Nova MAPA SRBIJE od podataka koje ona donosi zavise VAŽNE ODLUKE

Nova MAPA SRBIJE od podataka koje ona donosi zavise VAŽNE ODLUKE

 

Srbija će uskoro dobiti mapu voćarskih kultura, koja će precizno prikazivati u kojim opštinama su najveći prinosi nekog voća, a na osnovu toga ubuduće će biti dodeljivane i državne subvencije proizvođačima.




Mape za sve opštine trebalo bi da budu gotove do 2020. godine. Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da će Srbija biti podeljena na devet makrorejona za koje će biti objavljene preporuke gde je najbolje posaditi koje voće. Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu, Beogradu i Čačku u saradnji sa Ministarstvom izrađuje ovu kartu plodnosti za čitavu Srbiju, a Keserović očekuje da će posao biti gotov za tri godine.

 

– To će biti preporuke na osnovu meteoroloških podataka, temperature, količine padavina, kao i nadmorske visine, te vrste zemljišta. Naravno, ne možemo mi ljudima zabraniti da nešto sade, ali možemo ih upozoriti da ne prave greške. Na primer, rizik je saditi kajsiju i breskvu na nadmorskoj visini ispod 170 metara jer mraz može lako da je uništiti, kao što se to upravo desilo u Vojvodini – rekao Keserović, koji je i tvorac ove ideje.

 

 

 

“Poljoprivrednoj azbuci” posebno se raduju malinari zapadne Srbije, smatrajući da će tako konačno doći do neophodnih subvencija koje su prethodnih godina “neopravdano” odlazile u krajeve gde “crveno zlato” ne uspeva.

 

– Kamo lepe sreće da se kartom plodnosti poljoprivrednog zemljišta država pozabavila još pre šest-sedam godina jer nam se ne bi dogodila gotovo propast sa proizvodnjom i cenom maline. Naime, Vojvodina i Mačva su uz dobre subvencije podigle ogromne zasade maline, ali njihova zemlja daje malinu dve do tri godine, a naši malinjaci su u stanju da to voće proizvode i po 15 godina. Naravno da je onda, zbog takvog „bombardovanja“ proizvodnje, moralo doći do stropoštavanja cene i kvaliteta maline i što su tradicionalni malinarski krajevi gubili tržište i prihod. To bi bilo isto kao kada bih ja zasadio 10 hektara soje i imao 10 odsto uspešnosti prinosa, a pre toga dobio stopostotnu subvenciju države – priča za „Blic“ Dejan Dobrivojević iz Valjevske Kamenice, dobitnik ovogodišnje nagrade Valjeva za poljoprivredu.

 

 

 

Taj grad, inače, među prvima je u Srbiji uradio kartu plodnosti zemljišta sa preporukama za gajenje određenih kultura i po njoj se dokazalo da malina i kupina uspevaju u ogromnom procentu.

 

– Ove sušne sezone, naravno uz sistem navodnjavanja i svu agrotehniku koju primenjujem već 15 godina, dobio sam nepunih 10 tona maline i 5.200 kilograma kupine. Jer je mapa pokazala da smo mi područje gde malina uspeva sa 60-70 odsto, a kupina sa 80 odsto. Naravno da ja neću gajiti i očekivati subvenciju za breskvu, jer to treba da dobije moj komšija u Pričeviću gde analize pokazuju da to voće može da uspe i donese prinos, ili vinova loza u Miličinici. Ali tako treba da bude u celoj državi, ako želimo opstanak poljoprivrede i ravnomeran regionalni razvoj – smatra Dobrivojević.

 

Po mapi pomoć i 100 odsto

 

Predstavnici gradske vlasti u Valjevu kažu da će subvencije deliti na osnovu mape.

 

– Tamo gde je karta potvrdila da neke voćarske sorte uspevaju mnogo bolje, oni će imati čak i do 100 odsto podsticaja, a tamo gde to nije slučaj voćari mogu biti stimulisani samo do 30 odsto. Zato nam sada predstoji upoznavanje poljoprivrednika sa preporukama iz karte plodnosti zemljišta, a više od hiljadu primeraka i brošura podelićemo u valjevskim selima – kaže pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Izvor: Blic