Iskreno, meni tu ništa nije jasno. Ne razumem kako iko može da misli da bez prirode  može da se živi. Kako? Šta će jesti, šta će disati?

 

Aha, možda sam našla loš primer, ne verujete u Bibliju? Pa, ok. Možda ne verujete ni u vile, to je sasvim legitimno. Samo, ako vile postanu bskućnici, celo čovečanstvo će se ugušiti, pa i vi.

 

A ja opet ne pisah o lepom, već ponovo o bahatoj ljudskoj gluposti.