Veče Betovenovih varijacija u Galeriji SANU

Veče Betovenovih varijacija u Galeriji SANU

MediaSfera

 

Foto: Radivoje Davidović

 

Nemački pijanista Andreas Šonhage odrzace 24.maja, u 18 časova,  u Galeriji SANU veče Betovenovih varijacija. Na programu su: Eroika vrijacije op.35 i Diabeli varijacije, C-dur,  op. 120.




Diabeli varijacije nisu samo poslednja kompozicija koju je Betoven komponovap za klavir, već jedno od najznačajnijih dela muzičke istorije. Ovo delao sačinjeno od 33 varijacija na temu Dijabelijevog valcera predstavlja kako tehničiki tako i muzički veliki izazov za svakog pijanistu.

 

Anton Diabeli (Anton Diabelli), austrijski muzički izdavač i kompozitor, 1819. godine odlučio je da pokuša da objavi jednu neobičnu zbirku varijacija. Napisao je valcer i poslao ga svim važnijim austro-ugarskim kompozitorima tog vremena, kako bi svako od njih napisao po jednu varijaciju. Odazvalo se 50 kompozitora, među kojima su bili i Šubert i List, kao i Černi, koji je bio zadužen za Kodu. Diabeli je uspeo u svojoj zamisli, tako da su ove varijacije objavljene pod nazivom „Vaterländische Künstlerverein“.

 

Betoven je, takođe, napisao varijaciju, ali ne jednu, nego 33, tako da su one posebno objavljene 1824. godine, pod nazivom „Diabeli varijacije“ i postale izuzetno popularne.

 

Erika varijacije,op 35 Betoven je komponovao 1802. godine na svoju omiljenu temu koju je koristio u nekolkiko svojih dela. Prvi put se ta melodija pojavila u nekoj baletskoj muzici, drugi put u nekom valceru, zatim u veličanstvenim klavirskim varijacijama i ne smatrajući je istrošenom, već naprotiv sve milijom i značajnijom, na kraju joj je dao glavnu ulogu u finalu „Eroike“.

 

Priča o njenom nastanku veoma je poznata. Prvobitno je bila zamišljena kao oda Napoleonu, za koga se do samokrunisanja za cara verovalo da pronosi Evropom ideje francuske revolucije. Kada se Napoleon je krunisao za cara, slobodoljubivi i do srži demokratiji naklonjen Betoven delo je preradi u veliku simfoniju, dajući joj moto U spomen na jednog velikog heroja.

 

Andreas Šonhage rođen je u Kelnu, studirao je na Hochshule u Diseldorfu, gde je i 1992 godine magistrirao. Od tada je docent na univerzitetu u Kelnu na odseku za klavir.  Dobitnik je inetrneationalne nagrade „Palma de Oro“. Pored solo karijere traženi je korepetitor i kamerni muzičar i svira u klavirskom duu sa Tamarom Koročkin Šonhage.

 

Izvor: MediaSfera