Jedan recept, jedna priča: Karađorđeva šnicla

Jedan recept, jedna priča: Karađorđeva šnicla

 

Karađorđeva šnicla je jedan od najpoznatijih specijaliteta srpske kuhinje. Sastoji se iz prženog rolovanog tećeg ili svinjskog mesa punjenog kajmakom, prethodno uvaljanog u izmućena jaja i prezle. Obično se servira sa tartar sosom, limunom, barenom boranijom i pomfritom.




Šnicla je nastala sasvim slučajno kada je jedna gošća restorana „Golf“ daleke 1959. godine tražila čuveni Kijevski kotlet za koji kuvar Milovan Mića Stojanović nije sve potrebne sastojke za pripremu, a nije želeo da naruši ugled restorana. Odlučio je da promeni jelo i time promenio gastronomsku istoriju. Uzeo je komad teleće šnicle, u nju stavio kajmak, urolao i ukrasio u obliku ordena Karađorđeva zvezda. Sam je poslužio gošći kao novi specijalitet kuće, a kada ga je pitala kako se zove jelo, odmah mu je sinuo prikladan naziv –  Karađorđeva šnicla. Kasnije je Stojanović saznao da je misteriozna gošća bila Tamara Broz, Titova snaja i spikerka „Radio Beograda“.

 

Iako je Karađorđeva šnicla najpoznatije jelo ovog kuvara, on je osmislio i njeguški stek, smederevsko đule, medaljone mumalo, kaluđerske sarme…

 

Uz originalnu Karađorđevu šniclu, kao prilog se služi tartar sos od majoneza i kiselih krastavčića, bareni krompir, boranija i kolut limuna koji simboliše Krađorđev orden (zvezdu).

 

Trebalo bi poštovati i pravila u vezi sa serviranjem i dekorisanjem ovog jela. To znači da se šnicla služi na ovalu, na nju se stavi kolut limuna koji simboliše Karađorđevu zvezdu (orden), a majonez se stavlja tako da predstavlja lentu ordena.

 

Nažalost, danas se teško može naći sa originalnim prilogom. Pečeni krompir je zamenio bareni, a boranija se u većini slučajeva više ne služi u ovoj kombinacji, dok je tartar sos obavezan.

 

U čemu je tajna tolike popularnosti Karađorđeve šnicle otkriva Mića Stojanović:

 

„Ona ima specifičan ukus zbog toga što se prilikom termičke obrade oslobađa kalcijum iz kajmaka koji prodire u meso i čini ga ukusnijim. Takođe, pokorica, koja je panirana, ublažava jačinu mesa i kajmaka“.

 

Uz Karađorđevu šniclu najbolje je služiti hladno belo vino.

 

Ima nekoliko varijacija u pripremi Karađorđeve šnicle. Uglavnom se svinjsko ili pileće meso roluje sa kajmakom, kačkavaljem i šunkom. Zatim se rolovana šnicla uvalja u brašno, prelije umućenim jajima i nakon toga se pospe prezlama. Prži se u dubljoj posudi ili fritezi, i nakon otprilike dvadeset minuta spremna je za serviranje. Od kreativnosti i ukusa zavisi kako će se dekorisati i poslužiti.

 

Karaorđeva šnicla

 

Potrebno je:

 

4 svinjske ili teleće šnicle (od buta), 200 g kajmaka, 2 jaja, brašno, prezle, so, ulje za prženje

 

Priprema: 

 

Šnicle izlupajte tučkom za meso, malo posolite, pa na svaku stavite četvrtinu pripremljene količine kajmaka. Zavijte u rolnu i pričvrstite čačkalicama.

 

Rolne uvaljate u brašno, pa u umućena jaja, pa u prezle i pržite na srednjoj temperaturi dok ne porumene sa svih strana. Služite uz krompir baren u slanoj vodi i svežu salatu.

 

Tartar sos

 

Potrebno je:

 

4 kisela krastavca, 2 čena belog luka, 1 čaša kisele pavlake, 150 g majoneza, 1 kašika senfa, peršunov list

 

Priprema:

 

Što sitnije izrendati krastavce, dobro ocediti od soka i dodati sitno iseckan beli luk. Izmešati i dodati pavlaku, majonez, senf i malo sitno iseckanog lista peršuna.

 

Sve dobro izmešati i servirati hladno kao prilog.

 

Ukoliko se pravi manja ili veća količina najvažnije je da na jediničnu količinu pavlake ide pola količine majoneza. Ko ne voli može da izbaci beli luk.