Dr Aleksandar Mrđen: Knjiga kao lek

Dr Aleksandar Mrđen: Knjiga kao lek

MediaSfera

 

 

Piše: Jasmina Vujadinović

 

 

„Potrebne su nam takve knjige koje na nas deluju kao nesreća, koje nas teraju da patimo kao da smo izgubili nekog koga smo voleli više od nas samih, knjige koje nad teraju da se osećamo kao da smo na ivici samoubistva ili da smo izgubljeni u šumi udaljenoj od bilo kakvog ljudskog staništa. Takva knjiga treba da bude sekira kojom razbijamo zaledjeno more u nama“, pisao je Kafka. 




U epidemiji mentalnih bolesti, umesto antidepresiva knjiga može da bude, možda i pravo rešenje u borbi sa tugom. Upravo o ovoj temi – o biblioterapiji, razgovaramo sa dr Aleksandrom Mrdjenom iz Novog Sada.

 

 

-Knjiga je ili trivijalizovana u klišeima pomodarstva i snobizma ili je iznegirana. A ona je, zapravo čovekova potreba, kao disanje, kaže dr Mrdjen, specijalista pneumofiziologije i kliničke farmakologije, te osnivač Udruženja za ekspresivnu terapiju (biblioterapiju)  i predavač medicinskih predmeta u više zdravstvenih ustanova u Novom Sadu.

 

Šta je biblioterapija? 

 

-Biblioterapija je vid ekspresivne terapije (ekspresija – izraz)  u koju se ubrajaju i terapije pisanjem, plesom-pokretom, slikanjem, muziciranjem, psihodrama, koje se zajedno mogu nazvati i art terapijom. Ove metode su pomoćni postupci u lečenju kod osoba sa emotivnim i psihološkim poteškoćama, ali se mogu primenjivati i nezavisno od toga. Biblioterapija koristi knjige kako bi korisnik, proradom odredjene literarne teme, preko identifikacije došao do sopstvene katarze.

 

Da li je Vaš koncept knjigoterapije po nečemu jedinstven? 

 

 

-Jeste. Polazeći od navedene postavke, bibliotetapija-knjigoterapija kao posebna metoda, zapravo ima bitno drugačiji pristup. Iako je zadržan termin terapija, ona samo implicira potrebu da se preispituju spoznate poteškoće, jer se učesnik nikako ne svodi na pacijenta. Inače, teme se biraju iz različitih domena, prema afinitetu, a svaka je orijentisana prema očekivanim aktuelnim egzistencijalnim pitanjima svakodnevice. Literarni odabir, kao predložak za rad, izlazi iz okvira lepe književnosti i uključuje literaturu iz psihologije, antropologije i drugih oblasti. Radionice biblioterapije su uobičajeni vid rada, ali ne i jedini.

 

Šta se postiže „ishranom uma“ putem pisane reči, osim spoznaje, odnosno da li na taj način mogu da se reše ili preduprede neki zdravstveni problemi? 

 

-Kroz sretno iznadjene teme i literaturu postiže se zamena nesvrsishodnih, pa i štetnih obrazaca, novoustanovljenim načinima rezonovanja. Pritom, tema nije samo iz kvalitetne beletristike, već i iz drugih oblasti, što čini tako jedan eklektički kontrapunkt, koji može dovesti do drugačijih rezonovanja i dobrih rešenja za pojedinca.

 

U kojoj meri se postiže psihofizičko „prekomponovanje“ pojedinca putem biblioterapije? 

 

-Geteovo delo „Patnje mladog Vertera“ nagnale su neke mlade ljude u to vreme da sebi oduzmu život. Drugi primer je Selindžerov roman „Lovac u raži“, čiji su primerci pre više decenija bili nadjeni na mestima na kojima su izvršena ubistva. Ipak, pomenuta dela predstavljaju klasiku svetske baštine, tako da pojedinačni slučajevi reakcije na knjigu, nisu shvaćeni kao problem opšteg dejstva.