Fejsbuk i grad: Kontrejls vs. kemtrejls

MediaSfera

 

Analogni Sunčev smiraj
                          Tajler Martin

Nad širokim poljima,

Obojeno nebo izgrebano je tragovima aviona;

Planine i drveće spavaju.

 

 

 Na treperavim ekranima, dodala bih uz to, slike išpartanog neba i znaci uzvika; strah ne miruje.

 

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Fotografije: Marija Ćalić, Pixabay

 

  

Kemtrejls (chemtrails) ili kontrejls (contrails)? Šta nam šara nebo – hemijski tragovi toksina koji se izbacuju iz aviona, ili tragovi vodene pare koja nastaje kao jedan od glavnih proizvoda sagorevanja goriva? Vruća tema već nekoliko godina, ove sedmice je bila hit na internetu.




Mejnstrim naučnici tvrde da je strah od kemtrejls apsurdan, jer čak i ako se otrovi izbacuju, oni se rasprše i postaju bezopasni dok stignu do zemlje. Ekološki borci zasipaju internet fotorafijama kariranog neba, uz tvrdnju da se kemtrejls lako preoznaju jer se razlažu znatno sporije nego kontrejls (tragovi vodene pare) i da aluminijum izbačen u atmosferu ostaje podjednako štetan i kad pada s velike visine.

 

Ali, zašto bi neko trošio novac i gorivo da prosipa aluminijum iz aviona? Oni pragmatični tvrde da je to način na koji zemlje s visokim standardom rešavaju problem toksičnog otpada; kao npr. kad otkos iz vaše bašte prebacite preko plota u dvorište neurednog komšije, nadajući se da od svog đubreta neće primetiti kako ste mu dodali i vaše. Ili, zato što ste mu platili da se on bakće s vašim otpadom.

 

Oni skloniji teorijama zavere ili razmišljanju „van kutije“ tvrde da se radi o novom načinu vladavine svetom. Raspršene čestice menjaju klimu, a „ko ovlada klimom, vladaće svetom“, rekao je Džon F. Kenedi. Tu je i HAARP da mu pomogne. Uz to, mada je samo aluminijum dovoljan da izazove autoimune i neurološke bolesti, prema zagovornicima ove verzije raspršuju se i razne klice, pa se tako otvaraju tržišta za ispitivanje novih lekova i prave se nejake, bolešljive, poslušne nacije.

 

Slede objave na internetu. Snimci kemtrejls, tajni govori poznatih državnika, upozorenja od strane nepoznatih naučnika koji su dočekali svojih 5 minuta slave s jedne strane i arogantna ismevanja od strane onih koji su već etablirani s druge… A sve uz obavezni znak uzvika u naslovu ili komentaru. Pun Internet uzvičnika i velikih slova! Pun Internet agresije koja je štetna koliko i aluminijum u vodi i vazduhu. Agresija izjeda dušu, ali i razum. Nema logike u agresivnom uzvikivanju parola. Ne znam u kojoj  se meri rupe u duši i razumu prenose na telo, ali zaboga ljudi – ako mi zaista neki nepoznati letači truju telo, nemojte mi vi trovati um. Pustite me da razmislim. Dosta vike. Shut up.

 

Društvene platforme su veliki izduvni ventili. Ako mi se nešto ne dopada, napisaću to na svom profilu i svi moji verni prijatelji će lajkovati, a ja ću imati sasvim zadovoljavajuću iluziju da sam nešto učinila, iako se ništa nije promenilo. Ako me nešto boli, ako me nešto ljuti, ako me nešto ili neko zloupotrebljava… Zašto bih se brinula? Tu je Fejsbuk, da reagujem na sve što me pritiska. Koliko god hoću glasno i agresivno jer pas laje, vetar nosi.

 

 

 

 

Dobro, ali ako želim da me ljudi čuju, da moje reči nešto pokrenu? Ne, Fejsbuk sasvim sigurno nije mesto za delanje. Za to služi stvarni život, u kome nije dovoljno biti glasan, već treba i da znaš nešto o onome o čemu govoriš.

 

O avionskim tragovima na nebu znamo da nastaju zato što se vodena para, kao jedan od produkata gorenja, trenutno kondenzuje u kristale leda koji rasipaju sunčevu svetlost i tako „seku“ nebesko plavetnilo. Koliko dugo će se beli trag zadržati zavisi od više faktora, ali pre svega od visine na kojoj avion leti kao i od vazdušnih strujanja. Da ne biste pomislili kako su samo automobili zagađivači, naravno da nas i avioni truju. Uz vodenu paru, iz motora izlaze i ugljen-dioksid, formaldehid i razni drugi gasovi kojima nije mesto u našoj atmosferi.

 

Što se tiče toksičnih supstanci koje se namerno izbacuju iz aviona – pa, to čovečanstvu nije nepoznato. Taj metod je korišćen i za hemijsko i za biološko ratovanje; i jedno i drugo je, koliko ja znam, sada zabranjeno raznim međunarodnim sporazumima i konvencijama. Ipak, baš nedavno smo čitali o hemijskom napadu u Siriji. Ne znamo jesu li te vesti tačne, ali zato znamo da je svest o mogućnosti upotrebe hemijskog oružja ne samo prisutna, već i da se koristi za zastrašivanje i propagandu. Ako verujemo da će neko voditi rat tako što će iz aviona bacati otrove plikavce na žive ljude, zašto ne bismo verovali i da će neko drugi voditi politiku tako što će iz aviona bacati svoj otpad?

 

 

 

 

Ne, nije to stvar vere u teorije zavere, već je to stvar morala. Časnom čoveku je nepojmljiva laž. Lopovu je nepojmljiva istina. Ko je danas u većini – časni ljudi, ili lopovi? Gde je istina? Ja ne znam. Švedske vlasti su prihvatile stvarnost kemtrejls. U Hrvatskoj, grupa građana se bori zakonskim sredstvima protiv zagađenja. Naravno da takvih primera ima više, ovo su samo oni koji su mi poznati. Moje glavno pitanje nije jesu li kemtrejls stvarni i ako jesu, koliko su toksični. Moje glavno pitanje glasi: delamo li iz straha, kada životna pitanja koristimo kao gorivo za šarene plamičke Fejsbuka?

 

Knjige Milice Cincar-Popović možete naručiti OVDE