Da li je predizborna tišina u eri interneta prevaziđena

Da li je predizborna tišina u eri interneta prevaziđena

 

Nakon jednomesečne izborne kampanje za beogradske izbore, večeras u ponoć počla je predizborna tišina koja će trajati do nedelje, 4. marta, odnosno do zatvaranja biračkih mesta.

 

Biračka mesta se u Beogradu otvaraju u nedelju u 7, a zatvaraju u 20 sati. Da bi mogli da glasaju građani moraju imati neki od važećih dokumenata, ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu u kojima je jedinstven matični broj građana.




Pravo glasa na beogradskim izborima ima tačno 1.606.693 birača, a. građani će moći da glasaju na 1.183 biračkih mesta. Na izborima učestvuje 36 političkih partija, pokreta i grupa građana koje će se boriti za 110 odborničkih mesta u Skupštini grada i za njih su predložili ukupno 1.554 kandidata na 24 izborne liste. To znači da će se njih 14 nadmetati za jedno mesto.

 

Ne zna se ko je i kada izmislio izbornu ćutnju, ali možemo da nazremo šta je bila namera. Uvek ima procenat, ne tako mali, neopredeljenih birača i oko njih se vodi najveća kampanja. Da li če neopredeljeni u ta dva dana doneti odluku zavisi od izbornog sistema. Tamo gde je izborni marketing jak, a gde političke podele nisu velike, dolazi i do odlučivanja u poslednjem trenutku. Tamo gde su podele velike, kao kod nas, birači su se opredelili već na početku.

 

Predizborna tišina

 

Naša zemlja je preuzela relativno umereno i relativno standardno ograničenje, koje ostavlja dovoljan prostor da građani odluče, ali  sa sve većom dominacijom socijalnih mreža, portala, blogova pomalo gubi smisao. Uprkos nameri da glasači, zahvaljujući predizbornoj tišini, na miru sumiraju utiske i odluče kome će dati glas, sve češće se čuju mišljenja da je privremena zabrana kampanje besmislena u eri interneta, ali i da predstavlja atak na slobodu govora.

 

Ovim kriterijumom rukovodio se i američki Vrhovni sud kad je 1992. godine odlučio da kampanje mogu biti ograničene samo u toku izbornog dana, i to isključivo na biračkim mestima i u prečniku od sto stopa oko njih. Svaka šira ograničenja, rekle su tada sudije, bila bi neustavna s aspekta slobode govora.

 

Uoči izbora ne ćuti se ni u Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Islandu, Kipru, Norveškoj, Portugalu, Švajcarskoj... Izbornu tišinu nema ni Velika Britanija, ali može biti „dobrovoljna“ na dan izbora, a slično nepisano pravilo da se ćuti na dan glasanja važi i u Kanadi.

 

U Rusiji se predizborna kampanja obustavlja dan uoči izbora a ćutanje traje do zatvaranja birališta. Dakle, ako se izbori opdržavaju u nedelju, izborna tišina počinje u petak u ponoć. I u  Francuskoj se obično glasa nedeljom, a političari se povlače i mediji ćute od petka u ponoć pa do zatvaranja birališta. U Španiji se izborna tišina zove „dan za razmišljanje, počinje dan pre izbora i prestaje njihovim završetkom.

 

Najdužu izbornu tišinu u regionu imaju Srbija, Rumunija i Grčka – počinje 48 sati uoči dana za glasanje i traje do zatvaranja birališta. Kako se izbori obično održavaju nedeljom, to znači da je predizborna tišina na snazi od četvrtka u ponoć do zatvaranja birališta u nedelju uveče. U većini bivših jugoslovenskih republika – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji – predizborno ćutanje počinje 24 sata pre početka izbornog dana, odnosno u petak u ponoć ako su izbori u nedelju. Isto je i u Bugarskoj i Mađarskoj.

 

Šta se sme, a šta ne tokom predizborne tišine

 

Za vreme izborne tišine u Srbiji nije jasno definisano šta se sme, a šta ne. Zakon zabranjuje bilo kakvu izbornu propagandu u sredstvima javnog informisanja, održavanje javnih skupova i zabranu iznošenja rezultata na izborima. Zakon jasno definise kazne za medije koji bi emitovali neki reklamni spot, ali ne predviđa šta se događa ukoliko to isto neko čini na internetu.
 

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika u Srbiji je dva dana pre glasanja zabranjena izborna propaganda putem sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova, a nije dozvoljeno ni objavljivanje procene rezultata izbora. Međutim, stranke mogu slobodno da lepe plakate, dele izborni materijal i da koriste internet za promociju, jer za ove vidove reklamiranja ne postoji zakonsko ograničenje.

 

Uprkos pravilima koja važe u predizbornoj tišini za javni prostor i elektronske i štampane medije, u tom periodu nema kraja divljanju izbornih štabova, koji šalju poruke, obaveštavaju, upozoravaju. Za vreme tišine na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola podnosilaca izbornih lista i drugog propagandnog materijala.

 

Kampanja na društvenim mrežama

 

Iako za kršenje tišine može da usledi prekršajna prijava i kazna do 600.000 dinara, propagandu je u eri interneta i društvenih mreža praktično nemoguće kontrolisati.

 

Zakonski okvir koji definiše izbornu tišinu kreiran je 2011. Ali njime nije predviđena kontrola internet komunikacije. I dok će pod “budnim okom” REM-a tradicionalni mediji morati da „ćute„, nije nemoguće očekivati da će se na društvenim mrežama i te kako žestoka izborna kampanja.

 

Naime,  najpopularnije društvene platforme Fejsbuk, Tviter i Jutjub su američke, pa samim tim naša država nema direktan mehanizam kojim bi mogla da ograniči šta će se na tim društvenim mrežama postavljati u tom periodu. Zato se uprkos pravilima za ćutnju pojačava kampanja na Fejsbuku i Tviteru koje u Srbiji koristi oko 3,5 miliona građana, što je više od polovine birača.