Lažne vesti – novo lice propagande

 

Na debati „Lažne vesti – novo lice propagande“, održanoj sinoć u Francuskom institut u organizaciji srpske sekcije Međunarodne unije frankofonih novinara, o fenomenu lažnih vesti govorili su Boško Jakšić, Slobodan Marković i Boško Čolak Antić.




-Lažne vesti su kao lažni Guči ili lažni Patrik Filip. Napravljene da izgledaju kao prave. Oni koji ih kreiraju nisu ništa drugo do falsifikatori maskirani u propagandiste, mada mislim da između jednih i drugih postoji kapitalna razlika. Tvorci lažnih vesti i spinova mnogo su opasniji od proizvođača lažnih tašni i lažnih satova. Njihov posao je da čitave zemlje zavedu na pogrešan trag, da prikriju svoje političke promašaje i neispunjena obećanja, da spreče istražitelje korupcije, da blokiraju istinu, smatra Boško Jakšić.

 

Kako je upozorio, problem je što se industrijska poizvodnja lažnih vesti danas pretvorila u eksplozivni socijalni fenomen iza koga stoji populistička iternacionala u nastajanju.

 

-Lažne vesti postale su omiljena mantra Donalda Trampa koji ih je koristio i koristi kao alatku da bi omalovažio protivnike, okupio sledbenike i ponajviše diskreditovao glavne američke medije koji istražuju njegovo predsednikovanje. Tramp ne govori samo o lažnim vestima, već sebi ne naklonjene medije definiše kao lažnu vest, što je direktan atak na slobodu. Kada se tako ponaša neko  ko se predstavlja kao lider slobodnog sveta ništa neobično što dobija mnogo sledbenika, smatra Jakšić.

 

Raste broj lidera koji lažne vesti koriste kao opijat za narod tamo gde je iskrivljeno prikazivanje stvarnosti politički poželjno, konstatova je Jakšić.

 

. Lažne vesti su omiljeni instrument manipulativnog vladanja. U svetu raste broj lidera koji lažne vesti koriste kao opijat za narod tamo gde je iskrivljeno prikazivanje stvarnosti politički poželjno, a to je posebno uspešno u zemljama slabašnih medijskih sloboda. u takvim zemljama, od Filipina, preko Sirije, do Srbije lažne vesti koriste zvanične kanale, tako da su društvene mreže jedino sredstvo da se one razotkriju i suprodstavi im se.

 

Urednik novinske agencije Beta Slobodan Marković je, govoreći o situaciji u Srbiji u toj oblasti, podsetio na 6. oktobar 2011. kada je RTS objavio a svi srpski mediji preneli da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ubrzo su krenule stidljive izmene vesti, povlačenje i traganje za onim ko je lansirao vest. Čak je i predsednik Nobelovog komiteta na dan kada se objavljuju imena nagrađenih imao potrebu da odgovara na desetine poziva iz Srbije.

 

Takih vesti ima danas mnogo.

 

Marković je ukazao i na to da u televizijskim dnevnicima 70-90 odsto materijala dolazi iz kabineta ministara, ili marketinških agencija koje rade za njih, a nisu proizvod novinara i snimatelja te kuće. Kako kaže dešava se da iz kabineta zovu medije čiji su novinari bili na nekom događaju i traže da se neki deo ne objavi, iako ima i video i audio zapisa, sa obrazloženjem da ministar „nije hteo to da kaže“.

 

Uopšte nije bitno da li je nešto istina ili ne, bitno je da li je uverljivo ili ne, kaže Marković.

 

Boško Čolak Antić podsetio je da lažne vesti imaju dugu tradiciju. Po njegovim rečima Amerika je danas najveći proizvođač lažnih vesti.

Izvor: MediaSfera.rs