ŠKURIN : Pavlos i Spiros vs Budo

ŠKURIN : Pavlos i Spiros vs Budo

 

MediaSfera

 

Piše: Ksenija Matović

Foto: Ksenija Matović

Foto i video : Internet

 

 

I dok pozno proljeće lijeno uplivava u nagovještaj raskošnih kolura ljeta, uzbibaju se barke, ljudi i gradovi.

 

Tim redom.




Najviše gingulaju tarace.

 

Neke zbog Pavlosa i Spirosa, a  neke bome zbog Buda.

 

Pavlos i Spiros su konobari u jednoj od grčkih taverni.

 

Taverna nevelika, skromna, miriše na limun, školjke i vruć vjetar.

 

Pavlos i Spiros nose lijepe, uredne uniforme i razoružavajući osmijeh.

 

Imaju oko jastreba i noge Huseina Bolta.

 

U znak dobrodošlice, gostima plešu hasapiko.

 

 

Gosti sjede kao u Karnegi Holu.

 

Zbrinuti poput kengurove bebe, mašu rukicama samo kad požele aplaudirati.

 

Budo, Pavlosov i Spirosov kolega, radi u svim crnogorskim 3M ( metal, mermer, mesing) kafanama, koje je dizajnirao vlasnik.

 

Osim dizajnom enerijera i eksterijera, vlasnik se u slobodno vrijeme bavi građevinarstvom, ispunjavanjem tiketa u sportskim kladionicama i benčom.

 

 

Budobar

 

Budo nema slobodno vrijeme.

 

Budo nosi uniformu sa epoletama ( dizajn vlasnikove supruge) kao da radi u Panamu, ili makar flotili Karibijan kruzera.

 

Budo ne pleše, ali zato goste dočekuje na volej, a ispraća s nogom u pozadinskom vokalu.

 

Gost nikada nije u Budovom rejonu, već u rejonu njegovog kolege Buda.

 

Ukoliko gost bude imao sreće, da ga Budo nakon 37 minuta boravka u sasvim praznoj kafani ugleda, Budo će do stola putovati bar 16 i po minuta i esperantskim odizanjem obrva upitati za porudžbu.

 

I dok gost drhtavim glasom poručuje najskuplje obroke i probrana vina, ( što naravno, prethodno nije imao ni u primisli da učini), kako bi odobrovoljio polubožansko biće i suverena neba i mora, Budov pogled bludi pučinom.

 

Ljetnja porudžba u Budobaru

 

Najzad, kada nakon 35 minuta, Budo, sa sve pogledom uprtim u pučinu i hodom Džona Vejna, gostu donese sve što ovaj nije poručio, čovjeku koji je već maka sa živcima, protest ne pada na pamet, jer..šta ako Budo skrene pogled s pučine na njega.

 

Bolje mučat.

 

Nakon pristojnih uru i po, gost bi htio platit račun,  pa  započinje proces  mahanja  rukama u Budovom pravcu, čilo i snažno  kao na sletu u čast druga Tita,  što nipošto nije mudro.

 

Da bi Budo ugledao gosta, gost bi trebalo da zapliva ka pučini… ukoliko Budov pogled nije uprt ka gradu.

 

A obično jeste.

 

Ostale kolumne Škurin možete čitati OVDE