Fejsbuk i grad: Hej, roditelju (vokativ), quo vadis?

Fejsbuk i grad: Hej, roditelju (vokativ), quo vadis?

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Fotografija: Marija Ćalić

 

 

Pitala sam se je li autoru radne sveske iz maternjeg jezika za 5. razred zaista samostalno došla ideja da navede stihove pesme Marine Tucaković koju izvodi Ceca Ražnatović, ili je to novi vid marketinga, podrška određenoj supkulturi?




SAD imaju ministarstvo za negu i zaštitu američkog imidža. Možda se zove i malo drukčije, više se ne sećam tačnog naziva. Zadatak tog ministarstva je da održava i razvija naklonost sveta, ali i domaćeg stanovništva, prema američkom načinu života. Ne znam koji su u ovom trenutku štićenici tog ministarstva, ali sećam se da je u jednom periodu, pre nekih petnaestak godina kada sam prevodila tekst o tome, njegovu podršku uživala Britni Spirs. Uz to što je pevala i igrala, Britni je reklamirala američke proizvode, odlazila u posete američkim školama po svetu… Posle se i malo razvodila, napijala, sudila, gutala tablete, vozila kola bez dozvole, ali to već nema nikakve veze s ovim ministarstvom, već sa nemogućnošću mlade žene da izdrži život krave koju svi muzu a niko je ne hrani (emotivno). Koliko se sećam, bila je osuđena i na godinu dana zatvora jer je udarila čoveka vozeći bez položenog vozačkog ispita.

 

Zato mi je bilo palo na pamet, ima tu izvesnih sličnosti; možda i u Srbiji postoji neko ko je odlučilo da neguje i razvija naklonost domaćeg stanovništva – a možda i sveta, npr. stranih gostiju iz Bugarske i tih istočnijih zemalja – prema našem načinu života, tako što će podržavati lik i delo tima Svetlana Ražnatović & Marina Tucaković?

 

 

To mi je bila prva pomisao, ali brzo sam je odbacila. Kao prvo, tandem Tucakovićeva & Ražnatovićeva je zaista suviše popularan da bi im bio potreban ovakav marketing. Kao drugo, takvo razmišljanje  i postupanje bi ličilo na Amerikance, ali ne i na Srbe. Ma kakvi, suviše je ovo rezonovanje logično za srpsku stvarnost.

 

Naš priznati lingvista čestog srpsko-crnogorskog prezimena koje je poznato koliko i Cecine pesme (doduše ne po njemu), Vlado Đukanović, kao primere za vokativ naveo je stihove pesama: YU grupe i Bore Đorđevića, muzike svoje mladosti; dobrog (mada već vremešnog) večitog dečka Bajage; „Srpske Majke“ Svetlane Ražnatović (to je valjda ono što slušaju mladi?). Pregled srpske popularne muzike od sedamdesetih do danas. Za svakog ponešto: ako ima neki polaznik večernje škole koji se opismenjuje u svojim šezdesetima, za njega je YU grupa; za ove mlađe – Ceca. Ili, domaći za celu porodicu, za svakoga ponešto: za dedu i babu YU grupa i Bora; za mamu i tatu: Bajaga; za učenika: Marina Tucaković sa Cecom. Takav pristup doprinosi jačanju porodice koja je u Srbiji postala ugrožena, OK. Samo, tu me nešto zbunjuje – zar ne bi trebalo da škola malo doprinese i obrazovanju učenika, a ne da podilazi populizmu?

 

Da se razumemo, to što stihove na koje udžbenik skreće pažnju dece interpretira Ceca, uopšte nije ni jedini ni najveći problem (inače, pevačica i ja istog datuma slavimo rođendan, pa mi je nekako simpatična, nemam srca da je opanjkavam, a ni prostora – za to bih morala da napišem poseban tekst).

 

Treba imati i razumevanja prema autoru udžbenika; on je sada u godinama kad se kod muškarca uvećaju i žal za jedrinom i tolerancija na protetiku a, ma koliko bio profesionalan, nijedan autor ne može da amputira svoj ukus od svog dela. Veći problem je što slika koju ti stihovi prenose, namenjena odraslima, ama baš nimalo nije vaspitna. Još veći problem je neobični Borin vokativ „AVIONU slomiću ti krila“. Zar ne bi trebalo da deca prvo nauče kako je pravilno, pa tek posle da se susreću sa izuzecima, varijantama, itd? Ali, ni to nije najveći problem.

 

Najveći problem je što je ceo internet zasut fotografijama ovih ne baš primerenih navoda iz vežbanke za 5. razred, kao i komentarima; roditelji klikću emotikone koji se smeju, plaču i besne; kukaju, prave se duhoviti ili prete u prazno; i – ne čine ama baš ništa u prilog obrazovanja svoje dece. Zato, evo vam za kraj jedan primer vokativa:

 

Dragi roditelji, ako se protivite nekom delu školskog programa, ako ne želite da vam deca u 5. razredu obrađuju stihove Marine Tucakovič, ili da u nižim razredima osnovne škole uče ko sme a ko ne sme da dira njihove polne organe, ili da u obdaništu boje bojanke sa crtežima na kojima su čike na štiklama, ne trošite svoju energiju na lažno protestvovanje po Fejsbuku! Obazložite svoje stavove, učestvujte u Savetu roditelja, obratite se Ministarstvu prosvete i, pre svega, razgovarajte sa svojom decom, volite ih, vaspitavajte ih! Jer, naša deca su naša odgovornost. Kad smo ih rodili potpisali smo obavezu pred Svemirom i Postojanjem da ćemo im omogućiti da porastu u ostvarene, slobodne ljude. Ako to ne uspemo, možemo imati izgovora koliko god hoćemo, ali svi će zvečati kao prazna klepetala.

 

Knjige Milice Cincar-Popović možete naručiti OVDE