Milica Cincar-Popović: Moj slalom od bolesti do zdravlja (21)

Milica Cincar-Popović: Moj slalom od bolesti do zdravlja (21)

Ono si što jedeš, a jedeš ono što si

 

 

Čuo sam da na severu Čukotke… kada temperatura silazi do minus pedeset – šezdeset Celzijusovih stepeni, bez mesa nije moguće preživeti. Meso je, u principu, energija sunca. Biljke su takođe energija sunca. Ali, u tom pogledu meso, da se tako izrazim… meso je jaka hrana. Recimo tako… svih neophodnih mikro elemenata u mesu ima više. A ako je kod čovjeka slaba energetika, tada mu meso u tom smislu daje više životne energije nego biljke.
Sergej N. Lazarev

 

Kakvu hranu jedete, ne treba da zavisi od toga šta o njoj mislite, ili od vaše etike, već od toga šta telo traži. Hrana je radi tela. … Kada se postavi pitanje hrane, tražite odgovor svog tela, sa kojom je hranom zaista sretno. Probajte različite hrane i proverite kako se vaše telo oseća nakon što je pojedete. Ako se oseća živahno, energizovano, fino – to znači da je sretno. Ako vam se telo oseća letargično i mora da se napumpa kofeinom ili nikotinom kako bi ostalo budno, onda nije sretno, zar ne?
…Svaka životinja, svako biće, zna šta da jede, a šta da ne jede. Ljudi treba da su najinteligentniji na planeti, a ne znaju šta da jedu!
Sadguru Jagi Vasudev

 




Salvador Dali piše u svojoj autobiografiji kako mu je, u trenutku kad su  on i Gala bili u egzistencijalnoj krizi, oči otvorio jedan osioni prosjak koji je nabusito odbio milostinju jer ju je smatrao ponižavajuće malom. Kad čovek koji moli za koru hleba izvoljeva, to nije ponos već bahata arogancija. Takvom niko neće udeliti. Tako je shvatio da ni on, Dali, ne sme da gleda s visine one od kojih traži da ga priznaju i uzvise.

 

Zar, kada ocenjujemo i menjamo stvari u koje se ič ne razumemo a tražimo od njih pomoć, ne činimo isto kao taj neinteligentni prosjak? Ni osnovne principe protokola Teri Vals nisam bila upoznala, znala sam o njenom sistemu samo ono što sam pročitala s interneta, a napravila sam svoju varijantu, kako bih je uklopila u svoje principe. Pa dobro, Milice, rekla sam sama sebi, jesu li ti vrane mozak popile? Što trošiš silne pare i mučiš svoje dete da ti nabavlja sve i svašta – zato da bi potvrđivala svoje principe, ili zato da bi se lečila?

 

Obrni-okreni, jedini sistem koji je davao dobre rezultate kod većine pacijenata sa tegobama sličnim mojim, a ne samo u pojedinim slučajevima, jeste protokol dr Teri Vals. Uz to je naučno zasnovan, što je meni važno. Ima ljudi koji bolje reaguju na mistično, njima nesaznatljivo – utišaju se kao bubice i puštaju da to nešto deluje na njima. Ima i onih koji ne mogu da prihvate nešto što  nisu razumeli, spoznali. Ja sam od tih drugih. Teoretski ću usvojiti mnogo toga, ali da upražnjavam mogu samo nešto što je logično i objašnjivo. Protokol dr Vals to jeste. Ne može se tek tako preuzeti sa Interneta; kao što sam već napisala, Internet je veliki sajam na kome se čovek može dobro informisati o svemu, ali da bi dobio alate za rešavanje nekog problema, mora da ih kupi i nauči da ih koristi. Ima i drugih lekara koji su njeni sledbenici i čije se reklame, pošto više ulažu u marketing, pojavljuju na Fejsbuku i Guglu, ali zašto bih tražila pomoć od učenika, kad mogu od učitelja? Odluka je pala: keto-paleo protokol Teri Vals definitivno, ali odistinski, a ne kako su me vodili moje poluznanje i Internet.

 

Naravno, to je značilo da neke stvari moram i da platim. Ipak, bio je tu jedan problem veći od novca: njen protokol podrazumeva organsko meso, a ja – vegetarijanac! Ali, odlučila sam da prvo pročitam sve tri njene knjige, koje sam odmah kupila preko Amazona. I naravno, prvo što sam saznala kad sam počela da ih čitam, jeste da je i ona bila na vege režimu, kao i da meso u njenom protokolu iako preporučljivo nije neophodno, jer se može nadomestiti suplementima. Mleko i  mlečni proizvodi su zabranjeni.

 

Neću ovde opisivati detaljno Terin režim, pa da neko pomisli kako je to dovoljno da bi ga primenio. Ne može biti. Umesto toga, opisaću kako je na mene delovao.

 

Prve strane knjige su me iznervirale. Opet sve skupo i organsko, pomislila sam. Jedna organska paprika 100 dinara – porcija paprika punjenih povrćem i orasima, skuplja od knjige! Za te pare, poješće one mene a ne ja njih, gunđala sam sama sa sobom, pošto nisam imala s kim drugim, ali sam čitala dalje, jer me je radoznalost vukla sve više; počela sam da saznajem stvari o kojima pre nisam imala nikakvu predstavu.

 

Znate li da svoju životnu energiju ćelije dobijaju od mitohondrija? Verovatno znate, to smo učili u školi. Ali, znate li da su se mitohondrije razvile od jedne vrste primitivnih bakterija, jedne od prvih životnih formi na Zemlji? Udružile se sa ćelijama – one od ćelije dobijaju zaštitu, a ćelija od njih životnu energiju. I tako sam saznala da moj daljinski upravljač radi na baterije, a ja na pra-bakterije!

 

Kroz uvide i zaključke Teri Vals, preda mnom se otkrivao novi svet. Ovaj isti, ali sasvim nov, sa drugim uzrocima, drugim posledicama i drugm svrhom. U stvari život, kako ga Teri opisuje, za mene ima mnogo više smisla – a i mnogo se bolje slaže s mojim doživljajem – od onoga kako ga ljudi obično, u svojoj egocentričnosti zamišljaju. Sve je jednostavno i svrsishodno. Ništa na ovom svetu nije beskorisno. I baš zato, i pošto je sve povezano, i mali disbalans može da napravi pometnju negde daleko, na sasvim drugoj strani. Efekat leptira. Čovek je sistem, koji se nalazi u većem sistemu Zemlje, a ona u još većem… Taj niz je beskonačan. I kao što ćelija štiti mitohondriju, tako i čoveka štiti Zemlja, sa svom Tvorevinom. Ako on  izneveri svoju ulogu, trpeće i posledice. Čoveka koji je u skladu sa svojim postanjem, Zemlja štiti i neguje.

 

Dobro, Teri sve to nije baš iznela ovim rečima, ali suština je da ona hranu posmatra kao ono što je kreirano za održanje naše funkcionalnosti, a to znači – zdravlja. Oko 80% našeg imuniteta dolazi iz stomaka. Ako hranu počnemo da biramo umom a ne telom, ako je pretvorimo u otrov neprirodnim uzgojem ili pripremanjem, naudićemo stomaku; preko stomaka dalje, kroz ceo sistem, krajnja posledica će se pokazati tamo gde smo „najtanji“. Efekat leptira. Ako tako činimo sistematski, svakodnevno, godinama… Pokrenućemo procese koji se mogu ukinuti samo ako im se ukine i uzrok, ako nam jelo postane ono što i treba da bude: hrana za telo.

 

U celom postupku koji je Teri osmislila, uloga te male količine organskog mesa i ribe koju preporučuje (100gr dnevno, maksimalno 300 ako ste baš krupni i ješni) nije samo da nam da minerale i proteine u obliku koji će čovek najlakše iskoristiti, već i da obnovi stomak, od koga sve kreće. Kao što kolagen u kremama čuva mladolikost našeg lica, tako kolagen u supi od kostiju pomaže regeneraciji naših creva.  Suplementi su OK, oni mogu da zamene meso i kosti, samo što se postavlja pitanje, ako molimo prirodu za pomoć, šta je prirodnije: pojesti životinju, ili progutati pilulu?

 

Severnoamerički indijanci su pratili krda bizona da bi, kad pleme ostane bez hrane, ulovili onog koji je najslabiji, koji najsporije beži. Koji je najstariji. Oni nisu narušavali tok prirode svojim lovom, već su mu naprotiv doprinosili. Kao homocistein koji čisti naš mozak uništavajući propale ćelije, tako su oni čistili život svog habitata. Ali, kao što je zaglupljeni čovek, bez dovoljno poštovanja prema Tvorevini počeo da ubija i mlade životinje, da istrebljuje bahato, tako je i meni skočila vrednost homocisteina jer nije bilo dovoljno vitamina B12 da ga suzbija; taj preveliki homocistein je počeo da razara po mom mozgu i ono što je bilo funkcionalno i zdravo.

 

Sve ovo je teoretski. A praktično? Pa praktično, meni je miris mesa koje se sprema – smrad. Ukus je prihvatljiv, ali smrdi dok se sprema (osim kad ga Danica spremi), razmišljala sam. Ako moj nos kaže da smrdi, znači da ga moje telo ne želi. Nevolja je što sam od zeleniša i hladno ceđenih ulja, što čini najveći deo režima Teri Vals koji sam već bila počela polako da primenjujem, često bivala gladna. Već posle nekoliko dana nastojanja da sledim taj režim prema njenim konkretnim uputstvima, a ne onako kako sam pre zamišljala „moju varijantu“, počelo je da se dešava nešto neobično – magla oko glave mi se tanjila, neuropatija u stopalima je počela da se povlači, ali moja energija je skakala gore-dole, kao na trambulini. U toku samo jednog dana, od elana da (uz pomoć hodalice) prepešačim pola kilometra, do potpune nemoći da se pridignem iz kreveta.

 

Rešenje koje sam tražila  došlo je sa treće strane. Da sam jednostavnija osoba, mogla sam bukvalno da radim ono što dr Vals kaže i sve bi bilo u redu. Ali nisam, komplikovana sam. Zato je sve ovo i bio slalom a ne prav put. U idućem nastavku ću opisati kako je ta treća strana okončala moju stazu za slalom i pretvorila je u autoput.

 

 

U idućem nastavku: Ono si što jedeš, a jedeš ono što si – II deo

Knjige Milice Cincar-Popović možete naručiti OVDE